Tekstovi sa tagom: istorija

Ilus1

Odbrana homoseksualne ljubavi (5)

Hlače nikad ne skidaj

Razdoblje od 1680-ih do 1850-ih svedoči o važnim promenama u istopolnim odnosima (posebno među muškarcima) u Evropi. Prvo, u najvećim zapadnoevropskim gradovima pojavila se bogata subkultura koju neki istoričari etiketiraju kao "gej" podkulturu. Drugo, intelektualci XVIII veka počeli su da o sodomiji raspravljaju u svetovnim, radije nego u religijskim pojmovima. I treće, revizija kaznenih zakona krajem XVIII i početkom XIX veka promenila je - i uglavnom poboljšala - zakonski položaj sodomista u većini zemalja.
Otoma 01 S

Danak u krvi

O turskom poroku

Kad bi ubirač poreza došao na posed, vodan je naokolo u prisustvu zavodljivog mladića, što je pažnju od stoke i ostalih oporezovanih stvari brzo skretalo ka postelji. Dečaci uvežbani za ovu rabotu bili su, prirodno, korisniji u druge svrhe - i o tome su pričali. Bili su u razumljivom iskušenju da se izlože na ulici kad god bi im nešto zatrebalo. A sudeći prema eseju Rassegna, roditelji su se često hvalisali time kako su njihovi sinovi spavali sa tim-i-tim begom ili komandirom policije. U kulturi koja je štitila žene i devojčice, dečaci su rano' stupali u međusobne ljubavne odnose, često potajno snevajući o čoveku koji bi ih voleo i pružio im luksuz. Kada bi se mogući kandidat pojavio, sila je bila sasvim izlišna; dečaci su se nestrpljivo podavali u potrazi za pravom ljubavlju, i u nekim slučajevima bi je uistinu i našli
Gjo 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (4)

Ljubav iz odsečenog rukava

Pesnik Bo Juyi bio je birokrata tadašnje carske Kine, a postao je guverner provincije Suchow 825. godine. Njegovi ljubavnici i bivši ljubavnici često su odlazili da služe po provincijskim gradovima širom carstva, pa je sa njima razmenjivao poeziju i stihovana pisma koja sadrže brojne izraze romantične ljubavi. Svom bliskom prijatelju, Qian Huiu, poslao je poetsku uspomenu na jedno veče koje su proveli zajedno. Ipak, njegova najveća ljubav bio je Yuan Zhen
Renes1

Odbrana homoseksualne ljubavi (4)

Velika laž renesansnog čoveka

Pojava homoseksualnosti kao vrlo primetnog i dokumentovanog društvenog fenomena poklapa se s onim sjajnim i prelomnim razdobljem u zapadnoj kulturi poznatim kao renesansa. Premda je epoha od poznog 14. do poznog 17. veka samo postupno menjala srednjovekovno versko i društveno ustrojstvo, obeležena je oživljavanjem klasičnog učenja koje je podsticalo kreativan prirast na polju umetnosti, nauka i filozofije, razvitkom urbanizacije, tržišnog kapitalizma i nacionalnih država koje su se dale u istraživanja zemljinog šara, kao i dugim doktrinarnim vojevanjem reformacije i protivreformacije. Ključna podsticajna tenzija toga doba predstavljala je pokušaj da se katoličanstvo usaglasi sa znanjem i vrednostima paganske starine i nastajućih empirijskih nauka - što je poslednji od nemogućih zadataka koji je duboko uticao na sve oblasti ljudskoga delovanja, od bogoslovlja do politike i seksualnosti. Zvanično, homoseksualnost je bila predmet oštre osude, kako verske tako i svetovne. Ovaj opšti stav je, međutim, značajno varirao u zavisnosti od pola, kulture i perioda. Daleko manje žena je proganjano, a stopa progonjenosti muškaraca seže od nekoliko stotina godišnje u petnaestovekovnoj Firenci do manje od stotinu u kalvinističkoj Ženevi. Unutar jednog društva, periodi uslovnog neobaziranja mogli su se smenjivati sa fazama pojačanog suzbijanja. Prvi naučnici koji su se ozbiljno posvetili gej studijama veličali su visokorenesansnu Italiju, gde je nasleđe grčko-rimske prošlosti odobravalo određeno izražavanje „grčke ljubavi", ali je ovaj pokret verovatno imao slabog uticaja izuzev kod obrazovanih staleža. Sve dok Tridentski sabor (1545-1563) nije ozakonio opštu moralnu čistku kao odgovor na protestantska spočitavanja Rimu, razmera seksualne i drugih heterodoksija bila je strogo ograničena. Mnogi činitelji su ponuđeni kao objašnjenje ovih kolebanja u toleranciji: demografski (briga zbog pada priraštaja ili porodične stabilnosti), medicinski (sporadične pojave kuge), sociološki (novi vidovi društvenih lomova i kontrole uzrokovani urbanizacijom) i verski (porast bogomoljačkih aktivizama) Iz: Hidden from History. Reclaiming the Gay and Lesbian Past, prir. M. Duberman, M. Vicinus i G. Chauncev, 1989. Prevod s engleskog: Aleksandar Miletić QT magazin (3-4)
Cajkov 01 S

