Tekstovi sa tagom: književnost

Munnas 07 S

Drugi nas određuju

Izlaz

Sa velikim nepoverenjem gledam na svoja pesnička ostvarenja. Sa velikim nepoverenjem ta dela slušam. Nisam mogao da shvatim da poezija postoji mada je ubijen čovek. Ubijen je onaj koji je dozvao u život poeziju, ugovoreni jezik koji treba da izražava ono što se ne da izraziti. Pravi pokretač, uzrok moga stvaranja bila je mržnja prema poeziji. Bunio sam se zbog toga što je preživela, što postoji i nakon „kraja sveta“. Ravnodušna. Božanstvena. Neprikosnovena u svojim zakonima, propisima, poetikama. Podozrivo gledam na ta ostvarenja. Sastavio sam ih iz preostataka reči koje su pretrajale, iz nezanimljivih slika, iz velikog smetlišta, iz velikog groblja
Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zаpisi iz podzemljа (2)

Moždа normаlаn čovek i morа biti glup

Dа nаstаvim o ljudimа sа jаkim nervimа. koji ne shvаtаju izvesnu utаnčаnost nаslаdа. Iаko tа gospodа, u izvesnim prilikаmа, nа primer, riču iz sve snаge kаo bikovi, i mаdа im to, recimo, služi i nа čаst, аli, kаo što sаm već rekаo, pred nemogućim se odmаh umiruju. A nemoguće je — kаmeni zid. Kаkаv kаmeni zid? Pа, rаzume se, prirodni zаkoni, zаključci prirodnih nаukа, mаtemаtikа. Čim ti, nа primer, dokаžu dа si postаo od mаjmunа, nemа štа dа se mrštiš, već primi činjenicu onаkvа kаkvа je. Ili, kаd ti dokаžu dа tebi jednа kаp tvog rođenog sаlа u stvаri morа biti drаžа od sto hiljаdа tebi sličnih bićа i dа u tom zаključku, nаjzаd, nаlаze rešenje sve tаkozvаne vrline i obаveze i ostаlа buncаnjа i predrаsude — ondа i to primi kаo fаkаt, jer štа se tu može drugo kаd su dvа putа dvа četiri
Nebb2

Ja bih se želeo na strani zla tući

Pesma za moj 27. rođendan

Verovao sam u san i u nepogodu,/ u dve noći bio zaljubljen noću,/ dok jug i sever u istome plodu/ sazrevaju i cvokoću./ Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!/ I grom je pripitomljen pevao u staklu./ Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo
Cveti1

O ljubavi bismo maglovito govorili

U Aninom vrtu

Kunem vam se kleo bih na nemačkom/ Kad biste me zatekli kako ljubim posred usta/ Onu riđu sluškinju/ Vi biste mi oprostili u mirtovom gaju
Stanislav Vinaver

Pantologija: Kostić, Pandurović, Miličić, Manojlović, Dedinac

Evropa se odevropila

Donosimo vam izbor nekoliko Vinaverovih parodija iz njegove “Pantologije novije srpske pelengirike”, tog endemskog žanra u našoj književnosti, nastalog u ovom slučaju kao osporavateljski odgovor na glasovitu Antologiju novije srpske lirike profesora Bogdana Popovića. Ostavši najdosljednji antipopovićevac u našoj literaturi, Vinaver u toj Pantologiji iz 1920. godine demonstrira svoj žestoki pjesnički temperament, ali i svoje kritičarske postulate, podvrgnuvši parodiji sva dominantna imena tadašnje književnosti. Da nije tridesetih godina bilo njegove političko-feljtonističke eskapade u nacionalističkim časopisima „Ideje“, „XX vek“ i „Vreme“, Vinaver bi nesumnjivo ostao naš najrasniji avangardni pisac. On je kao niko dotad imao uho za ritam književnog jezika, osjećajući da se upravo u tom jeziku skriva troma utvara našeg mišljenja. Otuda on iscrpljuje registre i najboljih naših pisaca, pjesnika o kojima ima najbolje mišljenje, u ovom slučaju naprimjer Laze Kostića kada prenaglašava njegove kovačke manire, skoro u svakom stihu praveći imenice od glagola, u žestokoj aliteracijskoj zbijenosti. Kod Sime Pandurovića okomiće se na njegov pesimistički tromi ritam i banalnost asocijacija, olakotnost puta kojim dolazi do veličajnih metafizičkih sudova. U poeziji Siba Miličića i Todora Manojlovića pojačaveće njihov artificijelnost, ali i kosmičku vezanost za zavičaj. Tretirajući Milana Dedinca, dodatno će proširivati opseg njegovih nadrealističkih asocijacija
Gojja 01 S

Radio drama

Onore de Balzak: Eliksir dugog zivota

Radio drama je akustična dramatizacija nekog događaja, naravno bez vizuelne komponente. Tvorci se oslanjaju isključivo na dijalog, muziku i zvučne efekte kako bi dočarali slušaocu atmosferu, likove i priču
Elle 08 S

