Tekstovi sa tagom: književnost

Kosmo 01 S

Dve pesme

Ko svoje srce čupa iz grudi prema noći

Njegov je njen list i njen trn,/ njemu ona stavlja svetlost na tanjir,/ njemu dahom puni čaše,/ njemu šume senke ljubavi
Aradm 02 S

Pored ove umetnosti bavite li se još kojom?

Zalažem se za laž

A ko nas to plaši? Naravno, prvo mi sami sebe. Potom „ostale strukture“, da upotrebim tu neuhvatljivu reč mladih političara. Strukture koje odlučuju, drže snagu i moć. Snagu naše nevelike pameti, i moć našeg straha. A stvar je vrlo jednostavna! Na dohvat ruke, takoreći. Treba samo reći – NEĆU VIŠE TAKO! Svega tri reči, neizgovorene ili zaturene negde za ovih 2000 godina. I možda još dve – MARŠ TAMO! Znači, sve zajedno pet reči
Marijj 77 S

Bog je visio tri dana u dubinama visokih nebesa

Bog XX veka

Pročitan gvozdeni je spisak,/ U svetu veveričju jesen,/ Kroz kraj stadima presečen,/ Čuo se cokot, šum i pisak./ Bacite granu, nek jeknu krici!
Flowers

U mahovini otkriva zvijezde

Meteori

Uzdrhtala, ona kroči k ponoru premda bi htjela pobjeći. To nije ponor, jastreb je to što joj se ustremio na goli vršak dojke. Ona se smije. Opsjena je to, kaže sebi.
Poees 01 S

Oblik glave, crte lica, visina, silueta

Portret po sećanju

A kada bi mu docrtali neku pozadinu?/ Na primer još nepokošenu livadu?/ Ševar? Breze? Lepo oblačno nebo?/ Možda nedostaje neko pored njega?/ S kim se prepirao?/ Šalio?/ Igrao karte? Pio?/ Neko od porodice? Prijatelj?/ Nekoliko žena? Jedna?
Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Prokleto Džojsovo potomstvo (18)

Cela Evropa ličila mi je na konja koji dobrovoljno ulazi u am

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Batt1

Šapuće se o cvijeću

On se zove nar, ona kiša

Prsti su poravnali ćilim/ Potom se uvukli u rukavicu/ Klavirštimerova slijepa kćer/ Jasno čuje kako se vrapci probijaju kroz pljusak/ Kao crn tepih...
Cry 01 S

Rođeni majstori

One stvari

Je l' se savršeni ljubavnik rodi ili stvori? Uvik se posvadin sa prijatejicama kad se potegne ova tema. