Tekstovi sa tagom: književnost

Fntm 08 S

Molila san boga da naletimo na policiju

Neš mi ti govorit di ću se parkirat

Ona je tila parkirat vamo. On joj je reka da parkira tamo. Ona se zaintačila. On isto. Neće vamo nego tamo. I obrnuto. Ja se pripala šta jon on tuče kontru jer skoči li njoj živac nako tenperamentnoj, parkiraće se usrid Peristila samo da ne bude po njegovom. Onda se parkirala, a on je grinta da je parkirala predaleko i da sad mora puno odat do grada. A parkirala se iznad Prime. Bliže ne može, ako se mene pita. Ali mene narafski niko nije ništa pita. Onda mu je ona rekla da ne more bliže. On je reka da bi se on bija parkira bliže. Ona njemu da joj pokaže di. On ode petnajst metara dalje i nađe jedno prazno misto. Onda su se svađali da je li petnajst metri igra neku ulogu u životu ili ne igra
Glaa 03 S

Raskrinkajmo Demokraciju, Fašizam, Komunizam i heroje

Manifest

Umjetnost nije prazna ako pokazuje vlastitu ispraznost/ Poezija nam u nasljeđe ostavlja vlastiti kostur/ kao i Buda, Shakespeare i Rimbaud
Pokro58

Lane nije bilo antropomorfno

Pirgo, imaginarni prijatelj

Prijateljstvo između Željka i Pirga bilo je neobično, kao što je neobično svako prijateljstvo između čovjeka i životinje. Dječak je u odnosu na lane bio hrabar, pametan i razuman. Otprilike onako i onoliko koliko su odrasli bili hrabri, pametni i razumni u odnosu na dječaka
Foxx 01 S

Nad njom magla se je vila

Lisica

Žuti rep, k`o požar, u sneg je upao,/ k`o kuvana mrkva usna je otekla.../ Širio se inja i sačme dah zao,/ a krv, vrh čeljusti, curila je, tekla.
Elle 07 S

Ja i osam evropskih dosada

Lovčevo bdenje

Bolni, zgrčeni i hladni, ja i osam dosada/ I tri vođe revolucije, igramo se, kartamo./ A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada;/ I naših očeva i prijatelja
Done33

Vetar koji ti duva u lice za vreme mećave

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad

Neporeciva je činjenica da više nisi mlad. Za mesec dana navršićeš šezdeset i četiri godine, pa iako to i nije duboka starost, niti ono što bi se moglo nazvati poodmaklim dobom, ne možeš da prestaneš da razmišljaš o svima onima koji nisu uspeli da dođu u godine u kojima si ti sada. Još jedan od brojnih primera toga da, zapravo, ništa i ne mora da se desi, ali da se, ipak, sve dešava
Plam1

Bojim se, zlo ćete svršiti

Daljnje instrukcije

Ja sam otišao poluslomljen,/ Ja sam vam toliko toga pričao da vas skoro vidim oko sebe./ Drske male životinje, bestidne, bez odjeće!
Build1

Planine su mlitave

Betonska koma

Pivo je petnaestoprocentni rastvor./ Dok pank širi anarhiju,/ smaram se do WC-a/ na psihotelesnu terapiju./ Ne vidim ždrala u ogledalu života
Lane

Bez sna i bez doma

Noćas sam sama

Cvetajeva (Марина Ивановна Цветаева), ruska, prekasno otkrivena, boginja, bila je, kažu, nepodobna za vođenje domaćinstva i porodični život, jer je sebično sebe i poeziju stavljala na prvo mesto, verujući da je kompromis rezervisan samo za slabe i za one koji nisu umetnici
Aapee 03 S

Preveliko razmišljanje ometa svaki čin

Nema veće prepreke izbavljenju od potrebe za neuspjehom

Da sam ostvario ono što sam želio – da li bih zbog toga danas bio zadovoljniji? Sigurno ne. Zaputivši se na dalek put, prema krajnostima samog sebe, dok sam putovao posumnjao sam u svoj zadatak i u sve zadatke
Pokri2

Čarobni breg

Simptom bolesti je samo prerušeno ljubavno dejstvo

Ta borba između sila čednosti i ljubavi – jer to je u stvari posredi – kako se ona završava? Ona se na izgled završava pobedom čednosti. Strah, pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja
Brasteff 27 S

Naslađujem se kao svinja

Bog

Henrih Sapgir (1928-1999), pesnik, prevodilac, scenarista, pisac za decu. Objavio je zbirke pesama Dobar dan! (1965), Crvena lopta (1970), Četiri koverta (1976), Soneti na košuljama (1989)
Dkis 01 S

Povodom sećanja na Danila Kiša

Život kao bol

Prvi put smo sami sedeli u jednoj od njegovih sobica, kroz koje se selio kao kaluđer-isposnik, iz ćelije u ćeliju, iz iskušenja u iskušenje, iz lične u opštu dramu, i govorili o mojoj prvoj knjizi. Knjizi jednog tridesetpetogodišnjaka. Nismo, u stvari, govorili. On je govorio. Toliko ponesen, s takvom strašću da sam na kraju, taštinom savladan, ali sumnjom u sebe obuzdan, pomislio: „Dobro bi bilo da sam tu i takvu knjigu uistini napisao“
Kupina 01 S

Nisam tražila to krvno posestrimstvo

Branje kupina

Nakon smrti, mit o Silviji Plat zasenio je njen talenat. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva
Peter Handke

Kad živite pokraj koncentracionog logora, a pišete o tricama

Slučaj dosljedne apologije zla

Nobelova nagrada apologeti zla, poborniku fašističkog i genocidnog režima Slobodana Miloševića koji nam je izbrisao živote, koji je pod zemlju poslao više od 100.000 ljudi, milione unesrećio, razbio zajedničku zemlju, me je više nego ikad podsjetila koliko sam sve vrijeme bio u pravu, i koliko je nekad potrebno biti krut i strog, ne odustajati od svojih nakana. Moje nakane su bile izgradnja memorije koju sam nam htjeli i skoro i uspjeli izbrisati. Ta memorija je ogromna, i ona u sebi sadrži sjećanje na normalan život bez stresa, na to da smo svi bili jedno, na to da smo isti, a ne različiti, na sve ono što su stratezi zla uradili da dođemo do ovog momenta kada je mržnja, nacionalizam, rasizam ili ksenofobija nešto sasvim normalno. Nešto oko čega se mnogi više ni ne uzbuđuju