Tekstovi sa tagom: književnost

Djava 04 S

Oni koji su „stajali i gledali"

Jesmo li čudovišta?

*Italijanski pisac Primo Levi zapisao je: „Uvijek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju“. *Jedan od osnovnih problema našega vremena u tome je što je bilo previše onih koji su „stajali i gledali“. Da li to znači da smo postali društvo čudovišta. Blizu je istine. U mračnim, izopačenim vremenima, izgubljenih kriterijuma ljudskosti, moralnog izobličenja, u vremenima destrukcije, haosa i vladavine loših momaka, preobražavanje uvaženog građanina, dobrog oca porodice i uglednog čoveka od karijere u čudovište odvija se brzo, lako i jednostavno: dovoljno je samo stajati, gledati i ništa ne činiti
Bedd 04 S

Bordel muza

Žan Nemožan

Kur taj što bejaše smeo,/ Zapenjen od besa i revnostan vazda,/ Kur taj nalik keru što je tragom bazda/ Jurio za mindžom; ta kurčina vrla/ Drčna od ponosa i puna do grla
Nadrealizam  Pariz

Sedmica sa sedam nedelјa: Pariz, 1928. godine

Nadrealista sam bio i nadrealista sam ostao

Poezija, naime lirika, ostala je za mene jedini moguć lјudski čin koji individualnog čoveka može da poveže sa istorijom svemira, da mu nešto došapne od smisla i besmisla njegove neminovno tragične sudbine kojoj nema logične utehe. Lirika, poetsko reagovanje na radost i bol, na uživanje ili na gorčinu telesnih i duševnih patnji nije ni uteha ni objašnjenje. Lirski čin vodi u neizmernost koja je izvan i iznad svega toga. Pošavši od nadrealističkog otkrovenja u svojoj ranoj mladosti, nikad nisam prestao da verujem u moć reči. Ta je moć magijska, kao što je rekao Pol Valeri (Paul Valéry) „između zvuka i smisla“. Još uvek verujem da je za pesnika od presudne važnosti da iz plitkog, puzavog, praktičnog, racionalnog upotreblјavanja prenese reč u čistotu prostora, „između zvuka i smisla“
Marijpo 34 S

Moja braća su bila svirepa, ja sam najsvirepiji

Šta se još očekuje od mene

Ono što je Brecht sa sobom donio iz emigracije bila je imunost na «inozemstvo»; niti mu je imponiralo to što drugi ljudi imaju druge običaje, niti se zbog toga morao potvrđivati kao Nijemac. Njegov gnjev odnosio se prije svega na jedan društveni sustav, a poštovanje je gajio za drugi sustav. Njegovo ponašanje građanina svijeta, čime se uvijek kompenziraju nacionalne predrasude, suvišno je. Čovjek iz Augsburga, s radnim mjestom u Berlinu, vezan jezikom, koji svoje podrijetlo ne nosi kao neki grb nego kao nezamjenjivu uvjetovanost: samorazumljivo priznavanje te uvjetovanosti; umišljenost kao i mržnja prema sebi, nacionalno-kolektivna, tada postaju tek relikti nevrijedni spomena (Maks Friš )
Gunz 01 S

Eliminacija izdajnika

Slavi Boga i dodaj mi municiju

Easterine Iralu rođena je i odrasla u Nagalandu. Napisala je nekoliko knjiga poezije i proze za odrasle i djecu. Predavala je engleski na sveučilištu u Nagalandu, odakle je morala otići u Norvešku gdje trenutno živi. Politička povijest Nagalanda počela je Britanskom kolonizacijom 1800 godine. Nakon što su se Britanci povukli, Nagaland okupira Indija 1947. Borba za slobodu dodatno je narušena iznutra od kineskih marksista koji su se 1980. uvukli u Nagaland
Crvenas1

Vikend je naš

Prosto savršen dan

Lewis Allan Reed rođen je u Njujorku 2. marta 1942. godine. Njegova raskošna umetnička priča počinje šezdesetih godina XX veka, sa kultnim, alternativnim bendom Velvet Undergound (jednim od najznačajnijih, najuticanijih i najprogresivnijih bendova u celokupnoj istoriji rokenrola), koji je u zvuk užurbane urbane scene Njujorka uneo elemente evropske avangardne muzike i uspeo da „venča lepotu sa bukom“, kako piše magazin Rolingstoun. Bivši student književnosti na Univerzitetu u Sirakuzi pre muzike bavio se novinarstvom, pohađao kurs glume i pisao poeziju. Osnovao je Velvete 1966. godine s basistom Džonom Kejlom, a u originalnoj postavi bili su i gitarista Sterling Morison i bubnjar Morin Taker. Velveti, sa kojima je Rid delovao do 1970. godine, presudno su uticali na andergraund muziku, pank i alternativni rok, ali u vreme delovanja nikada nisu dobili pohvale za tu pionirsku ulogu. Tako je krenuo beskompromisni, neponovljivi, više nego originalni Lu Ridov ,,walk on the wild side”, jedinstven put beskompromisnog borca s one druge, većini nepoznate i nedostižne strane, strane neizvesnosti, slatkih radosti, kraja noći, igle zabodene u venu života nakon prestanka straha od smrti, svega onoga što veže i ograničava pesničku slobodu onih koji idu predaleko, preko krajnjih granica, nošeni sablasnim duhom samodestrukcije i bolne spoznaje ljudske prolaznosti. Nakon što je napustio Velvet Underground 1970. godine, Rid je počeo da radi kao daktilograf u firmi svoga oca knjigovođe
Done64

