Tekstovi sa tagom: književnost

Bee 01 S

„Sive pčele“ Andreja Kurkova

Ukrajinsko zujanje u ušima

I da se razumijemo: čitanjem ovog romana nećete ništa promijeniti u samoj ljudskoj prirodi, ali bi vam mogao pomoći da bolje razumijete ljude. Posebice one koji i dalje žive u Ukrajini. Zar bi književnost išta više i trebala ponuditi?
DŽDŽojs

O Džojsu

Bela Hamvaš: Kao jak otrov

Finegan je, pak, kao jak otrov. Ako neko ispije mnogo, poblesaviće; ako uzme deset kapi, izlečiće se i od samrtne melanholije...
Asea2

Sve nas je sunce prevarilo

Tanja Stupar Trifunović: Peče

Lakoća samoidentifikacije (čitaoca sa ex-YU prostora) u stihovima Tanje Stupar – Trifunović u skoro svakom smislu (ličnom, seksualnom, emotivnom, buntovničkom, porodičnom, društvenom, političkom, ratnom...), jedna je od blagodeti čitanja ove duhovite i surovo realne poezije - nemilosrdna je prema sebi i ima pravo da bude to i prema drugima, jer ne želi da se zavarava, koliko god je to moguće.
Instrr 07 S

Sve ptice su odletjele

Franjo Šola: Ponedeljak je najgori dan

Promatrao je par vrabaca kroz bolnički prozor. Mužjak bi došao do ženke i brzo, kao kriomice, dodirnuo joj kljun, pa odletio na drugo drvo. Čim bi sletio, vraćao se nazad kao da je nešto zaboravio reći. Izgledali su kao da su usred ljubavne igre....
Asmok 01 S

Princ gricka svoje dugačke nokte

Čarls Simić: Jackstraws

Princ gricka svoje dugačke nokte./ Princeza spušta zelene kapke./ Oboje puno puše,/ Nikada ne ležu pre zore...
Aasa 02 S

Prekrasno je što nam svaki dan donese novi razlog da nestanemo

Emil Sioran: Ta zlokobna oštrovidost

Otvarajući priručnik iz predistorije, nailazim na nekoliko primjeraka naših predaka, groznih po želji. Nesumnjivo, mora da su bili takvi. Gađenje i užas natjeraše me da sklopim knjigu dobro znajući da ću je opet otvoriti kad god se upustim u razmatranje naših užasa i svinjarija...
Pokro31

Tebe tri sveta vole tri te vatre prže

Branko Miljković: Usnih je od kamena

Branko Miljković (1934–1961) nije morao umrijeti da bi postao priznat i slavan; već je to bio za svog kratkog života. Iz pjesničke generacije šezdesetih, Miljković je odmah nazvan “princem poezije” i odmah svrstan u red velikih pjesnika (Mirko Kovač)
Bukovski

U nekim lokalima postajao sam nasilan

Charles Bukowski: Moje ludilo

U nekim lokalima postajao sam nasilan, dolazilo je do tuča u kojima sam uglavnom dobijao batine. Ali ja se nisam tukao ni sa kim posebno, nisam bio gnevan, samo nisam shvatao ljude, to što oni jesu, to što rade, kako izgledaju. Bio sam više puta u zatvoru, izbacivan sam iz soba u kojima sam živeo, spavao sam u parkovima, na grobljima. Bio sam izgubljen, ali nisam bio nesrećan...
Fntoma 02 S

Kad budem prestao da volim

Vitomir Vito Nikolić: Neka me ne bude

Vitomir Vito Nikolić je bio crnogorski pesnik i novinar. Poreklom Nikšićanin, rođen je 1934. godine u Mostaru, gde mu je otac bio u vojnoj službi. U aprilu 1941. sa porodicom je izbegao u Nikšić.
Meša Selimović

