Tekstovi sa tagom: književnost

Tongua1

Poezija bunta i otpora

Prevedi mi na jezike

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
Venedikt Jerofejev

Ekskluzivno: Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela (3)

Ja sam već odavno mrtav, samo to niko nije primetio

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kime se saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu
Debbie Harry

Kratke proze za dugo sjećanje

Debbie Harry, djevojka sa sela

U mrtvom rukavcu sela živi Debbie Harry, tužna raskuštrana plavojka rođena u obitelji roditelja koje je Bog zaboravio, a država nije znala što bi s njima. Naravno da nitko nije znao da je ona Debbie, svi su je znali kao Maricu. Iskopavajući krumpir na polju u jesen tiho bi znala zapjevati, no samo bi zaista dobar poznavatelj pop glazbe u tom pjevušenju jednoga tugom razderanoga grla mogao prepoznati elemente pjesme 'Srce od stakla'
Srdic 01 S

Srđan Srdić: Ljubavna pesma (Partizanska knjiga, 2020)

Planiranje je više od pola obavljenog posla

„Ti ljudi su planirali, Ajmane, planiranje je više od pola obavljenog posla. Kažem ti. Bile su to prominentne noćobdije, maheri. A ne ti, hajde da pobijemo sve. Okej, slažem se, da pobijemo, ali kako ćemo? Niko da zasuče rukave. Idi reci El Zavahiriju da nema cigareta. Hoćeš, kako ne. Zašto tvom strikanu Sadamu to nisi rekao dok je bio s nama? To su bile ljudine”
Brčko

Hommage: Šest meseci od smrti Bekima Sejranovića (1972 - 2020)

Vratit će se Walter

Agencijska vest bila je šokantna: „Nakon kratke i teške bolesti, 21. maja u 48. godini života iznenada je preminuo istaknuti književnik i književni prevodilac Bekim Sejranović“. Jedan od najtalentovanih pisaca na prostoru bivše Jugoslavije rođen je u Brčkom 1972. godine. Studirao je i živeo u Rijeci, a od 1993. godine živeo u Oslu, gde je na Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti. Autor je knjige kratkih priča “Fasung", kao i romana “Nigdje niotkuda", “Ljepši kraj", “Sandale", “Tvoj sin Huckleberry Finn" i “Dnevnik jednog nomada". Za roman “Nigdje niotkuda" 2009. godine dobio je nagradu “Meša Selimović". Romani i kratke priče prevedeni su mu na više stranih jezika: norveški, engleski, slovenački, makedonski, nemački, češki, italijanski i poljski. Redakcija XXZ će nastaviti da objavljuje Sejranovićeve priče, jer je to najmanje što možemo da učinimo za čoveka koji je ostavio jedinstven, dubok trag u prozi, stalno se suočavajući s užasima rata koji su ga pratili u stopu, sve do njegove prerane smrti
Atwood 01 S

Strašne žene

Margaret Atwood: Riječi su moć

Pošto je provela veći dio ranog djetinjstva u putovanjima po šumovitim dijelovima sjevernog Quebeca, Margaret Eleanor Atwood od malena je ostala trajno fascinirala ljepotom divljine i neobuzdane prirode, ali i svjesna nužnosti preživljavanja u okruženju prepunom prijetnji i opasnosti
RAmones1

Ovih dana jedino tv gori kao naše uspomene

Ramonsi

Slaven Kopanja rođen je 1970. godine u Banjaluci, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a studij sociologije i magisterij ljudskih prava i socijalne pravde u Londonu, u koji je došao 1992. godine. Pisanjem se počeo baviti vrlo rano, iz potrebe da svoje misli i osjećaje zabilježi i tako ostavi jedan trajan trag, prvenstveno zbog samoga sebe, ali i svojih prijatelja s kojima je dijelio najbolje, najteže i najinteresantnije godine života u Banja Luci, Podgorici, Gracu, Londonu i Puli
Ledolo1

Paviljon br. 6

Spokojstvo nije van čovjeka

Shvatiti… – namršti se Ivan Dmitrič. – Spoljašnje, unutrašnje… Izvinite, ali ja to ne razumijem. Ja znam samo jedno – reče on ustajući i ljutito gledajući doktora – ja znam da je mene Bog stvorio od tople krvi i živaca! A organsko tkivo, ako je samo sposobno za život, mora da reagira na svaki nadražaj. I, eto, ja reagiram! Na bol ja odgovaram vikom i suzama, na podlost – negodovanjem, na nitkovluk – gađenjem
Aafann 01 S

