Tekstovi sa tagom: književnost

Milovan Vitezović

Miroljubiva koegzistencija živih i mrtvih Srba

Milovan Vitezović, usudni tesar naroda

Tako pesnik-psihijatar (bez imalo poetičke i psihijatrijske diskrecije), te sam kritičar, raskrinkaše (rastesaše) ono što je "Usud zatesao" i što je narod dugo skrivao jer je, mudro, osećao da ne bi valjalo da pukne bruka. Pesnik i mudrac Nastasijević je, na primer, tajnu sačuvao u "sudnjoj reči" jednog pesničkog subjekta, ne govoreći o sudnjim danima i godinama. Ali, ovi današnji slavohlepni pisci ne izdržaše već sve, glasno i jasno, oprostite na izrazu, prostački saopštiše. I šta sada da se radi kad se zna (cirkusijada srpskog Thanatosa) da je narodu "jedino žao" što na vlastitom sprovodu "neće sveću nositi", da narod hoće da bude opojač vlastite smrti i da ga nešto neodoljivo k tome vuče
Csiic 02 S

Starečnik: Rukopis pronađen u keliji sa pet zvezdica, u pradedinjskim katakombama

Duhovne pouke i podvizi svetih otaca nacije

Ava Dobrica je mnogo voleo životinje. Često je razgovarao s njima, kao sveti Franja Asiški s pticama, a živuljke su moždanim sunđerom upijale svaku reč premudrosti koja je izlazila iz usta svetog oca. Okupi tako ava Ćosić u dvorištu svoje skromne vile Arkanove tigrove, Bokanove bele orlove, srpske sokolove Siniše Vučinića, kosovske šakale i Medićeve škorpione, i nadahnut Duhom Svetim, stane da im propoveda
Bgdr 01 S

Kroz istoriju: Razmišljanja o Beogradu

Ljubav privrženog stranca

Ono što nepobitno legalizuje Beograd kao neotuđivi deo Evrope je činjenica da smo u glacijalnoj eri imali mamute koji ni u čemu nisu ustupali ni pariskim ni londonskim. Kasnije smo, sticajem okolnosti, o čijoj se prirodi još nismo dogovorili, nešto malo zaostali.
Ditta  02 S

Nedeljna lica

Mrzovolja

A Život, malo ćelav, malo sed,/ Na kraj srca, probirljiv i umiljat:/ Čeka, s rukavicama i šeširom u ruci,/ Strogo pažljiv na kravatu i odelo...
Miit 04 S

Nisan znala da je to nedopustivo

Materina maza

Sutradan kad san došla sa posla sin me dočeka cili ponosan i reka da je sam sebi pofriga šnicel, ali da mu salata nikako nije uspila ijako je pokuša na sto načina. Kaže da je skroz samostalno uzeja krastavac iz frižidera, izriza ga na kolutiće ka šta je vidija da i ja radin, posolija i zalija uljem i kvasinom ali da je ispalo fuj.
Munnas 07 S

Ključ nebeski: Sara ili Konflikt opšteg i pojedinačnog u moralu

Nema većih kukavica od ratnika

Avram, kao svi oni o kojima se govori: „pravi mu­škarac" - bio je grozna kukavica. Imao je samo ni­štavnu hrabrost da razmahuje mačem kada se nađe u pomamnoj gomili boraca, ali nikad nije umeo da se suprotstavi životnim konfliktima, nego je kukavički izbegavao svaku inicijativu, trudeći se da uvek čini tako da neko drugi preduzima, za njega teške, odlu­ke. Sada se, takođe, poneo saglasno sa svojim karak­terom.
Aamil3

Radoznalo zagledan u tamu

Rastanak

U dubokoj opštoj noći,/ koju jedva opovrgavaju svetiljke,/ zalutali nalet vetra/ uvredio je ćutljive ulice
Ajjga 03 S