U tišine stanu neki pogledi

Meša Selimović: Riječi su jeftine

"Meša Selimović veliki je europski pisac. Zbog nečega ljudi misle da je nedostojno od takvih pisaca da očekuju priznanja i pohvale, i da ih se ne tiče što o njima misli ili govori kojekakva ljudska pljeva. Zbog nečega ljudi misle da bi takvi kao Meša, uz takvu nesumnjivu veličinu, morali lako, sretno i zadovoljno živjeti o kruhu i o vodi. Na žalost, nije tako" (Miljenko Jergović)
Vrane 01 S

Ali srećan i nisam baš

Maša Kaleko: Mala razlika

Maša Kaleko je rođena kao Golda Malka Aufen 1907. u zapadnoj Galiciji, na tromeđi Rusije, Austrije i Pruske. Otac Rus i majka Austrijanka se venčavaju prema jevrejskom ritualu. Petnaest godina kasnije, nakon opštinskog venčanja svojih roditelja, već odrasla Golda dobija ima Maša Engel. 1928. se udaje za Saula Kaleka, učitelja hebrejskog, i počinje da se kreće u krugu berlinske umetničke avangarde. 1933., u vreme krajnje nepovoljno za objavljivanje jedne jevrejske pesnikinje, izlazi njena prva knjiga pesama, dve godine kasnije i druga. To su takoreći poslednji časovi Vajmarske Republike u atmosferi između dva svetska rata. Maša Kaleko je u to vreme poetski glas koji je nemoguće ne čuti – bez visokoparnih tonova, ležerna i realistična, duhovita, satirična i melanholična u isti mah. Knjige doživaljavaju veliki uspeh, koji će se na žalost završiti i pre nego što je počeo. Maša Kaleko upoznaje jevrejskog muzikologa i dirigenta Šemja Vinavera, smrtno se zaljubljuje i razvodi se od prvog muža. Sa Šemjom dobija sina i par se venčava 1938. godine. Iste te godine porodica napušta Nemačku i seli se u Njujork. Emigracija je za Mašu Kaleko značila isto što i za mnoge druge pisce pre nje – gubitak tradicije, kulture, korena i pre svega jezika. U Americi, u ratnim godinama nemaštine i melanholije, njena poezija zauvek gubi drskost i lakoću izraza iz berlinskih godina. Maša više ne peva o ljubavi već pre svega o gubitku domovine i nostalgiji za zavičajem. U američkom egzilu objavljuje još jednu knjigu pesama, a 1956. prvi put dolazi u Nemačku nakon emigracije, povodom ponovnog objavljivanja svoje prve knjige pesama.
Done 07 S

Zime se ne bojim

Bekim Sejranović: Topionica snijega

Zima je bila. Onda davno. Kada je snijeg još uvijek uspijevao napadati do mojih koljena. Te zime snijeg je bio velik. I dubok. I nije se moglo reći kakav. Vlažan. Ili prhak. Ali bio je bijel. U to sam gotovo potpuno siguran. Bila je to prva godina bez roditelja. Bioloških. Ili možda i nije bila prva. Ali bila je zima. Hladna. I dosadna...
Instrra 02 S

Gde mi je mir

Vasko Popa: Gvozdena jabuka

Plodovima me usijanim tovi/ Točim ih/ Mozak sam rastočio/ Gde mi je mir/ Gvozdenoj jabuci da bude/ Prva rđa i poslednja jesen/ Izgubljena crvena čizmica...
Hrana

Tupastim prstima udaraju bubnjeve

Gnusna gozba

Zli su i debeli./ Tanjire su/ digli iznad glava./ Tupastim prstima/ udaraju bubnjeve/ svojih punih trbuha...
Fntoma 01 S

Kratka priča

Više ne jedemo ljude

Moj otac je tačka. Vidiš li ono, pita majka svaki put kad ugledamo mrlju na horizontu, to ti je taj. On se tamo valja po oblacima, grli Sunce, koje se topi kao sveća.