Kada je imao dvanaest godina objavio je nekoliko knjiga

Naše dete

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Venedikt Jerofejev

Ekskluzivno: Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela (2)

Sipajte mi pažljivo votku u aparat za infuziju

XXZ magazin ekskluzivno objavljuje knjigu Aleksandra Novačića “Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela” u nekoliko uzbudljivih nastavaka. Reč je romansiranoj biografiji autora kultne sovjetske novele “Moskva – Petuški”, za koju Svetislav Basara kaže: “Novačić je pronašao uverljiv način da o životu Jerofejeva napiše knjigu kakvu bi o sebi u vozu Moskva - Petuški – samo da je stigao – napisao Jerofejev”. Specifičnost ove biografije je u tome što je napisana iz perspektive Venedikta Jerofejev. Kao što kaže novinar Miloš Vasić: “Nije to mali poduhvat – postati neko drugi na način tako uverljiv. Nema nam, dakle, druge nego da Sašu Novačića, kolegu i spisatelja, uzmemo kao emanaciju tog Venedikta Jerofejeva, nikad treznog i uglavnom problematičnog tipa koji nam je – uz Sašinu pomoć – neodoljivo simpatičan i sa kimese saosećati mora. Saša Novačić, sve više predak i rodonačelnik dinastije dobrih pisaca, uspeo je ono nešto skoronemoguće: postao je Venička Jerofejev. Ja više ne vidim razliku – osim što je Saša umeren u piću”. Uživajte u Aleksandru Novačiću koji se uvukao pod kožu Venediktu Jerofejevu
Majak1

Pristanište

O prvoj pesmi Vladimira Majakovskog

Kratka pesma koja je označila novi pravac u ruskoj poeziji. Osam redova osam stihova, koji su izazvali buru i najavu nekog novog početka u ruskoj književnosti. Ovde govorimo o prvim objavljenim stihovima najvećeg pesnika sovjetske epohe, Vladimira Majakovskog. Pesma u originalu naslovljena „Port“ (pristanište ili luka), doduše veoma kratka, imala je presudan značaj kada govorimo o umetničkoj formi ovog stihotvorca i ličnosti Majakovskog uopšte. Pisana je tokom 1912.godine, a objavljena je u futurističkom žurnalu „Sadok sudej 2“ naredne 1913.godine
Oranh 01 S

Dlanova lepljivih od soka i ljubavi

Pesma u vrtu narandži

Kriknula si, kriknula si, i bacila:/ Dve zadnje svoje butine u bitku./ Zatim, tišina. Ti:/ Čija je krasna glava učila istoriju,/ Znaš:/ Samo ono što mine, postaje nemo./ Čak i bitke,/ čak i mirisi vrta narandži u cvatu...
Aagro 03 S

Na groblju drugome

Vlasnici tijela

Sinan leži pod imenom Milan/ Neprikosnoveni/ Vlasnici naših tijela/ Nama su i najljući neprijatelji...
Carmilla1

Homoerotika i horor

Carmilla: Zaboravljena lezbejka vampirica

Kada se razmišlja o vampirima u zapadnjačkoj kulturi, najčešće se prvo pomisli na „Drakulu“ Brama Stokera. Taj je monstrum proglašen kraljem žanra još kada je roman prvi put objavljen, pre više od sto godina
Radomir Konstantinović

Slučaj Radomira Konstantinovića

Kad autošovinista hvali srpsku tradiciju

Nevolja dežurnih rodoljuba je što su sami sebe proglasili za čuvare i vlasnike nacionalne tradicije, pa budno stražare da se u njihov zabran ne ušunja kakav nenacionalni element. Tako smo došli u sumanutu situaciju da velikanima srpske književnosti i kulture mogu da se bave samo poštovaoci lika i nedela Ratka Mladića, Radovana Karadžića i ostalih masovnih ubica, dok su intelektualci koji su stali na crtu mahnitom šovinističkom zlu oglašeni za izdajnike i autošoviniste