Poeziju bunta i otpora

Mali Buda

Kako jedan talentovan, mlad i obrazovan čovek reaguje na svet koji mu je rođenjem nametnut i u kome mu se dešava građanski rat, raspad zemlje za koju je učio da je najbolja moguća, tranzicija koja još više umrtvljuje ono malo oštrine i privlačnosti ideala koje je on mogao imati, odbolovavši sve zapadnoevropske sisteme mišljenja i razumevanja sveta, kakav, dakle, može biti jedan autentičan i beskompromisan pogled na sve ono što nam se dešavalo i što će nas još dugo držati u šaci kao pione nečije tuđe igre, taj sveobuhvatni pogled, bolan ali i smehotresan, nudi nam odlična poezija Siniše Tucića, jednog od najžešćih glasova nove srpske pesničke scene (Dragoljub Stanković)
Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zаpisi iz podzemlja (1)

Zаšto nisаm umeo dа postаnem čаk ni insekt

Autor „Zаpisа” i sаmi „Zаpisi” su, prirodno, izmišljeni. Pа ipаk, tikvа licа kаo što je pisаc ovih beležаkа ne sаmo dа mogu već i morаju postojаti u nаšem društvu kаd se uzmu u obzir okolnosti u kojimа se formirаlo nаše društvo. Hteo sаm dа prikаžem publici, jаsnije nego što se to obično rаdi, jedаn od kаrаkterа nedаvne prošlosti. To je jedаn od predstаvnikа pokolenjа koje još živi. U ovom odlomku nаzvаnom „Podzemlje” tа ličnost se prodstаvljа čitаocimа, izlаže svojа shvаtаnjа i kаo dа želi dа pokаže uzroke zbog kojih je nаstаlа i morаlа nаstаti u nаšoj sredini. Sа nаrednim odlomkom počeće prаvi „Zаpisi” te ličnosti o nekim dogаđаjimа iz njenog životа (Fjodor Dostojevski)
Kafasn3

Poezija bunta i otpora

Hajde malo prestani pesniče

Poezija Dragane Mladenović kreće se od upravo takvih jednostavnih pesama o svakodnevici čija je jedina subverzija u tačnom prenosu društvenih situacija, preko jezičkih igranja, sinonimima na primer, kojima se rastaču zacementirana značenja i definišu tipski likovi stvarnosti, katalogizuje zbilja, do direktnog suočenja sa ideološkom prošlošću i birokratizovanom stvarnošću, njenom zločinačkom delatnošću. Možda je ova pesnikinja najjača upravo u obradi naše socijalističke, SFRJ prošlosti koja je ostala u potpunom zaboravu iako je trajala pola veka. Novija krvava istorija koja je samo logični nastavak starih laži takođe je briljantno obrađena kod ove mlade autorke. U tome joj pomaže sposobnost empatije, uživljavanja u likove i progovaranje iz njih, što onda daje izvrsne pesme. O snazi talenta govori i neobičnost da Dragana Mladenović svake godine ima jednu dobru knjigu, kao da želi da uradi, nadomesti, ono što drugi ne umeju ili ne žele, a to je da rasklopi laži kojima nas kljukaju i ubijaju decenijama, da postanemo slobodni građani jednog otvorenog sveta. Dragana Mladenović rođena je u Frankenbergu 1977. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi i radi u Pančevu. Objavila je zbirke pesama Nema u tome ni malo poezije (2004), Raspad sistema (2005), Tvornica (2006), Asocijalni program (2007), Omot spisa (2008). (Dragoljub Stanković)
Gavrilo Princip

Zabilješka iz tajne istorije Sarajeva

Noć pred Vidovdan 28. juna 1914.

Latinska ćuprija pred nosom/ prestolonasljednik neki dolazi/ mnogo će svijeta ulicama da plazi/ Nema tu intime/ Bolje u krevetu ostati
Okrv 06 S

Pravi mudrac!… Retka pamet!

Vođa

Ne postoji pisac kog su se vlasti toliko plašile i posle njegove smrti, iako on sam, po svojoj prirodi, nije bio ni agresivan ni revolucionaran, nego drugačiji od svih pisaca koje je Srbija ikada izrodila
Nebb 03 S

Bejah kao konj pod konjanikom smelim

Pismo ženi

Donosimo vam jednu od najpoznatijih Jesenjinovih pjesama, uz recitaciju Zrinka Kapetanića: Vi niste znali/ Da usred tog blata,/ U životu sto biju vetrovi,/ Zato se mučim, što ne shvatam,/ Kuda nas nose sudbine tokovi
Jailla 01 S

Weekend Videos

Znam zašto ljudi u kavezu pričaju

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Dugme 01 S

Radio drama

Predrag Čudić: Dugme lutalica

Predrag Čudić napisao je dramsku poemu “Dugme lutalica” koja je poslužila kompozitorki Ivani Stefanović kao libreto za našu prvu radio-operu za decu. U realizaciji ove opere, u stereo tehnici, koja je snimljena na ploču i kasetu, učestvovali su naši najčuveniji glumci i pevači: Zoran Radmilović, Nikola Simić, Moris Levi, Dragan Laković, Mića Tatić, Dušan Jakšić, Marko Nikolić, Aljoša Vučković i drugi. Učestvovali su i Dečji hor RTB, Dečji hor Kolibri i instruimentalni ansambl RTB-a
Brapok 42 S

Paviljon br. 6

Meni je potpuno svejedno, ja sam na sve spreman

Meni ni na kraj pameti nije bilo da se ljutim na vas. Bolest nije prijatelj, ja to razumijem. Vaš jučerašnji napad uplašio je i mene i doktora, pa smo kasnije dugo razgovarali o vama. Dragi moj, zašto vi nećete da se ozbiljno pozabavite svojom bolešću? Zar se smije tako? Izvinite za prijateljsku otvorenost