Tekstovi sa tagom: književnost

Cvetae 01 S

Pismo V. V. Rozanovu

Marina Cvetajeva: O ocu

Oholost koju su mnogi često primali kao bezosećajnost, stidijivost, uzdržanost, nedostatak srdačnosti (spoljašnji), nastrana zaljubljenost u muziku, sklonost ka melanholiji
Marijpo 20 S

Nisam te ostavila zato što te nisam voljela

Lik koji se smrzava

Ostavila sam te/ jer mi je to bilo potrebno/ da preživim/ kao nešto drugo/ no sjenka/ onog ja koje sam postala/ kako ne bih zasjenčila/ tebe.
Done2

Grad je otvoren

Adam Zagajewski: Navečer

Zagajevski je pripadao jakoj grupi mladih poljskih pesnika, onih čija se svest formirala oko 1968. godine, u vreme studentskih nemira. U istupima i manifestima grupe “Sada”, kao i u knjizi polemika napisanoj s Julijanom Kornhauzerom, Zagajevski se zalagao za novu poeziju, koja će “govoriti neposredno”. Videla se njegova sklonost, koja će mu ostati, da pesmom reaguje na politička zbivanja. Ali videlo se i to da neće i ne želi da bude grubo jednoznačan. Već je tada znao da pesnikova pobuna u borbi za novo mora da bude duboko promišljena. Pesniku može služiti na čast što je i u tim pesmama umeo da bude na visini, da se ne spusti do žurnalističkih zaletanja, da izbegne patetiku i krupne reči. Zato je njegov zapis jači, oštriji, zato je njegova osuda uverljivija, a njegov gnev dostojanstveniji. (Petar Vujičić)
Marijpo 18 S

U grimizne snove pretvara boli i patnje

Georg Trakl: Jugo

Trakl ima slike šuma, noći, uglavnom jeseni i zime, germanska bajkovita zlokobna bića. U pesmama se susreće sa pastirima, kopljima, crnim mesecom, istrošenima zvezdama, crnom crvenom i plavom zveri - i mrakom
Hors 01 S

Kao avet na vetru

Devojka brža od konja

Noć je bila topla, a nebo bez oblaka. Mesec, punačak i beo, spustio se nisko, gotovo na same obronke grada, kao da je želeo da zaviri u svaku sporednu ulicu ne bi li našao još neku izgubljenu zvezdu koju bi izvukao iz blata i smestio je kraj sebe.
Poees 01 S

To sam ja, pusti me

Vislava Šimborska: Razgovor s kamenom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Morg 01 S

Ti me nisi gledao kako rastem

Očev povratak

Završio se rat. Mama i ja smo krenuli putem zbega, najlakšim putem koji nam je doneo spas. Došla je i sloboda, ali tebe nigde nije bilo. Čekali smo dva meseca nakon rata da se pojaviš u našem stanu i radovali smo se zbog tebe u tim danima pobede, ali ti kao da nisi bio živ, nisi nam davao nikakav znak, sve dok nismo čuli da si zarobljen i da se ne zna u kom si zatvoru niti u koje mesto su te odvezli
Stare knjige

Iz rata izašavši

Ne zatvarajte mi svoja vrata

Volt Vitman je jednom izjavio: "Pa ja nisam nimalo pitom; neprevodiv sam. Odjekuje moj varvarski vrisak iznad krovova sveta"
Grobz 01 S

Dedina priča

Franc Kafka: Niko neće čitati ono što ovde pišem

Ubrzo pošto je stupio na vlast, još pre nego što je proglasio uobičajenu amnestiju, mladi knez je posetio zatvor. Između ostalog priupitao je, kao što se to i očekivalo, ko je u njemu najduže zasužnjen. Bio je to jedan koji je ubio svoju ženu, bio osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu i sad je za sobom imao dvadeset i tri godine sužanjstva
Acbra 06 S

Majčina ili tvoja dušica

Samo želim nekog da rasklopimo traktor mog oca u tišini

Radmila Petrović (1996, Užice) provela je detinjstvo u Stupčevićima kod Arilja, a njeno odrastanje pojaviće se kao veoma značajan motiv u njenom sirovom pisanju, punom ironijskih otklona i duboke samosvesti. Šmeker-devojka – kako sebe naziva u jednoj od pesama – objavila je do sada zbirku „Miris zemlje“ (Dom kulture „Pivo Karamatijević“, Priboj, 2014.), a kao pobednik 22. Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“ i knjigu pesama „Celulozni rokenrol“ (SKZ i Valjevska gimnazija, Valjevo, 2015)
Fntm 13 S

Drugi ljudi

Možda to nije bio dom

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“. Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja
Done 01 S

Glupo je toliko riskirati

Francois Hardy na starom mostu

Glupo je toliko riskirati/ poderana koljena i slomljeno srce/ radosno prihvatiti sva ta obećanja/ Opasno je prići nepoznatoj osobi/ nepokolebljiv u uvjerenju/ da to ljubav tvog života
Faffa 02 S

Ostaju spomenici

Filozofija neutronske bombe

Naša mačka je mrtva zajedno s nama, ali/ mačak Karlo je ostao nepovređen sa Reaganom u/ filmskom arhivu Hollywooda / Empire State, prazna, pozdravlja preko vode...
Anna 02 S

Vidim te, čujem te, osjećam te

Ana Ahmatova: Epilog

U gоdinama obeleženim ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd retkih pesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena
Brapok 26 S

Smrt u književnosti

Nije to ništa strašno

Smrt je, naravno, nešto čega se obično najviše bojimo. Knjige ju tematiziraju jako često, ali nas ostavljaju i snažnijima pri susretu s pravim neugodnim i opasnim situacijama