Drugi život Petra Iljiča Čajkovskog

Mladi kompozitor je dobio sobu

“Odlučio sam da se oženim. To je neizbežno. Moram to da uradim, ne samo zbog sebe, već i zbog tebe i zbog Anatolija, Aleksandre i svih koje volim. Zbog tebe posebno! Ali ti isto Modest moraš o ovome ozbiljno da razmisliš. Homoseksualnost i pedagogija ne mogu da budu u harmoničnom odnosu jedno sa drugim”...
Egi 01 S

Ista planeta, drugačije pozicije

Evropske izbeglice u Egiptu

Kada su Sile osovine početkom Drugog svetskog rata izvršile invaziju na istočnu Evropu i Balkan poterale su hiljade izbeglica na jug i istok. Mnogi su pobegli preko Mediterana, pa lutali od ostrva do ostrva u potrazi za sigurnošću. Da bi ublažili ovaj egzodus Britanci su 1942. godine osnovali kampove za izbeglice u Egiptu i Siriji, stvarajući uslove za život za 40. 000 Evropljana ugroženih ratom. U kampu El Shatt, blizu južnog dela Sueckog kanala, boravilo je nekoliko hiljada jugoslovenskih izbeglica.
Bedscape 01 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (3)

Dođi dok si mlad

Pavlin Nolski (oko 353-431) potekao je iz bogate porodice iz Bordoa, a podučavao ga je Decim Magnus Auzonije, učitelj retorike u Bordou od 334. do 364. godine. Govorkalo se da Auzonije u svojoj privatnoj biblioteci ima pozamašnu literaturu koja se bavi homoseksualnošću, čijim su sadržajem bili šokirani čak i građani Rima, koje inače nije bilo lako šokirati. Na žalost, ni jedno od tih dela nije sačuvano ni identifikovano. Auzonije je bio poznat i po tome što je rešio poznatu grčku zagonetku koja je postavljala pitanje kako tri muškarca mogu da izvedu četiri seksualne poze. Odgovor je bio da je onaj koji je u sredini istovremeno i aktivan i pasivan. Pavlin se kasnije preselio u Barselonu, pa u Italiju gde je postao biskup 409. godine. Auzonije je ostao u Bordou, a prestao je da predaje 383. godine. U jednom pismu koje je poslao Pavlinu zamišlja ga kako putuje iz Barselone u Bordo: „Požuri dok si još mlad, a ja ne postanem previše star da ti udovoljim.“ Pavlin mu je iz Barselone odgovorio da će, iako su fizički rastavljeni, njihove duše biti zajedno za sva vremena.
Zamk 01 S

Duh prošlosti i stara Škotska

Domaća krava u napuštenom zamku

Putovanje kroz Škotsku uvek je pokušaj da se pomiri priroda i istorija. Škoti su vrlo ponosni na svoju državu i rado pričaju o njenoj burnoj prošlosti . Danas je ova zemlja deo Velike Britanije, ali ima svoj parlament. Lepa i uglavnom divlja priroda, brojni zamkovi i stari gradovi potpuno opčine svakog došljaka. S jedne strane crveni Glazgov, pa sivi Aberdin ili veličanstveni Edinburg, sa karakterističnom arhitekturom, mnoštvom starih kuća, palata i crkava, a s druge, divlje obale i ostrva gde vetar stalno duva. Ove razglednice iz Škotske s kraja XIX veka odlično će poslužiti da se uporedi prošla i novija Škotska beležena modernim tehnikama za fotografisanje.
Samurai 01 S

