Tekstovi sa tagom: italija

Registracija dece omogućava obične stvari – na primer sređivanje dokumentacije, upisivanje u vrtić, pravdanje školskih izostanaka, donošenje odluka u hitnim medicinskim situacijama, sve ono što se podrazumeva za heteroseksualne roditelje, rođake, verovatno i komšije

Ove godine pobedio je rock'n'roll, pobedila je pesma „Zitti E Buoni“ italijanskog benda Måneskin, dan ranije nagrađena i za najbolji tekst na Eurosongu 2021. Italija je od publike širom Evrope, pa i od ovdašnje, osvojila maksimalan broj poena, te je opravdala status favorita. Međutim, put do vrha nije bio nimalo lak. Glasanje je bilo istovremeno i neverovatno i razočaravajuće i uzbudljivo

Nova sezona je u nastajanju i donosi nam nove lokacije, nove likove i nova jela. Piemonte, Venecija, Lago di Garda, Campania… Ipak nam je trebao jedan ozbiljan glumac, i to ne bilo kakav, da žanr gastro putopisa unese u nove dimenzije medija

Marco Cavaliere je italijanski fotograf koji živi i radi u regionu Apulija. Budući da voli da putuje, njegovi subjekti su iz različitih delova sveta, te, kako tvrdi umetnik, izgledaju kao da žive sasvim obične živote. U tim je sitnicama, prizorima koji često promiču, sadržana sva logika života, smisao koji ne pleni svojom veličinom, već jednostavnom lepotom koja je svima dostupna. Cavaliere svoje fotografije poredi sa jednom pesmom Gregorya Corsa: "It is a great feeling to know / that from a window I can go to books to cans of beer to past loves./ And from these gather enough dream / to sneak out a back door". Pristao je da sa nama podeli deo svojih fotografija, ostatak je na njegovom Instagram profilu.

Usput sam zaključio da je Veneciju ziher i sto posto izgradila vanzemaljska civilizacija! Ti kanali po kojima se gondoljiralo, obilno uriniralo, impresivna ekonomičnost u zbijanju zgrada, lički balvani koji drže trgove da ih ne usisa pijesak, kava izvanredna okusa i neprihvatljive cijene, smell pizze Quatro Staggioni, ah, gdje mogu, molit ću lijepo, zatražit azil?

Fotografije Lenke Sam, umetnice iz Bihaća, čitaocima XXZ magazina dobro su poznate. Nakon bajkovitih prizora iz Bosne i Hercegovine i predivnih kadrova Slovenije, stižu nam šareni foto-pozdravi iz sunčane Firence, grada koji nije potrebno posebno predstavljati. Mnogi su ga opevali, slikali i obišli, ali je Lenka uspela da pronađe nove, dosad neviđene uglove i predstavi nam Firencu kroz detalje i slike iz svakodnevnog života, upravo ono što jedan grad čini posebnim.

U Milano sam nominalno stigao da bih nazočio I-Day's rock festivalu s ponudom u vidu dva brata Gallaghera obaška, Pearl Jam, The Killers i Offspring, koji su spali na to da budu predgrupa za Queens of the Stone Age, a dok sam kloparao koferom po trotoaru, još nisam prelomio da li ću 25. uveče da idem na Queen s Adamom Lambertom u Mediolanumu. A zapravo sam došao da bih dao sebi izgovor zašto iz Malpense hvatam IziDžetov let do Herakliona kad mi nemamo čarter letove za grčka ostrva izvan agencijskih ponuda

Iduće smo jutro imali puno vremena da istražimo San Giorgio di Perlena. Da bude bolje, poklopio se nekakav svetac lokalni i apsolutno ništa nije radilo. Činilo se da tu nitko ne živi

Britanski The Guardian nedavno je na svom Youtube kanalu objavio kratki dokumentarni film "On the Road" reditelja Pirsa Sandresona. Film govori o devojkama koje su iz Nigerije, preko Libije, došle u Italiju, prisiljene da se bave prostitucijom na putu pod imenom Bonifika u srednjoj Italiji, ironično nazvanom i "put ljubavi". Okolina puta Bonifika je naseljena, tu su i mnogobrojne fabrike, sada mahom zatvorene, a put se završava na plaži u blizini Riminija, gde se odvija takozvani normalan život. Svi znaju šta se dešava na tom putu, ali u nedostatku volje ili mogućnosti da stanu na put seksualnom ropstvu - jer ni italijanskim vlastima to očigledno ne ide najbolje - okreću glavu i nastavljaju s "normalnim životom". Jedina organizacija koja se trudi da pomogne ženama na Bonifika putu je "On the Road", čija je priča i misija takođe predstavljena u filmu.