Tekstovi sa tagom: književnost

Kafka 01 S

Veliki cirkus

Umetnik u gladovanju

Umetniku u gladovanju ništa nije bilo mučnije od takvih čuvara; oni su ga rastuživali; oni su mu užasno otežavali gladovanje; ponekad bi savladao svoju slabost i pevao za vreme takvog čuvanja, dokle god bi mogao izdržati, kako bi pokazao tim ljudima koliko ga nepravično sumnjiče
Instrr 08 S

Svetački oreoli naduvavaju se kod nas kao baloni

Gubitnik

Milan Đorđević rođen je 1954. godine u Beogradu. Pesnik, pripovedač, esejista i prevodilac sa slovenačkog i engleskog. Knjige pesama: Sa obe strane kože (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), Ćilibar i vrt (1990), Pustinja (1995), Čiste boje (2002), Crna pomorandža (2004), Radost (2008). Knjige eseja: Cveće i džungla (2000). Knjige priča: Glib i vedrina (pod pseudonimom Milan Novkov, 1997), Slepa ulica (2002), Majmun (2006) (Dragoljub Stanković)
lopov

Nacionalistička otimačina

Krađa i prekrađa pisaca i naučnika

Provincijalna, nacionalistička otimačina koja bi velikane da svede na nacionalnu pripadnost i patuljastu meru komična je u svom jadu. Kao da su pisci i naučnici stočna grla, pa razni nakupci nacionalnih dobara mogu da njima raspolažu kako im se prohte. Kao da su pisci i naučnici stvarali svoja dela samo zato da bi se gomila plemenskih vračeva koji nikad ništa vredno nisu stvorili otimala oko njihovih naučnih i književnih radova. Književna dela nisu nešto živo što se tiče i nas, pisci nisu ljudi sa kojima se može razgovarati, sporiti, čija se dela mogu tumačiti – oni su dobri samo kao nacionalni totemi, kao fetiši kojima ćemo se klanjati. Zato je važno da neki velikan pripada samo našoj nacionalnoj grupi, jer nam diže cenu, čini sve ostale pripadnike nacije vrednijima, kao da i oni imaju učešća u njihovom delu, maltene kao da su i oni, na neki magijski način, učestvovali u stvaranju tih dela
Ćamil Sijarić

Moji saputnici: Ćamil Sijarić, kralj pripovijedanja

Zavičaj, to je neka nježnost

Pisac bez zavičaja je kao kuća bez temelja, napisao je Ćamil Sijarić. Zavičaj, to je neka nježnost koja vas oblije pri svakom sjećanju na njega, to je neki mir koji vas obuzima i neki zvukovi koji čujete samo vi. Često je dolazio u Bijelo Polje i Novi Pazar sa željom da se sretne sa ljudima i podijeli priču s njima i ponavljao da se pričajući i slušajući priče dva puta živi. I tu, u Bihoru, kraju u kome su živjeli junaci romana Bihorci, kad podigneš kamen, otkriješ priču. U Bihoru su svi ljudi pripovjedači, ali je Ćamil Sijarić kralj pripovijedanja. Vrlo je važno u životu da imamo jedan drugom nešto da ispričamo, često je govorio Sijarić koji bi prvo svaku svoju pripovijetku ispričao pa onda zapisao i ponekad naglašavao da fino pisati, umiljato i istinito znači biti saradnik ovozemaljskog života
Coct 02 S

Radio drama

Žan Kokto: Antigona

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Meša Selimović

Bez oproštajnih riječi

Meša Selimović – ateist koji se usrdno molio

"Derviš i smrt" roman je pisca koji je pravi pripovjedački glas pronašao u svojim pedesetima. Iz dugog je sazrijevanja nastala knjiga koja prije pojave Orhana Pamuka čini europski književni vrhunac na danas aktualne islamske teme
Plam2

Hoću da u sutone neke u sebi rasturim goleme požare

Dušan Vasiljev: Hoću

Hoću da pođem bledom/ mrtvacu u rovu,/ i da se veseo vratim;/ da jednim pogledom/ sve vidike obuhvatim
Instrra 06 S

Poezija bunta i otpora

Opseg naše civilizacije staje u jedan kiosk

Kako jedan talentovan, mlad i obrazovan čovek reaguje na svet koji mu je rođenjem nametnut i u kome mu se dešava građanski rat, raspad zemlje za koju je učio da je najbolja moguća, tranzicija koja još više umrtvljuje ono malo oštrine i privlačnosti ideala koje je on mogao imati, odbolovavši sve zapadnoevropske sisteme mišljenja i razumevanja sveta, kakav, dakle, može biti jedan autentičan i beskompromisan pogled na sve ono što nam se dešavalo i što će nas još dugo držati u šaci kao pione nečije tuđe igre, taj sveobuhvatni pogled, bolan ali i smehotresan, nudi nam odlična poezija Siniše Tucića, jednog od najžešćih glasova nove srpske pesničke scene (Dragoljub Stanković)
Dosn 03 S

Sniva tajne daleke planete

Gola žena na staroj slici

Tu sanjaju te žene starih slika,/ Ljubovce Oblaka i Rutavog Bika!/ O, mnogo tajne ima u kretnji golog lika
Dusko 01 S

Još! Pucajte još!