Borilačke i životne veštine

Seksualni život japanskih samuraja

Kako su samuraji širili svoj uticaj, tako su Nanšoku iz manastira doneli u svoje gradove. U njihovoj verziji homoseksualnosti, wakashudō, mlađi muškarci su učili od starijih. Ovaj bi ih podučavao borilačkim i životnim veštinama, a ako bi se mladić složio, i seksualnim. Takav odnos se regulisao “bratskim ugovorom”, bio je monogaman, a zabeležene su brojne drame zbog neverstava
Temmplar1

Odbrana homoseksualne ljubavi (3)

Srednji vek protiv templara i ljubitelja mačaka

Jedan od problema u proučavanju srednjovekovne homoseksualnosti jeste i pitanje da li je homoseksualaca (ili gej ljudi) tada uopšte bilo. „Homoseksualac" i ,,gej" savremeni su termini. Prvi je izmislio Karoly Maria Kertbeny i upotrebio ga 1869. godine, u jednom štampanom anonimnom pamfletu; reč gay, upotrebljena tako da označi homoseksualca, potiče iz slenga američkog homoseksualnog miljea nižih društvenih slojeva (prva potvrda OED2 1935). Termini se menjaju i, trenutno, oni radikalnije nastrojeni preferiraju reč queer. Po ovim, savremenim shvatanjima, niko u srednjem veku niti je bio niti je mogao biti „homoseksualac", „gej" ili „kvir". Srednjovekovni bogoslovi i pravnici koristili su još jedan termin za one koji „protivprirodno greše" - sodomit. Latinski hrišćani su homoseksualno ponašanje podvodili pod smrtni greh luxuria tj. pod „požudu" ili „bludničenje", odredivši ga kao njenu najgoru vrstu i naslovivši ga peccatum contra naturam ili „protivprirodni greh". Postoje tri podvrste takvog greha: ratione generis ili „po vrsti", što bi podrazumevalo opštenje sa zverima, ratione sexes ili ,,po polu", to jest sa osobom istog pola, i ratione modi tj. ,,po načinu", što bi podrazumevalo seks sa osobom suprotnog pola, ali u pogrešan otvor, na bilo koji način koji isključuje začeće, koje je smatrano jedinim opravdanjem za seksualnu aktivnost. Poreklo ovog srednjovekovnog poimanja sodomije potiče iz 19. glave Postanja, gde se govori o uništenju grada Sodome zbog izopačenosti njegovih žitelja. Ipak, ova referenca, sama po sebi, ne može da objasni semantički razvoj jevrejsko-helenističko-grčkog pojma sodomita (sodomites) i hrišćanskog latinskog sodomit (sodomita), u srednjevekovni pojam „sodomite" (sodomite) - što predstavlja jedan daleko širi koncept. Pod izopačenošću Sodomljana podrazumevalo se „poznanje nekoga", odnosno seksualno opštenje sa strancima (pretpostavlja se „anđelima") koji su bili u poseti Lotu. Važno je da Lot, sledeći književni primer domaćina u Gavaji, u 19. poglavlju Knjige o sudijama (verovatno kakve starije verzije), građanima nudi svoje kćeri umesto muškaraca koje su ovi zahtevali da poznaju, što je činjenica koja ukazuje na njihovu biseksualnost jednako kao i na ondašnji niski položaj žene. Štaviše, stihovi kazuju da Lotove kćerke još uvek nisu bile poznale muškarca. Tumačenje tog poznanja (kome prethodi obimno pisanje) čini se ispravnijim od stanovišta koje su zastupali Bailey i Boswell, a po kome su Sodomljani kažnjeni zbog negostoprimstva. Svejedno da li je ovo bitno ili ne, jer ovde je od značaja jedino srednjovekovno tumačenje, a ono je, čini se, podrazumevalo da su posredi, u ovom slučaju, istopolni odnosi. (Warren Johansson i William Percy)
Munnas 02 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (2)

U oklevanju smo ostarili

Praktično ništa ne znamo o grčkom retoričaru i sofisti Flaviju Filostratu (oko 170-250. godine pre nove ere), koji je učio u Atini pre nego što se preselio u Rim. Polovina njegovih ljubavnih poslanica posvećena je zgodnim, ali neimenovanim i verovatno idealizovanim, muškarcima. Mnoga od pisama pojavljivala su se u paru, na primer ono koje hvali mladićku čistotu upareno je sa onim koje hvali mušku prostituciju. Iako su pisma možda samo literarne vežbe okarakterisane kao „šaputanja iz muških sauna“, ipak su neverovatno šarmantna i sadrže više istinski poetičnih slika nego većina heteroseksualnih klišea o devicama ružičastih obraza. Čak se i anti-gej kritičari slažu da su pisma upućivana momcima manje veštačka od onih koja su bila namenjena devojkama, i više je verovatno da sadrže iskrena osećanja onoga koji ih piše. Filostratova pisma se ponajviše bave činjenicom da je homoseksualna ljubav, te žudnja, prirodno stanje u svakom civilizovanom društvu. Često su kopirana i umetana u savremena heteroseksualna ljubavna pisma, ne bi li ih obogatila i podarila im neophodnu teksturu života.
Dejca 01 S