Pravo čudo što ne pevamo

Franc Kafka: Izlet u planinu

Priča Izlet u planinu (Der Ausflug ins Gebirge) je izdvojena iz duže priče Opis jedne borbe i objavljena (sa još četiri kratke priče) u praškom dnevniku Bohemia, 27. marta 1910. godine. Objavljena je i krajem 1912. godine u okviru zbirke Meditacije. Pretpostavlja se da je Kafka ovu priču napisao 1904. ili 1905. godine
Awar1

Tri pjesme o Prvom svjetskom ratu

Rado slušate priče o prljavštini i pogibli

O ti njemačka majko, koja kraj vatre/ Drijemaš dok čarape za svoga sina pleteš -/ Lice mu gaze sve dublje sred blata masna.
Faffa 02 S

Iz života češkog društva

Čudnovat slučaj sa duhom

Ivona me je svojevremeno pozvala da tajno prisustvujem tzv. seansi iliti prizivanju duha u stanu njenog oca. Poziv sam rado prihvatio, ne zbog seanse, već zbog toga što mi je društvo lepe sestre od strica prijatno i svaki put se trudim da je sa hrišćanske vere obratim na veru naučnu, materijalističku. Moj trud, na žalost, do sada ne donosi plodove, jer sam pored nje retko kada sposoban da zadržim pažnju na materijalističkoj teoriji; razni objekti na površini moje sestre od strica ometaju moje vaspitne napore
Pokro69

Kad smrtni greh njemu godi

Stručnjaci razdevičenja i gospe kurvarenja

Dođite svi u ovaj bordel muza bluda:/ Svaki će ljubitelj podrugljivog zbora/ Svršiti bez sumnje uz zvuke ovog hora.
Pokri2

Poezija bunta i otpora

Svjež pogled na moju ustajalost

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
Nadrealizam

Sedmica sa sedam nedelјa: Beograd, 1925-1928. godine

Bogu, društvu i svemiru zainat

U svom intimnom ubeđenju mogu da izjavim da sam živeo dva života. Dva? Dve stotine, bezbroj. U meni nema ni senke prekora za one koji nisu lično svesni te mnogostrukosti. Bezazleno ih sažalјevam kad ih slepilo realizma masovno povede u pakao fizičkog bratoubistva i moralnog samoubistva. Zar u ovoj svetlosti nije bilo neizbežno da svaki nadrealista, na umetničkom polјu, bude istovremeno revolucionar na društvenom. Pošto nadrealistička etika teži ka ostvarenju anonimnog nadčoveka, slobodnog i krhkog, ali srećnog, i zaista ga ostvaruje, kako je onda moguće sprečiti da buržoaski red nas nadrealiste sistematski unesrećava
Floww 01 S

Lepo je užasno, užasno je lepo!

O Bodlerovoj zbirci „Cveće zla“

Ima nečeg danteovskog u pesniku Cveća zla. Ali, dok je Danteova muza videla pakao kroz svoje snove, muza Cveća zla udiše ga stisnutnm nozdrvama. Jedna dolazi iz pakla, druga tamo odlazi. Ako je prva uzvišenija, druga je možda uzbudljivija. Bodler je umeo da iščupa tajne demonima noći, da nađe poezije i tamo, gde niko ne bi ni pomislio da se može uzabrati i izraziti. On savlađuje smrt, sveti se za gnusno trulenje ljubljena tela
AAcata 01 S

Ljudi su trčali u skloništa

Dve kaplje

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Bugz 02 S

Na usnama lepim

Artur Rembo: Samoglasnici

Rembo je rođen 20. oktobra 1854. godine u Šarlevilu (Charleville-Mézières), gradiću na severu Francuske. Rastao je u porodici bez oca, pod tutorstvom prestroge i neosetljive majke. Od najranijih školskih dana pokazao je izuzetnu darovitost dobijajući nagrade iz književnosti i prevođenja i pišući, sa velikom virtuoznošću, pesme na latinskom jeziku. Sa petnaest godina dobio je prvu nagradu na konkursu za sastav napisan na latinskom. Tim povodom direktor škole je rekao: "U glavi ovog deteta ne nastaje ništa banalno. On će biti genije ili Zla ili Dobra"