Tekstovi sa tagom: književnost

Sexu 03 S

U nižim razredima sam sanjala

Ekonomija žudnje

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)
Muhh 01 S

Prođe mu kroz glavu i izađe kroz potiljak

Danil Harms: Jedna muva

Dama je ponovila svoju bojazan. “Ne – reče gospodin u kapuljači – ubistvo se kažnjava samo u tim slučajevima, kada je ubijeni nalik na tikvu. Ali mi nijesmo. Ali mi nijesmo. Ali mi nijesmo krivi za smrt putnika.
Eggija1

Rastrča se sivi mrak

Duško Radović: Gde je dlaka

Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni
Šetnja noć

Žena pod ključem

Nešto divlje usred nečeg ludog

Ona koja ne veruje u svoj glas/ rasplakati ljude/ Mazohista/ doći po to/ Psihopata/ goniti nagone/ Razlog za nesreću/ biti srećan
Tttle 01 S

Bliža bolu

Šaban Šarenkapić: Usud drukčijosti

Otad iz svijesti svoje ne mogu da izbijem/ Ponor prvenog stida pred nemarnim/ Skarednicima koji/ Nad nama razgolićeni...
Birdo 01 S

To su apsurdna sujeverja

Dino Bucati: Grbe u vrtu

Kad se spusti noć, ja volim da se prošetam po vrtu. Nemojte misliti da sam bogat. Vrt kao moj imate svi. Kasnije ćete shvatiti zašto. U mraku, ali nije baš sasvim mračno, pošto ipak neko nejasno svetlo dopire kroz prozore kuće, u mraku ja hodam poljem, i razmišljajući podižem pogled prema nebu, ako je vedro i ako ima zvezda posmatram ih, postavljajući sebi mnoga pitanja. Međutim, u nekim noćima ne postavljam sebi pitanja, zvezde su gore iznad mene sasvim glupe i ne govore mi ništa.
Instrra 05 S

Hladne sobe spokoj skoli

Jesen usamljenika

Trakl ima slike šuma, noći, uglavnom jeseni i zime, germanska bajkovita zlokobna bića. U pesmama se susreće sa pastirima, kopljima, crnim mesecom, istrošenima zvezdama, crnom crvenom i plavom zveri - i mrakom
Private2

Nisi bez krivice, o Leto

Bruno Šulc: Jesen

Sumrak je već počeo pepelom da puni vazduh kada sam se vratio u letnjikovac. U dvorištu su već stajala dva velika vozila namenjena za naš put. Nervozni konji klatili su glavama zavučeni u vreće sa hranom
Gavv 02 S

Nešto sasvim neočekivano

Ivan Bunjin: Gavran

Iste noći otputovao sam u Jaroslavsku guberniju u selo kod jednoga druga iz liceja i ostao kod njega do jeseni. O jeseni, protekcijom njegovog oca, stupio sam u ministarstvo inostranih poslova u Petrogradu i napisao ocu da se zauvek odričem ne samo nasledstva nego i svake njegove pomoći
Rsju 01 S

Ili poludi, ili se otruje

Danilo Kiš: Boce

U njima se napije vetar/ pa počne da posrće/ ili poludi/ ili se otruje/ ili im grudi sisa/ ili im usne ljubi...
Aa 35 S

Moja se mati malo i slabo kad šalila

Laza Lazarević: Vetar

Bože moj, kako su bile velike naše matere! One su imale praosnovne, čvrste, proste principe koji su ispisani u svakom bukvaru; a držale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobrog sokola. Nije bilo nikaka pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše. Nad apsolutnim teškoćama uzdizale su se svojim visokim i istinskim religioznim osećanjem
Bunar 01 S

Spušta se ka selu

Bojan Brukner: Akrep

I dok,/ kao mulj crne suze,/ padaju na suvo tlo/ puneći stari zdenac čemerom,/ seoski psi bude se i zavijaju,/ a meštani, preko glave pokriveni,/ krste se i mole za oprost...
Vjačeslav Kuprijanov

Vjačeslav Kuprijanov u prevodu Ibrahima Hadžića

Uzlet ruske duše

Pesnike Vjačeslava Kuprijanova, kao i Vladimira Buriča, Junu Moric, Petra Vegina i Nikolaja Zinovjeva (manje-više moje vrsnike), upoznao sam u leto davne 1971. godine prilikom kratkog, iznenadnog spisateljskog boravka u Moskvi. Sudbina je htela da su svi važniji članovi Udruženja knjižvnika Srbije bili na letovanju od Herceg Novog, Dubrovnika do Rovinja, a ja, beskućnik, došao sam iz zavičaja u Beograd da hvatam razne egzistencijalne i pesničke priključke. U hodniku zgrade sreo me sekretar Udruženja Vladimir Stojšin i pitao da li bih hteo da idem u Moskvu na kongres pisaca i prevodilaca. Ja sam se sekretaru pojadao da bih išao ali nemam ni pasoš. Bez brige, to će ti srediti domar zgrade. I tako, obreo sam se u Sovjetskom Savezu. Na moj zahtev domaćinu da bih želeo da upoznam mlađe pesnike koji nastupaju posle estradnih pesničkih veličina Jevtušenka, Voznesenskog, Roždestvenskog i Bele Ahmaduline, domaćin mi je upriličio susret s pesnicima pomenutim na početku ovog teksta. Po povratku u Beograd preveo sam po nekoliko njihovih pesnama. Danas se divim tom mom preduzeću, a ponajviše uvođenju u našu kulturu tragične spisateljske zvezde, Varlama Šalamova, kojeg, nažalost, u Moskvi nisam lično upoznao, ali čije sam mudre i tihe stihove u nekoliko navrata po ciklus preveo i objavljivao. (Prevod poezije i komentar o pesnicima Ibrahim Hadžić)
Silvv1

Oboje gluhi za violinu u rukama

Silvija Plat: Dva pogleda na mrtvaca

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva
Harti 02 S

Naći se u rupi

Marguerite Duras: Samoća pisanja

Pisanje je bilo jedina stvar koja je nastanjivala moj život i koja ga je ispunjavala čarolijom. Učinila sam to. Pisanje me nikada nije napustilo