Tekstovi sa tagom: intervju

Očistila bih ostrvo otpada koje u razmjerima Australijskog kontinenta pluta godinama u Atlanskom okeanu; dovela bih do minimuma korišćenje prirodnih resursa planete Zemlje; poslala bih u zatvor svakog doktora koji za spasavanje ljudskih života traži ogromne sume novca; izmislila bih lijek protiv najgore bolesti i nikome ga ne bih naplatila

Novinar, fotograf, pesnik, te ruski disident, Slava Mogutin, nedavno se osvrnuo na svoj petnaestogodišnji rad, a kroz monografiju u kojoj su sakupljeni načini na koje je ovaj umetnik preispitivao kodove mačizma, te mnoge tabue.

Jer mi uopšte nije bilo stalo da se naokolo svađam sa mojom sedamdesetogodišnjom majkom, mojom sestrom i ostalom familijom. Konačno me je gej pokret Partito radicale, čiji sam nekad bio pristalica, bez mog znanja stavio na izbornu listu. Bio sam tada profesor i kada sam jednog jutra došao na fakultet, svi su me čudno gledali. Otvaram novine i vidim moje ime na listi gej pokreta.

Prema jednoj uporno ponavljanoj legendi Cioran je živeo postrani od sveta, bez veze s njim. I premda je u Francuskoj odbijao intervjue, ipak ih je dao mnogo, ali isključivo u inostranstvu. Pre pet godina Gallimard je objavio više od tri stotine stranica razgovora tog “velikog pustinjaka” s američkim, španjolskim i nemačkim novinarima i piscima. Cioran, naime, nije odbijao govoriti o svom delu, ali je, zbog prilično proturečnih razloga, tu mogućnost ostavljao samo stranim publikacijama. Svaki, ili gotovo svaki mesec otkrivamo tako nove razgovore. Intervju koji je 1983. u Parizu, ali na nemačkom, napravio s njim Hans-Jürgen Heinrichs, i iz koga donosimo delove grupisane po temama, bez sumnje je jedan od onih u kojima Cioran ide najdalje u analizi svoga dela i svojih temeljnih pozicija. U njemu ćemo naći ne samo objašnjenja o njegovoj proturečnoj vezi s francuskim jezikom i njegovim korenima, nego i nedvosmislene izjave o njegovu odbijanju etiketa koje su mu prilepili.

Književnost je u velikoj meri moj život ili kako bi se patetično reklo, ona mi znači sve, no sva književnost koja je to u genezi velikih majstora, to je život: moj život je književnost i obrnuto, ali je život više od toga: književnost je srce , a goli život sve drugo

Sad već imamo tri rata sa nekoliko tumačenja, zavisno u kojoj državi živite, a svakodnevno nam se nagovještava četvrti rat kao vrlo izgledan. A uz sve to, mi smo u rukama neodgovornih ljudi koji vladaju i znanjem i neznanjem. Još moram reći da su oni pravi profesionalci u destrukciji i štićenju ličnih interesa. A pametni i sposobni su se umorili i povukli kao posmatrači ponovo nokautirani i bačeni na pod. Oni koji su se iz srednje i radničke klase raseljene ili uništene tokom rata i tokom opsade izgubili su sve i teško ili nikako se dizali na noge. Kod njih se danas lako izazivaju trauma prošlosti, zavladalo je beznađe. Tako da, ako pravimo poređenja, ratnog i ovog ‘mirnodopskog vremena’, ono je bilo neizreciva patnja a ovo su njene posljedice

Zašto pišem? Pa, to mi je posao. Od toga živim. Znam kako to da radim. Možete to isto pitati nekog advokata, doktora ili policajca i dobićete isti odgovor. To je ono što umeju da budu. To je ono što rade kao profesiju.

Otkriću vam nešto. Gotovo svi mi imamo supermoći kojima možemo da pomognemo drugima. Gutanje superkikirikija, superbanane, spanaća ili ujed radioaktivnog pauka tu nisu od presudne važnosti. Jedna od supermoći je empatija. Moć da osetite druge i shvatite kako se oni osećaju može poboljšati živote mnogih ljudi. Ako možete da razumete šta druga osoba emocionalno proživljava vi joj nikada nećete naneti zlo. A to je već mnogo u ovakvoj konstalaciji snaga dobra i zla. Voleo bih da mogu da pomognem da svi ljudi dobiju ovu supermoć

Dobri ljudi su bili najbolji, loši ljudi su bili najgori. Tako da je to zaista bio jedan crno-bijeli svijet. Svako ko je imao dozu dobrote, ispoljavao ju je do maksimuma. I obrnuto, ratni profiteri, danjašnji bogatuni, bogatili su se na šećeru i ulju, cigaretama zarađivali ogromne količine novca. I još jedna nevjerovatna stvar se desila, o tome sam mnogo pričala sa Suzan Zontag, a i to je psihološki objašnjivo; obrazac ponašanja ljudi u logoru, jedna karakteristika života pod Opsadom je da se - čudesno - u tim egzistencijalno kriznim vremenima pojavljuje potreba za duhovnim

Ja sam u knjizi "Mistika i 'mistika'" pokušala pokazati da stvari ne stoje doslovce tako, jer su u suštini svi ljudi bliski, jer su suštinski sve religije bliske jedna drugoj, odnosno imaju više sličnosti nego razlika. Drugim riječima, mističko-sufijsko poimanje svijeta i onostranog nije strano Evropljaninu. Pogotovo velikim zapadnim umovima, pa i piscima kod kojih nailazimo na ono što nalikuje na sufijske koncepte, iako su ti koncepti kod njih "asufijski"

Sarajevo nije ubijano, Biljana je bila "u srpstvu najčvršća", Radovan je holbrukovan, pa je smršao. Bik - Tribunal je bio upotrebljen da pogodi i sruši RS, celu srpsku stvar. Gusle su nas sačuvale. Sve sam prepustio Biljani. Nadam se da će me sudsko veće razumeti

Francuzi i Nijemci su tri puta krvavo ratovali u sedamdesetak godina; milioni žrtava su padali samo u jednoj bici (na Somi). Ali, nisu oni uspostavili osnove Atlantskog saveza tako što su jedni drugima nešto praštali, nego tako što je ustanovljena vladavina zakona u svakoj državi, što se počelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik, funkcionalnim objedinjavanjem itd. Vili Brant nije u Varšavi odavanjem pošte započeo proces denacifikacije, on je to učinio nakon što je denacifikacija bila završena. Taj simbolički čin je došao na kraju. A ovde se stalno traži da se počne. Ne može to

Ako ima neko da kaže da sam pustio ili dogovorio, nek se javi. Ne puštam nikom, niti dajem nikom. Možda sam igrao neke nameštene utakmice, možda je postojao neki dogovor, ali meni niko nije smeo da kaže kako ne smem da dam gol

Reditelj Lazar Stojanović preminuo je 4. marta 2017. godine. Bio je neumorni borac za građanska prava i slobode, i čovek koji je učinio neizmerno mnogo na suočavanju Srbije sa zločinačkom prošlošću iz devedesetih godina prošlog veka. Objavljujemo intervju sa Lazarom Stojanovićem iz marta 2010. godine

Znali smo od početka da su kompletno naoružanje i oprema jugoslovenske vojske dati napadačima, ostavljeni, kako u Hrvatskoj, tako i u BiH. Nismo imali teško naoružanje, ali - dolazimo do problema komandovanja - nijedan od ljudi koji su vodili brigade nije imao iskustvo, ni na vežbama, ni na čemu sličnom. Jedan komandir voda bio je nastavnik muzike