Šta deca u Rusiji uče o Drugom svetskom ratu

Zamagljena istorija

Sve ono što čitav svet zna: da su Hitler i Staljin potpisali Pakt o nenapadanju samo osam dana pre početka Drugog svetskog rata; da su, kad je rat već počeo 1. septembra 1939, Nemačka i Sovjetski Savez podelili Poljsku, koja je prestala da postoji kao država; da su i Nemci, a naročito Rusi masovno ubijali poljske oficire i vojnike (u Katinskoj šumi masakrirano je četiri hiljade Poljaka); da su Rusi okupirali baltičke države i tamo instalirali staljinističke režime – sve to danas nije u modi u državi kojom rukovodi Putin. Mnoge stvari se ne pominju, neke se ublažavaju, neke opravdavaju. Istorija se iz političkih razloga menja; danas je Staljin veliki vođa, jer se niko ne usuđuje da navede deset miliona žrtava njegovih čistki...
Munnas 07 S

Gej ljubavna pisma kroz vekove (1)

Mom gospodaru

Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…
Fantomm 13 S

Odbrana homoseksualne ljubavi (2)

Vidi Rim pa umri

Aktivna homoseksualnost je svuda prisutna u grčkim i rimskim tekstovima. Katul se hvali svojim podvizima, a Ciceron je opevao poljupce koje je oteo sa usana svog roba. Svako je birao, prema ukusu, žene ili muškarce, ili i jedne i druge. Vergiliju su se dopadali isključivo mladići, caru Klaudiju žene, a Horacije ponavlja da voli oba pola. Pesnici su opevali ljubavnika zastrašujućeg cara Domicijana isto onako slobodno kao što će pisci 18. veka slaviti madam Pompadour, a poznato je da je Antinoj, ljubavnik cara Hadrijana, nakon prerane smrti dobio status božanstva. Kako bi udovoljili publici, latinski pesnici, bilo kakvi da su bili njihovi lični ukusi, hvalili su i jednu i drugu ljubav. Jedna od uobičajenih tema lake književnosti bilo je stavljanje obe vrste ljubavi jedne do druge i poređenje njihovih privlačnosti. U društvu gde su najstrožiji cenzori videli u homoseksualnosti čin razuzdanosti, aktivna homoseksualnost se nije krila i oni koji su se prepuštali mladićima bili su brojni koliko i oni koji su voleli žene: to najviše govori o pravoj prirodnosti karaktera ljudske seksualnosti (Paul Vayne)

Odbrana homoseksualne ljubavi (1)

Gej mitovi su ogledalo stare Grčke

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Ipak, ono što se u kontekstu seksualnosti dešavalo u antičkoj Grčkoj donekle ide u prilog pomenutim modernim teorijama. Utvrđeno je da se tamo smatralo kako seks ne služi samo za reprodukciju i produžetak vrste, već i za zabavu. Seksualno zadovoljstvo nije bilo nešto pokvareno ili prljavo. Grčka društvena svest još nije bila okusila bilo šta slično hrišćanstvu, koje telesno i seksualno ne povezuje samo sa brakom, nego i sa sramom, apstinencijom, grehom i kaznom. Motiv golog muškog tela cvetao je u atinskoj kulturi. Gradska raskršća krasili su falusi koji donose sreću i štite od zla. Isticanje tela je podrazumevalo golotinju, ali je to važilo samo za muškarce. Čitava pokućstva bila su oslikana eksplicitnim erotskim prizorima, što ostavlja utisak da seks nije bio privatna stvar, niti nešto čega se treba sramiti. Dok je muž sa svojim prijateljima uživao u seksu i alkoholu, žena bi u svojim sobama živela svoj deo života. Odnosi nisu bili politizovani, a ljubav muškarca prema ženi nije se doživljavala drugačije od one prema mladiću. U grčkom jeziku nisu postojali različiti termini za “homoseksualnost I “heteroseksualnost,” pa pitanje seksualnog identiteta nije bilo naročito važno.