Tekstovi sa tagom: književnost

Ležaljka

U ležaljci za ljuljanje

Bašta lavice Muthoni

Što je više napredovala u hijerarhiji kompanije i što je mjesečni prihod bio veći, a uvijek tako mizeran, to se osjećala sputanijom i ograničenijom. Pet dana u sedmici o sebi je razmišljala kao o robu, subotom bi pokušavala od krhotina svog života sklopiti smislen mozaik, a samo je nedjeljom, u kući svojih roditelja, gdje je, nakon nekoliko godina odsustva, počela iznova dolaziti, osjećala onaj prijašnji mir. Samo se u bašti i u ležaljci za ljuljanje osjećala potpuno svoja i na tom se improvizovanom ležaju opuštala maštajući o nekim boljim i savršenijim svjetovima
Bangladeš

Imaginarna putovanja

Kako preživjeti u Bangladešu

Malo je živih bića osim ljudi koje ovdje žive. Od kukaca gotovo isključivo komarci, hladnokrvnih životinja nema, a od toplokrvnih miševi, štakori i ptice. Napravio sam mrežicu od nekog odbačenog sita i pokušavao loviti komarce, ali kalorije koje bih dobio struganjem sita u usta, nisu ni izbliza nadoknađivale utrošenu energiju za lov. Prekršio sam još neka pravila preživljavanja. Osim što nisam onoj obitelji vratio posuđenu odjeću, skinuo sam im i elastični učkur s djedovih gaća i uz komad debele žice i jastučića od kože napravio praćku. Odlučio sam se za lov na ptice, jer štakora teško možeš omamiti udarcem kamena, a miševe ne možeš pogoditi
Aapokrl 12 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (5)

Nek crknu u toj rupi!

Čovek čije su reči tako snažno delovale na Dobrovoljce, koji je svojom pojavom uneo nemir i među ljude u baraci, takođe je bio odeven u dobrovoljačku uniformu, samo što je imao viši čin. Iako je bilo očigledno da ga se ljotićevci plaše, u tom trenutku nije bio mrzovoljan, već nasmejan, raspoložen, kao bogati seljak tokom slavlja u omiljenoj kafani, gde ga svi poznaju i poštuju. Bio je krupan, crnomanjast, sitnih očiju, gustih brkova i oštrih crta lica. Hodao je dostojanstveno i govorio nešto vojnicima iz svoje pratnje, koji su se nekoliko puta glasno nasmejali.
Awar1

Antiratna akcija (13)

Naša elegija

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Hleib 01 S

Kad se u nozdrve uvuče domaća toplina

Miris vrućeg hleba

Onda je zagrlim, kao što se već grle oni koji su se grlili pre nego je nebo postojalo. I dok je tako grlim, jedva čekam da se ujutro opet rodim, da sa njom opet ostarim, dok jednog dana ne zaspim, i nikad se više ne probudim, u nekim zboranim, pamučnim dlanovima, što na vruć hleb mirišu.
Kondd 02 S

Dva siva galeba

Ima li života posle braka?

Ovdašnje raspuštenice, za razliku od svjetskih raspuštenica, nakon rastave najčešće žive u nekoj vrsti nametnutog celibata, jer, ako su se već usudile prhnuti iz kaveza i narugati tradiciji trpljenja, onda bar, po prešutnom, a nekad i glasnom shvaćanju okoline, moraju tu slobodu plaćati odricanjem od takve vrste ovozemaljskih užitaka.
Kng 01 S

Svi su slični kao blizanci

Ubice kraljeva

Nije bilo zavere zaista su bili sami/ njihova neljudska iskrenost i prostota/ razbešnjava sudije branioce javnost željnu senzacije
Danz 01 S

