Tekstovi sa tagom: književnost

Aakri 06 S

Kad bih umeo da osećam!

Teško tebi ako si rođen slobodan

Kako je sve zbrkano! Neuporedivo je bolje gledati nego misliti, i bolje čitati nego pisati! Ono što vidim, može da me obmane, ali ga barem ne smatram delom sebe. Ono što čitam, može da mi se ne dopadne, ali ne moram da se kajem što sam ga napisao. Kako sve postaje bolno ako o tome mislimo potpuno svesni da mislimo, kao duhovna bića u kojima se odigralo ono drugo udvajanje svesti zahvaljujući kome znamo da znamo
Kafasn3

Srce pod kotač kamiona

Kako se pripremam

Zatim se ponovno napijem/ i izrugujem svemu što drugi misle o književnosti./ Stvar je, zapravo, izrazito komična./ Netko će kupiti moju iskrenu patnju/ nazvat će me pjesnikom...
Ursula 03 S

Strašne žene

Ursula K. Le Guin – spisateljica koja je mrzila tamničare

Kad je krajem 2016. umrla Carrie Fisher, cijeli ju je internet oplakivao. To nije ni čudno: za princezu Leiu čuli su svi koji nisu zadnjih četrdeset godina proveli u rupi pod kamenom, a njezina duhovitost i otvorenost na društvenim mrežama i u susretima s fanovima pretvorili su je u ikonu još za života
Aakri 24 S

Stara gospođa sa bidermajerskom kapicom

Stranputice na putu do sebe sama

Kasnije sam još više puta sretao žene koje su svojim sedim glavama doticale visine herojskog i olimpskog sveta, Listovu ćerku Kozimu Vagner, oštru, strogu a ipak veličanstvenu sa njenim patetičnim gestovima, Ničeovu sestru Elizabetu Ferster, gizdavu, malu, koketnu, ćerku Aleksandra Hercena Olgu Monod, koja je kao dete često sedela na Tolstojevom kolenu
Parii 01 S

Luda i naga i izvrnuta

U srcu sveta

U toj svetlosti hladnoj i živoj, podrhtavajućoj i kao nestvarnoj/ Pariz je kao zaleđena slika neke biljke/ Koja se ponovo rađa iz svog pepela, utvara tužna/ Razapeta uzicama i bez doba, sa kućama i ulicama
Done82

Kaži Ljubav

Gavranova prva lekcija

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
1984

Orvelova "1984"

Želim da ceo svet bude poročan

Mlado, zdravo telo, sada bespomoćno u snu, probudi u njemu osećanje sažaljenja, želju da je štiti. No ona nežnost bez misli, koju je osećao pod leskom dok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se u gladak beli bok
Monkk 01 S

Samo: krkati, hrkati, čmavati i groktati

Pustolov u kavezu

Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!/ Ta zadovoljenje pohote samo uspe da me načini čudovištem/ što drhće, dahće, zviždi od trbušnosti i zasićenja:/ ne znam (šta me se tiče!) da li priroda onda mora da me prizna,/ ali je prevazilazim
Aadone14

Skrenuo nalevo umesto nadesno

U stravičnoj noći, prirodnoj suštini svih noći

Skeptičan a sujeveran, monarhista sa anarhoidnim idejama, hrišćanin i gnostik sklon okultizmu i mistici, ironični sanjar, sentimentalni cinik koji je na samrti tražio da mu se dodaju naočari, kao da se svakim svojim postupkom i stavom rugao „nezajažljivoj banalnosti“ života. Smatrajući književnost najprijatnijim načinom da se ignoriše stvarnost, Pesoa, iako ubeđen u proročku i mesijansku ulogu pesnika, sa gorkom ohološću poriče mogućnost svoje ovozemaljske slave (Jasmina Nešković)
Brre 01 S

Smrt detinjstva

Deca

Mali ljudi, koje mi zovemo "deca", imaju svoje velike bolove i duge patnje, koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida. A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo, kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali. Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost
Ffa 01 S

Prozor imitira beskonačnost

Bog je stvorio nedela

Prvu knjigu poezije pod odličnim nazivom Betonska koma Siniša Tucić objavio je u 18. godini života, 1996. godine. Svako bi očekivao tipičan rani prvenac, pun dozvoljene patetike i prvih bolesti pisanja, grešaka koje će se kasnije prevazići, od eventualno dobrog očekivao bi jedino iskrenost, što je i dovoljno za prvu knjigu, pored mogućih nezgrapnosti i plaćanja danka lektiri. Međutim, ova knjiga u podnaslovu za sebe kaže i da je patetično — histerična filozofska poezija i zapanjuje svojom zrelošću, poetskom osvešćenošću (Dragoljub Stanković)
Affit 01 S

O, Bože! – tone!

Rukopis pronađen u boci

Ovaj majstor gotičkog horora, te kreator detektivskog žanra, pripada grupi onih koji se od pisanja nisu obogatili. „Gavran“ je, na primer, postao popularan brzo pošto je objavljen, a Poe je od njega zaradio čitavih devet dolara. Poe je jedan od prvih američkih autora koji su pokušali da žive samo od pisanja, ali mu to često nije polazilo za rukom, pa je bio prinuđen da obavlja i druge poslove. Najveća nepravda je u tome što je biograf, koji je nakon smrti pisca odlučio da se na pogrešan način pozabavi njegovim životom, te ga prikazao kao mračnu i nezdravu figuru, zaradio više novca nego što je Poe uspeo za čitav život. Pročitajte priču "Rukopis pronađen u boci"
Meduza 01 S

Opasne i za bogove

Sve o Meduzi

Gorgone su predstavljale opasnost ne samo za smrtnike već i za bogove, jer je njihov pogled sve živo pretvarao u kamen. Samo jedan bog, Posejdon, zavoleo je Meduzu. Da bi seobjasnila ova veza, pričalo se da je Meduza najpre bila žena izuzetno lepe kose. Nju je Atena preobrazila u nakazu, a njene divne kose u zmije, ili zato što se hvalila da je lepša od boginje ili što je zavela Posejdona u Ateninom svetilištu
Aansta1

Prolećni oblaci nailaze nad mračni grad

Večernja pesma

Trakl ima slike šuma, noći, uglavnom jeseni i zime, germanska bajkovita zlokobna bića. U pesmama se susreće sa pastirima, kopljima, crnim mesecom, istrošenima zvezdama, crnom crvenom i plavom zveri - i mrakom
Agayo 01 B

Iskrenost i plamen

Zašto ne možemo biti sami sa sobom?

Zašto je čovek liričan u bolu i ljubavi? Zato jer ta stanja, mada različita po prirodi i orjentaciji, izviru iz najdubljeg i najintimnijeg dna našeg bića, iz značajnog centra subjektivnosti, svojevrsne zone projekcije i radijacije