Tekstovi sa tagom: književnost

Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...
Crvenas1

Ratnički narodi nisu bili okrutni

Ne mogu se pomiriti sa samim sobom, s drugima, sa stvarima

Nacija se gasi čim počne čuvati vrijednosti, pa se kroz spleen i dosadu probija još samo zasićenost slavom i junaštvom.
Dnkis 01 S

Sećanja na Danila Kiša (2)

Pesnik života-literature sa oreolom elegičnosti

Ako je roman u klasičnom smislu tog termina legitimni naslednik epa, onda je moderni roman, a čini mi se da je po svojoj strukturi Gogoljev roman medu prvima, pre svega poema, jer je poema po definiciji epsko-lirska tvorevina. Svojom odrednicom poema Gogolj kao da je naslutio moderni roman. Kada sam u jednom tekstu Josifa Brodskog našao da su, po njemu, Kišovi romani elegije, bio sam siguran da je to prava i najkraća poetička dijagnoza. Pesnici nesumnjivo najbolje osećaju koliko poezije ima u jednom proznom delu. Koliko bi je Brodski tek našao da je Kiša mogao čitati u originalu. Poezija je po svojoj definiciji, kako je tačno isticao Andrić, ono što je neprevodivo.
Hndz 03 S

Riječki ljubavni rulet

Vrlo valovito začeće

S vremenom će Ferdo napredovati u neformalnoj Valovoj hijerarhiji što je u praksi značilo da ima pravo na kopiju ključa od ulaznih vrata. Vrijednost za Ferda doslovce neprocjenjiva, jer je to značilo mogućnost telefoniranja u svako doba dana i noći. Još važnije, značilo je da povremeno može, ako s Korza ne vidi svjetlo u redakciji, dovesti u dugim zimskim večerima i Ljerku, studenticu književnosti.
Aago 01 S

Negde na svetu

Ne bojte se, ja sam mrtav!

Negde na svetu, u podnožju nekog obronka,/ jedan dezerter pregovara sa stražarima koji ne/ Razumeju njegov jezik...
Hndz 01 S

Nisam spavao prošle noći

Ljubav nije imala pravo otići od mene

Bavio sam se raznim nezakonitim aktivnostima,/ uvijek uz savjet da bježim glavom bez obzira,/ ili da se pripremim za skok u vis.
Apiz 01 S

Bordel muza

Prodavačica pica

"Šarl Kole (Charles Colle, 1709-1783). Volterov savremenik. Njegova skaredna i erotična poezija bila je na ceni jednako u visokom društvu kao i među sirotinjom. Mnoge su mu pesme pevane u vidu kupleta. Pored erotičnih tema, njegove pesme imaju često i satirički karakter: sprdao se raskalašanosti bogatih i ismejavao prljavštinu koja se skrivala ispod pudera i parfema" (Danilo Kiš)
Oranha1

Oliver Dragojević peva Ujevića

Zelenu granu s tugom žuta voća

Tmurne se misli reska svjetla boje;/ krv u moždane, mozak van da skoči;/ nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje,/ tuđinska ženo, samilosne oči...
Hjuu1

Zvuk prigušene trube

Kajem se što je psovah u žaru

U vreme njegove smrti (1967) Hjuzu je bio osiguran ugled kanonske figure u američkoj kulturi. Bio je prvi Afroamerikanac koji je zarađivao od svojih pesama i prvi koga je tadašnji književni establišment, sastavljen u potpunosti od belaca, prihvatio kao glas koji je mogao da se nadmeće kako sa piscima svog vremena, tako i sa onima koji će tek doći.
Aatk 32 S

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (5)

Veličanstvena glupost sa bljescima genijalnosti

Dostojevski je, kao što znamo, veliki tragač za istinom, genije duhovnog morbiditeta. ali, kao što i to znamo, nije veliki pisac kao što su to Tolstoj, Puškin i Čehov. I, ponavljam, ne zato što je svet koji on stvara nestvaran - svi književni svetovi su nestvarni - već zato što je taj svet stvoren u žurbi, bez bilo kakvog smisla za sklad i ekonomičnost koje i najiracionalnije remek-delo mora da poštuje (da bi uopšte bilo remek-delo). Zaista, može se reći da je Dostojevski bio isuviše racionalan u svom sirovom metodu, pa, iako su njegove činjenice samo duhovne činjenice, a njegovi likovi samo ideje u Ijudskom obličju, njihovo preplitanje i razvoj pokreće mehanički metod prizemnih, konvencionalnih romana s kraja osamnaestog i s početka devetnaestog veka.
Simborr 04 S

Rečju: tako reći niko

Da umreš od smeha

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Dkis 02 S

Sećanja na Danila Kiša (1)

Prvi i najbolji student koji je spavao u parku

Preveo je nekoliko dečijih pesama francuskih pesnika i dok smo sedeli u Srpskoj kafani dao je profesoru P.M., svom školskom drugu, da ih pročita. Slušao je svoj prevod pokušavajući da uspostavi onu distancu o kojoj je uvek brinuo. Svako ptiče koje stasa stiče boju svoga glasa. Ponovio je stihove iz jednog od tih prevoda na kraju i videlo se da je bio zadovoljan svojim poslom. Ovo su samo delovi mozaika sećanja na Danila Kiša, celovita slika zahteva strpljivo traganje po sećanju i, ma kakva bila, ona je samo bleda sen jedne neponovljive ličnosti.
Done83

Ideje nisu večne kao mermer

Svanuće

Čas kada upornom snu o životu/ preti opasnost da se razbije,/ čas kada bi Bogu bilo lako/ da uništi svoje delo!/ Ali opet se svet spasao./ Svetlost prosijava izmišljajući prljave boje/ i sa izvesnom grižom savesti/ što sam saučestvovao u uskrsnuću dana...
Nuk 01 S

Uzvišava se tada vaše telo, i uskrsava

Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek

Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad, i pođite sami! Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od Zaratustre! Ili još bolje: stidite ga se! Možda vas je prevario.