Tekstovi sa tagom: književnost

Batt1

Šapuće se o cvijeću

On se zove nar, ona kiša

Prsti su poravnali ćilim/ Potom se uvukli u rukavicu/ Klavirštimerova slijepa kćer/ Jasno čuje kako se vrapci probijaju kroz pljusak/ Kao crn tepih...
Cry 01 S

Rođeni majstori

One stvari

Je l' se savršeni ljubavnik rodi ili stvori? Uvik se posvadin sa prijatejicama kad se potegne ova tema. Jer ja tvrdin da se pravi, fetivi majstor rodi, a one meni da svaki muški kad namakne malo iskustva, more postat savršeni jubavnik. Ma e. Tako mislu i oni muški šta nisu rođeni jubavnici. A rođeni jubavnici ne mislu okolo tih stvari. Oni zatvoru oči, i bog te veselija
Mandra 01 S

Fantastična zoologija

Mandragora

Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima
Aaa 01 S

I pred čovekom će pasti bog!

Pesma bune

Ali kad ponovo počne da sviće,/ mi ćemo svojom rukom/ svoje rasporiti grudi;/ i pozvaćemo na hajku/ sve žene i decu i ljude
Done4

Crtice iz života

Na terapiji

Sestra ćutke počinje da šeta iglu u mojoj ruci: levo, desno, pa nekako talasasto, istraživački, a ja, naježena, sve čekajući da igla pukne, stežem zube, zadržavajući jauk
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Grad zločina ili vrline (17)

Berlin kao ledi Magbet, bez predaha pere ruke

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Sinan Gudžević

Na marginama kolumni Sinana Gudževića

Zanos i ljubav prema životu

Sinan Gudžević izmiče akademskim klasifikacijama jer je prvenstveno pripovedač, a život ne podnosi fioke, on je magma jezika, naroda, migracija. Življi je Gudžević od većine onih koji danas proizvode tekstove. Sinan Gudžević piše, prevodi, i po mom osećanju spada u najsvetlije, prosvetiteljske primere pomenute prve struje autora, onih koji su motivisani ljubavlju i željom za negovanjem najlepših tradicija usmene i pisane reči, raznovrsnosti svetske kulture i civilizacije a sve u duhu stalne zapitanosti, promišljanja i prostog, detinjeg oduševljenja
meša selimović

Prepiska iz 1962: Meša Selimović i Edvard Kocbek

Vaša rečenica mi je draga, nemirna je ali ujedno mudra

“Najlepše pismo koje sam dobio unazad nekoliko godina, to je Vaš list od 10. V. i to ne zbog lepog mišljenja o romanu, na čemu sam zahvalan, već radi ljudske pažnje koja me je dirnula. Posebno je zadovoljstvo za mene da vidim s kakvom ste lucidnošću ušli u materiju romana, otkrivši njegove najdublje intencije, skrivene na prvi pogled, zbog čega ih kritičari nisu ni primetili” piše Meša Selimović Edvardu Kocbeku 1962. godine povodom knjige “Tišina”
Voder1

Moja žena u koje je struk vidre u raljama tigra

Slobodna veza

Moja žena vretenastih nogu/ Kojoj su kretnje kao u urarstva i u očaja/ Moja žena u koje su nožni listovi od bazgove srčike/ Moja žena u koje su noge inicijali/ U koje su noge svežnjići ključeva
Stalli 04 S

Pjesma o Staljinu

Živimo a zemlju pod sobom ne ćutiš

Pjesma koja je bila glavni okrivljujući materijal nakon pjesnikovog hapšenja u noći 13/14 maja 1934.
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Među francuskim piscima (16)

Kad sam počeo da svlačim pantalone, udariše da beže kroz vrata i prozore

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Csiic 01 S

O prirodi stvari

Vreme kad smo pobeđivali umirući

Šta je pisac hteo da kaže ostaje da nagađamo. Pa ako smo skloni domišljanju onda možemo pomisliti da je pisac hteo da kaže i da naglasi kako je vremenom o kojem on piše vladala smrt, no to ne može biti ni delić istine pa prema tome ni metafora, o vremenu u kojem se ljudi i rađaju, a ne samo umiru, pa ni samo umiranje nije smrt, mada D. Ć. iz priloženog ne misli tako. Jer, da se odista na njegovo vreme tako uskopistila smrt od života čas posla ništa ne bi bilo, i kome bi onda naš pisac prodavao svoje knjige
Koude 08 S

Pohvala ludosti

Konj nije nesrećan što ne poznaje gramatiku

Čini mi se da već čujem filozofe kako se bune: To je, vele oni, najbednije što Ludost drži ljude u i zabludi, obmani i neznanju! Naprotiv, to baš znači biti čovek! Ne razumem zašto ih nazivati bednicima, kad ste svi tako rođeni, tako obrazovani i vaspitani i kad je to zajednička sudbina svih. Nijedno biće nije nesrećno ako živi u svom prirodnom stanju. Da ko ne misli da čoveka treba oplakivati zato što ne može da leti kao ptice, ili da ide četveronoške kao životinje, ili što nema rogove za odbranu kao bikovi? Sa istim pravom može onda nazivati nesrećnim i najlepšega konja zato što nije učio gramatiku i što se ne hrani kolačima, ili vola koji nije sposoban za gimnastičke vežbe. I kao što konj nije nesrećan zbog nepoznavanja gramatike, tako ni lud čovek nije nesrećan, jer je ludost vezana s njegovom prirodom
Floww 01 S

Zaboraviti neću tragiku iluzije

Jorgovani i ruže

Na ivici šume normandijska vila/ Sve ćuti Neprijatelj u senci na strane/ Pariz se predao rekoše dok smo tu bili/ Zaboraviti neću ruže i jorgovane/ A ni dve ljubavi koje smo izgubili
Wee 01 S

Digitalno blago

Za dobru priču ponekad je dovoljno samo 140 znakova

Dobra priča je dobra priča, bez obzira na duljinu. Neke od priča na navedenim profilima zasigurno će vas dobro nasmijati, neke možda potaknuti na razmišljanje, a tko zna, možda vas inspiriraju da se i sami okušate u nečemu sličnome