Tekstovi sa tagom: josipa lisac

Počevši „Što me čini sretnom“ i  „Boginjom“, nastavljajući dobro poznatim hitovima poput „Dok razmišljam o nama“ i „O jednoj mladosti“, preko odličnih novijih „Daleko“ i „Tebi putujem“, Josipa i bend su do kraja uspeli da nam prirede pravu pravcatu žurku svirajući energične „Hir, hir, hir“, „Danas sam luda“, te „Ležaj od suza“ i „Ispočetka“, tradicionalno za kraj

Nakon što je prošle godine dobila Porin za životno delo, Josipa Lisac je odlučila da se više ne takmiči za tu prestižnu muzičku nagradu koja se u Hrvatskoj dodeljuje već 27 godina

Poglavlje lične i naše zajedničke istorije koje je Josipa Lisac sinoć ispisala ostaje za večnost. Kao dokaz da se može i mora opstati, uprkos svemu, a zbog svih i svega što vredi. Kao podsetnik da muzika možda neće spasiti svet, ali da bez nje ništa ionako ne bi imalo smisla. Kao razlog više da se nastavi dalje. I da je važno igrati se, i to najozbiljnije moguće

„Nema, a teško da će skoro biti otvorenije i direktnije, eksplicitnije napisane (auto)biografije s rock-scene što se zvala i zove se domaća, od upravo objavljenog knjižuljka Borisa Leinera, kalamburski naslovljenog ’Sve bio je ritam’. Istinski važan muzičar iz najboljih dana naše scene, čuveni eksplozivni i uzbudljivi bubnjar, trajno je vezan dakako uz golemost pojave Branimira Štulića Džonija – Leiner se i sam i bez srama ovdje na više mjesta pozicionira kao kakav dobrohotni Sančo spram Džonijevog Don Kihota. Na malo više od sto stranica kratkih autobiografskih angedota Leiner se ne uzdržava ni u čemu: ne mulja, ne uljepšava, ne cenzurira ni događaje, ni svoja sjećanja, ni rječnik. Najvažnije za rokersku knjigu: ne pravi ni sebe boljim nego što jest, i svoju glavnu opsesiju stavlja u prvi plan, veselo i bez isprike“ (iz recenzije Đorđa Matića). Zahvaljujući autoru Borisu Leineru te izdavaču njegove knjige u Srbiji (Nova poetika), na našem XXZ portalu u nekoliko nastavaka objavićemo odabrane delove knjige „Sve bio je ritam“

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Evo priče o nastanku hitova muzičara mlađih generacija: Cubismo, TBF i Edo Maajka ulaze u bar i umjesto pića naručuju pjesme Josipe Lisac. TBF uzima ‘Ti si genije’ i dobiva inspiraciju za ‘Genije’, Cubismo obrađuje ‘Na na na na’, a Edo Maajka uzima rif iz ‘Ležaj od suza’ i sastavlja ‘Ove godine’. Svi su dobili u ruke nove hitove

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Suočen sa pošastima nepismenog, petparačkog, tabloidnog novinarstva i neretko iste takve stvarnosti, XXZ magazin beži u prošlost, onu bolju prošlost, neka lepša vremena i tekstove o događajima i ljudima koji nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Međutim, valja se setiti toga da neprijatelj nikada ne spava, da teška vremena mogu postati još teža, te da u svakakvom vremenu i sredini postoje ljudi koji se trude, stvaraju i teže boljem. Zato smo odlučili da vam svake sedmice preporučimo dela savremenika iz sveta (pop) kulture koji su zaokupili našu i zavređuju vašu pažnju. Uz pokoje nedelo, odnosno *kontrapreporuke, razume se