U svilenim gaćicama

Goli zagrljeni noćni portiri

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Lptta 04 S

Estetski i ideološki razlozi

Zašto je Borhes mrzeo fudbal

On je imao problem sa kulturom fudbalskog navijanja, koju je povezivao sa onom vrstom slepe populističke podrške, na kojoj su se uzdigle vođe najužasnijih političkih pokreta XX veka. Za svog života video je elemente fašizma, peronizma, čak i antisemitizma, kako se pomaljaju na političkoj sceni Argentine, zato je njegova jaka sumnjičavost spram političkih pokreta i masovne kulture – čiji je vrhunac u Argentini upravo fudbal – i te kako imala smisla. (“[u fudbalu] postoji ideja supremacije, moći, koja me užasava”, napisao je jednom). Borhes se protivio bilo kom obliku i formi dogmatizma, zato je po prirodi bio podozriv spram neuke privrženosti svojih zemljaka ikakvoj doktrini ili religiji – čak i kada je u pitanju bio njihov La Albiceleste.
Fafa 07 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (2)

Evropa je kaputt, sa njom je svršeno, odsvirala je svoje

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Seall 01 S

Tamo gdje Kuga riče

"Sedmi pečat" Ingmara Bergmana

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
THINK TANK

Još jedan Festival književnosti THINK TANK TOWN

Godine opasnog preživljavanja

Za temu Festivala organizatori su izabrali zbog reči “postistina” koju je, kako ističu, Oksfordski rečnik proglasio za reč godine za 2016. godinu, navodeći da je prvi upotrebljava srpsko-američki pisac Stojan Stiv Tešić. U objašnjenju, ovaj rečnik naglašava da “postistina“ znači da istina kao koncept postaje prevaziđena, i da emocije postaju važnije u odnosu na objektivne činjenice; imajući u vidu vreme u kome živimo, organizatori su odlučili da ovaj provokativni termin bude glavna tema ovogodišnjeg TTT-a
Arive 06 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (4)

Zlikovci su nas namamili kao ovce

Pošto su mu oduzeli sat, Lazović nije znao tačno vreme, ali je pretpostavio, prisetivši se čitavog dana, da se u baraci nalazi dva ili tri časa. Kroz male prozore ispod krova probijala se sve slabija svetlost, pa je zaključio da će uskoro napolju pasti mrak. Pogledao je ka središnjem delu barake koji je do tada najmanje osmatrao, gde nije bilo ni profesora ni učenika, i video da su mnogi ljudi, naročito starci, posedali na beton. Malo njih je razgovaralo, a oni pričljivi, koliko je mogao da čuje, uglavnom su se žalili na nedostatak vazduha. Smrad mokraće širio se iz više izvora, ne samo iz ugla u kojem se i on olakšao, s tim što je sada bio udružen sa znojem i mirisom vlažnog drveta. U pojedinim trenucima ponovo nije mogao normalno da diše, ali se sada lakše nosio sa tim. Kad god bi osetio da ne može da udahne vazduh do kraja, setio bi se dečaka sa padavicom i preneraženih lica ostalih učenika, ili bi, jednostavno, počeo da razgovara sa prvim čovekom do sebe, i brzo bi zaboravio na disajne probleme. Jedino nije mogao da ne misli na žeđ. Još od ranog jutra, kada je kod kuće popio šolju čaja, nije okusio ni kap tečnosti, čak ni u zbornici, između časova, pa su mu usta bila skroz suva, gotovo bez pljuvačke. U početku, kada su ga zatvorili, nije se obazirao na žeđ, među svim tegobama ona mu se činila podnošljivom, ali nakon što se olakšao, osećao ju je sve jače. Povremeno je imao sasvim iracionalan utisak, koji zbog toga nije bio manje uverljiv, da je sa mokraćom iscurela sva tečnost iz njegovog organizma.
Ajgga 01 S

Homoerotika u svakodnevnim razgovorima

Iskusni momci

"Ne želim više da pričam o sebi; možda sam već rekao previše. Svi znaju da sam debelo platio za svoje iskustvo. Ali, tu su i moje knjige i filmovi. Možda grešim, ali i dalje tvrdim da smo svi u opasnosti." Pjer Paolo Pazolini
Arive 07 S

Antiratna akcija (12)

Posle pobede

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.