Tekstovi sa tagom: književnost

Vmpp 01 S

Muzičari štimuju šintere revolverskim mecima

Vampiri jedu sveže voće

Kada neko sebi postavi pitanje koje ne glasi: Gde je život? (Crnjanski) ili Ima li života posle/pre smrti? već: Da li postoji život? (od koga bi radikalnije bilo možda samo ono čuveno filozofsko Zašto Nešto a ne Ništa?), kada se, dakle, stvari izoštre do te granice upitanosti i to se uradi u punoj svesti o sasvim određenom društvenom kontekstu i angažmanu, ne samo spekulativno, onda pesniku koji je to tako postavio sebi i nama, Vujici Rešin Tuciću, i može doći da i nije nužno objavljivati po svaku cenu, već da je od štampanja knjiga bitnije čitanje, tumačenje tog sveta koji ipak ostaje jedna zagonetka i neizvesnost (Dragoljub Stanković)
Ahho 02 S

Nezgrapne lutke koje put vodi preko leševa

Leva melanholija

Ukratko, ovaj levi radikalizam je upravo onaj stav kojem uopšte više ne odgovara nikakva politička akcija. On ne stoji levo od ovog ili onog pravca već jednostavno levo od bilo čega mogućega. Jer on od samog početka ne smera išta drugo do da u negativističkom miru uživa sam u sebi. Pretvaranje političke borbe iz prinude na odluku u predmet zabave, iz proizvodnog sredstva u robu široke potrošnje — to je najnoviji šlager ove literature.
Mirko Kovač

Književnici i politika: Pjesnici su postali vojskovođe i stratezi ubijanja

Rafal, nova metrička jedinica poezije

Na tim „liberalnim univerzitetima" u Beogradu odga¬jan je najgori književni kadar koji se upetljao u politiku bezglavo i po uzoru na svoje učitelje tipa Ćosića. Oni su vaspitavani na lažnoj historiografiji jednog Ekmečića ili Krestića. Oni su kavanske brbljarije i izmišljotine Brane Crnčevića uzimali ozbiljno. Ti su loši đaci i mali pjesnici poput Karadžića ili Koljevića ušli u veliku politiku i od¬mah zaratili
Dradovic 03 S

O vrlinama jednostavnosti

Pismenost je jedno, a pamet drugo

Danas se navršilo tačno 34 godine od smrti Duška Radovića. Podsetimo se kako je ovaj mag jezika umeo da žonglira rečima.
Cossmo 06 S

Kralj vremena

O, ismej se, smešni smehu!

Ja koji sam rekama kosmat.../ Gledajte! Dunav mi po ramenima teče/ I - pramen nepokorni - Dnjepar se/ brzacima plavi.
Private2

Antiratna akcija (5)

Grodek

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Crik 02 S

Povijest Stranke umjerenog napretka u granicama zakona

Za bavljenje politikom nije neophodna glava

Kada su u proleće 1911. godine raspisani dopunski izbori na praškim Vinohradima, u boemskoj družini Jaroslava Hašeka, koja se sastajala u gostionici "Kod Zverine", rodila se ideja o osnivanju nove političke stranke. Formirali su boemsku partiju koja se zvala Stranka umerenog napretka u granicama zakona, a Hašek je izabran za glasnogovornika i izbornog kandidata. O čudnovatim dogodovštinama ove stranke Hašek je kasnije napisao knjigu "Povijest Stranke umjerenog napretka u granicama zakona" iz koje prenosimo par odlomaka.
Bukbu 03 S

Pohvala ludosti

Samoljubivost, najveći dar

Najzad, sreća se uglavnom sastoji u tome da želiš biti baš ono što jesi, a za to preimućstvo treba zahvaliti mojoj dobroj Samoljubivosti: ona čini da niko nije nezadovoljan svojom spoljašnjošću, ni svojim darom, ni svojim rodom i svojim položajem, da niko nije nezadovoljan svojim vaspitanjem i svojom domovinom. Divna li je briga prirode da u jednu takvu beskrajnu raznovrsnost stvari unese jednakost! Gde ponešto uskrati od svojih darova, tamo obično doda više samoljubivosti. Zaista sam glupo rekla: samoljubivost mesto darova, jer je baš ona najveći dar! Svakako moram reći da nije započeto nijedno izvrsno delo bez moga podstreka i da nije pronađena nijedna lepa umetnost, koju ja nisam nadahnula.
Gljiv 01 S

Neuznemiravana savest

Autocenzura je rak književnosti

I sve dok nam koristi – jer, štetu ili ne opažamo, ili joj ne pridajemo značaj – savest nas neće uznemiravati. Uvek ćemo, naime, imati čime da je potkupimo. A što nismo napisali ovaj put, napisaćemo neki drugi. Do Sabranih dela uvek ima vremena. (Bez obzira što to o čemu govorimo i nema naročitih izgleda da u ta Dela uđe.) U međuvremenu, javnost je sita, što je istina, a sve su naše književne koze na broju, što najčešće nije.
Bolnic 08 S

West Herzegovina Fest: Najbolje priče iz regiona (2)

Kratka priča o umiranju

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a kao drugu objavljujemo „Kratku priču o umiranju“ Renate Srečić.
Bed 01 S

Poslin rastave: Sloboda pokreta i itanja po krevetu

Tražin nekog za one stvari

U misecima koji su slidili iza rastave provala san još i spavat nedijagonalno nego samo popriko, pa onda naopako, sa nogama na zidu, ta mi je pozicija najdraža jer se najboje kontemplira o životu dok čovik gleda svoje nožne prste na zidu i mrda ih.
Nara 01 S

Gdje smo i kako smo

Crna smrt drži čitavu Ev­ropu u svojim zubima

Stupovi i kolumne evropske civilizacije ni­su sazdani od porfira nego od ljudskih lubanja, a da­našnje evropske turnire prikazivati kao viteške zabave kada su svi kašteli i tornjevi okićeni zastavama, a gra­dovi, sagovi, lampioni, pobjede, svjetiljke, buktinje, ide­je, religije, ratovi i idejni izgledi nisu drugo do divne dekoracije životne dinamike, to je stopostotna romanti­ka i falsifikat stvarnosti isto tako kao što je romantika da se umirući ljudi tješe prekogrobnim radostima koje nas stalno čekaju... Mi umiremo, a nas uvjeravaju da se nad nama rastvara nebo puno najčudestvenijih ljepota! Mi gladujemo i krvarimo po tijesnim i mračnim i beziz­laznim ulicama evropske sadašnjosti, a nama krasnoslove da će jednoga dana po sunčanim bulevarima naše ci­vilizacije cvjetati danas nama još nepoznati cvjetovi.
Arelig 03 S

Antologija poljske poezije (4)

Hoću da govorim sa Gospodom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Magrt 01 S

Makete kaveza za ptice

Ta slika

Slika aviona/ propeler su režnjevi slanine/ krila su od stvrdnute masti/ rep je načinjen od papirnih isečaka/ pilot je osa
Sladol1

West Herzegovina Fest: Konkurs za mlade pisce

Najbolje priče iz regiona (1)

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a za početak evo nagrađenog „Izleta“ autorice Marte Glowatsky Novosel