Pod vešalima

Duško Radović, pesnik za decu i osetljive, pripovedač, scenarista radio i TV emisija, pozorišni pisac, aforističar, novinar, urednik "Poletarca" i još koječega, ukratko - jezički čarobnjak. Ili "primenjeni književnik", kako je sam sebe nazivao. U zaparloženoj književnosti koja je brigu za naciju proglasila vrhunskom estetskom kategorijom, nije nikakvo čudo što se Radović drži za "neozbiljnog" pisca. U smrtno ozbiljnoj kulturi (koja se takvom smatra jer ozbiljno seje smrt), Radovićev humor deluje otrežnjujuće. Kao podsetnik da ljudski život ima apsolutnu vrednost, čak i najmanje stvari u njemu. I da su naši pojmovi o malom i velikom, o važnom i nevažnom, prilično poremećeni
Fntm 08 S

Poezija bunta i otpora

Nove domovine

Kako jedan talentovan, mlad i obrazovan čovek reaguje na svet koji mu je rođenjem nametnut i u kome mu se dešava građanski rat, raspad zemlje za koju je učio da je najbolja moguća, tranzicija koja još više umrtvljuje ono malo oštrine i privlačnosti ideala koje je on mogao imati, odbolovavši sve zapadnoevropske sisteme mišljenja i razumevanja sveta, kakav, dakle, može biti jedan autentičan i beskompromisan pogled na sve ono što nam se dešavalo i što će nas još dugo držati u šaci kao pione nečije tuđe igre, taj sveobuhvatni pogled, bolan ali i smehotresan, nudi nam odlična poezija Siniše Tucića, jednog od najžešćih glasova nove srpske pesničke scene (Dragoljub Stanković)
Danil Harms S 2

Humor, taj slatki lek protiv gluposti

Danil Harms: Bio jednom jedan levi klasik

Njegov život se okončao krvavim apsurdom, poput onog kojim su živeli mnogi junaci njegovih tragikomičnih dela, besmislom kojem je posvetio svoj genijalni umetnički rad i život. „Nestao“ je, sklonjen „logikom“ vladara bezdušnog sveta, tzv. ljudi operisanih od „humora“ ili bilo kakvih emocija koje ne podrazumevaju vlast, korist, rigidnu ozbiljnost i život praznih, suvoparnih mrtvaca
Munnas 07 S

Drugi nas određuju

Izlaz

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“. Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja
Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zаpisi iz podzemljа (2)

Moždа normаlаn čovek i morа biti glup

Dа nаstаvim o ljudimа sа jаkim nervimа. koji ne shvаtаju izvesnu utаnčаnost nаslаdа. Iаko tа gospodа, u izvesnim prilikаmа, nа primer, riču iz sve snаge kаo bikovi, i mаdа im to, recimo, služi i nа čаst, аli, kаo što sаm već rekаo, pred nemogućim se odmаh umiruju. A nemoguće je — kаmeni zid. Kаkаv kаmeni zid? Pа, rаzume se, prirodni zаkoni, zаključci prirodnih nаukа, mаtemаtikа. Čim ti, nа primer, dokаžu dа si postаo od mаjmunа, nemа štа dа se mrštiš, već primi činjenicu onаkvа kаkvа je. Ili, kаd ti dokаžu dа tebi jednа kаp tvog rođenog sаlа u stvаri morа biti drаžа od sto hiljаdа tebi sličnih bićа i dа u tom zаključku, nаjzаd, nаlаze rešenje sve tаkozvаne vrline i obаveze i ostаlа buncаnjа i predrаsude — ondа i to primi kаo fаkаt, jer štа se tu može drugo kаd su dvа putа dvа četiri
Nebb2

Ja bih se želeo na strani zla tući

Pesma za moj 27. rođendan

Verovao sam u san i u nepogodu,/ u dve noći bio zaljubljen noću,/ dok jug i sever u istome plodu/ sazrevaju i cvokoću./ Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!/ I grom je pripitomljen pevao u staklu./ Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo