Tekstovi sa tagom: izolacija

Korona Italija

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (3)

Kriza neće srozati čestitog čovjeka, niti će učiniti da se ološ uzdigne

Kažu kako je svaka kriza golemi talas koji, kada se povuče, ostavi smeće na obali. Čemu? Zar sva muka zarad izložbe otpada za koji, ionako, znamo da je svuda oko nas? Kriza neće srozati čestitog čovjeka, niti će učiniti da se ološ uzdigne iz deponije svoga morala i svjetonazora
Marijj 76 S

Pisma iz izolacije: Ostani kod kuće

Virus odjednom više nije bio smešan

Vikali su na mene u kući, dok sam odmarala, glasovi sa ekrana televizora, više ne znam, da li već 14. III, ali u nedelju: 15. III, sigurno jesu. Vikali su žestoko, da žešće, mislila sam, ne može biti, jer virus odjednom više nije bio smešan
Wes 01 S

Weekend Videos

Udaljite se, ali ostanite bliski

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Korona izolacija

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (2)

A šta nam, zapravo, fali?

Ljudi su prelazili pustinje, okeane i lednjake, krčili džungle, peli se na vrh svijeta, gladovali, krvarili i ginuli za svoja uvjerenja. Mi nismo u stanju ostati u sigurnosti kuće, pune hrane, toplote i ljubavi
Bow 04 S

Priče iz izolacije

Nije život između četiri zida

Alen, Lejla i Aleksandra su studenti/ice koji svoje vrijeme provode u samoizolaciji. Oni su različiti, i baš poput ostalih građana i građanki, nailaze na različite probleme, a i biraju aktivnosti u skladu sa svojim individualnim preferencijama
Pisanje

XXZ čitaoci kao XXZ saradnici

Pisma iz izolacije

Pišite nam kakva je atmosfera u mestima u kojima živite, kako je u gradovima, kako teče život i kako se vi osećate povodom toga. Šta gledate, slušate, čitate? Da li vam teško pada izolacija, da li idete na posao ili radite od kuće? Prenesite nam informacije i doživljaje iz prve ruke
Erotk 01 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (1)

Srbiju su zatvorili kao neko preduzeće u stečaju

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Xsise 01 S

Proterivanje iz društvene stvarnosti

Problem izolacije i četiri zida

Da li će jednog dana doći vrijeme kada se prostori neće označavati LGBTI predznakom, teško je prognozirati. Ako je to u konačnici uopće i moguće, obzirom da su i LGBTI osobe ponijele toliki socijalni simbolički kapital različitih vremena i politika. Možda jedino poslije nekog vremena LGBTI mjesta budu važila za mjesta na kojima se svi ljudi dobro zabavljaju, plešu, i glasno smiju. Ali nestajanje u društvenoj kori jednako bi značilo fabriciranje LGBTI historije i kulture. Jedino što je u ovakvim situacijama moguće i realno jeste pokušati razumjeti socijalnu politiku u kojoj takvi prostori nastaju, kao i šta znače osobama koje ih koriste – a znače mnogo. Znače sigurnost, slobodu i mogućnost izražavanja. Takvo percipiranje omogućit će bolje razumijevanje položaja jedne zajednice, te samim tim i razbijati i predrasude. Jer kao što i sam naslov kaže, bitno je na čemu je fokus – nije se LGBTI zajednica samogetoizirala i odmetnula od društva, pa odlučila kreirati svoj pokret i kulturu, nego su njihova kultura i pokret odgovor na represivnu politiku, odbacivanje i isključenost.