Kako poslednjih nekoliko dana svedočimo, psihologija mase zaista funkcioniše besprekorno. Hipnotisana gomila skinula je maske i rešila da se spontano okuplja – od trgova do tržnih centara. Sloboda, duži s mlekom i ceđena nikad nisu bili slađi. No, iako su se mnogi uželeli kontakta i dodira, posebno sa nepoznatim znojavim ljudima, pitamo se da li ćemo ikad na isti način posmatrati masovna okupljanja, naročito ona lepa i vesela – na koncertima i muzičkim festivalima. Rešili smo da se prisetimo nama najdražih koncerata, u slavu svega što je otkazano i što će se tek otkazati

Tako nam je 14. februar postao tradicija, postalo je sasvim normalno da Josipa Lisac peva u Beogradu. Zato što i jeste normalno, zato što to mora tako da bude, zato što ovde pripada isto koliko i u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu... Zato čuvajmo mir, bezvizni režim i jedni druge, da nikad više ono što je normalno ne postane nenormalno

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Josipa Lisac dobitnica je Porina za životno djelo, uz skladatelja i dirigenta Tomislava Uhlika. Njima će prestižna priznanja biti uručena na ovogodišnjoj dodjeli Glazbene nagrade Porin. Osvrt Siniše Škarice na Josipinu karijeru prenosimo u celini

Najznačajnije od svega jeste da se festival nije ugasio u potpunosti. Ono na što bi trebalo u budućnosti računati nije samo stvar kontinuiteta po svaku cijenu. Bolje bi bilo razmišljati o kontinuitetu sa svrhom i razlogom, a svrha je festivala Split održati glazbu na razini dostojnoj glazbe kao umjetnosti i približiti je onima koji u njoj mogu prepoznati sebe. Glazba bez mozga i emocija, koja ne vodi računa o identitetu i osjećajima slušatelja, estradni je teror najniže vrste

Nije marila za ideologiju. Da je Staljin video drugaricu Karaklajić, na čišćenje bi mogao da pošalje samo njenu haljinu od lamea. Rusima je Radmila Karaklajić značila više od votke. Osvojila ih je bez tenkova. Kupila ih je na rasprodaji, gladne nekoga ko ih je voleo više od njih samih. Carica je umela sa slovenskom dušom. Mi smo jeli bakalare i čekali tople vetrove. Dok je Jugoslavija budno pratila Radmiline ljubavi, vereništva, udaje i rastave, prestao je hladni rat. Hruščov je lupio cipelom u govornicu, Radmila je lupila šamar marševima i koračnicama. Ostala je živa. Mladi Gorbačov je aplaudirao (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Radmili Karaklajić. Intervju sa Radmilom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine)

Ploča se usijala. „Uap-tuvari-vah, uap-tuvari-vari"... rokenrol mu je udario u glavu, u noge. Ali, rokenrol nam tada nije bio potreban. Tako je Karlo Metikoš otišao u Francusku. Prvih dana spavao je „sous le ciel de Paris" oslonjen na kišobran, ili kao klošar ispod mostova Sene. Neki kit video je u njemu veliku zvezdu. Karlo Metikoš je Matt Collins. Dalje: Teheran, šah Reza Pahlavi i dukat za pesmu „To nisu jedra moje brodice..." Dalje: petogodišnji ugovor sa lancem „Hilton". Maroko, Kenija, Etiopija, Somalija, Džibuti... Haile Selasije slušao ga je sa svojim lavom i svojim unukom. Kralj Hasan doveo je na svirku harem, te mu je Collins svirao iz zahoda. Bokasa mu je naručio kafu. Između: dvadesetak verenica. Dalje: Rusija i Tamara; Kenija i lepotice iz hiljadu i jedne noći.  Kraj: Josipa. Početak: Josipa (P.S. Ovo je uvod iz knjige “Bolja prošlost”, objavljene 1989, za priču o Karlu Metikošu. Intervju sa Karlom za knjigu „Bolja prošlost“ urađen je sredinom 1987. godine. Karlo Metikoš umro je 10. prosinca/decembra 1991. u Zagrebu)