Zaključajte se u nespokoju

Hoteli

Kočija topot/ Moj cimer puši/ Engleski opor/ Duvan što guši...I svako drugog/ Razume gosta/ Ko da je kula/ To vavilonska...
Acbra 05 S

Oni su nule

O Puškinu

Ali Gogolj je tako veliki da se o njemu ne sme ništa pisati, i zato ću, ipak, da pišem o Puškinu.
Predrag Lucić

Sveta ludost života i pevanja

Predrag Lucić, revolucionarni pesnik

Lucić je našao zakopano blago tamo gde ga niko ne bi tražio: u drvenom političkom jeziku, u glupavim izjavama političara, u militantnom nacionalističkom govoru, u fantazmagorijama ideološkog bunila, u andramoljama frazetina i opštih mesta, u tricama i kučinama svakodnevne medijske produkcije. U onome što je Marko Ristić zvao trenje trunja. Čitave tone duhovnog i duševnog smeća Lucić je prerađivao u svojoj alhemijskoj pesničkoj manufakturi, pretvarajući ih u čisto zlato poezije. Ali, zadatak velikog pesnika i jeste da otkriva zone stvarnosti u koje književna noga još nije kročila, da ih osvaja i uključuje u pesničku republiku
Catas 01 S

Zatočenici grada

Mačka novih pokolenja uzaludno traži puteve svojih otaca

Ulicama neprekidno teče smrtonosni saobraćaj automobila gazimačaka; na svakom kvadratnom metru zemljišta gde se prostirala neka bašta, ili neki brisan prostor ili ostaci neke stare ruševine, sada se uzdižu stambene zgrade, naselja, novi blešteći oblakoderi; svaki ulaz je pun parkiranih automobila; dvorišta se, jedno po jedno, prekrivaju cementom i pretvaraju u garaže, u magacine ili u radionice.
Lenkasam12

Keine angst, keine angst mädchen

Strankinja na zrnu boba

Vozači se najprije prestraše, jer se desetak obijesnih, čupavih i pregorjelih od sunca dječaka najednom, ni iz čega, pojavljuje ispred vozila, ali tren kasnije prihvaćaju poziv i uz širok smiješak preleze preko grančica koje krckaju. Jedan je dugački ford taunus nizozemskih registracija vozio nekoliko puta unatrag, dobronamjeran neki čovjek obojane kose koji je cijelo vrijeme sa svojim prijateljem na suvozačkom mjestu vikao: Yes, Yes! Donijeli smo im bukaru vina i na stražnje sjedalo ubacili lubenicu s hrpe na kojoj smo sjedili. Iz njihovog automobila treštalo je: Love, love will tear us apart…
Aansta 01 S

Vreme je da se starica odnese do močvare

Prelazila je ulicu, ne gledajući u mom pravcu

Dohvatio sam kofer i pojurio za njom. Nisam znao kako se zove, pa nisam mogao da je pozovem. Kofer mi je strašno smetao: nosio sam ga ispred sebe obema rukama i podupirao ga kolenima i stomakom. Simpatična gospođica išla je prilično brzo i ja sam bio mokar od znoja, a snaga me je napuštala. Simpatična gospođica je skrenula u sporednu ulicu. Kad sam se dovukao do ugla – nje nigde nije bilo.
Fisha 04 S

U duši mi je odaja prostrana

Najsentimentalniju o sitosti legendu

Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića,/ Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda./ U ševara tri su lista: jedan crven, jedan plav,/ Jedan od zlata. Ševar se na sve strane poklanja
Rkka 02 S

Riječka mladež na prijelazu iz sedamdesetih u osamdesete

Od šminkera, preko pankera do zemljaka

Postavljati paralele između nekadašnjih sociokulturnih grupa i današnjih težak je posao, ali ne i nemoguć. Težak je utoliko što je zbog demokratizacije i razvoja društva, kao i niza drugih utjecaja danas prisutno golemo mnoštvo specifičnih plemena u gradu.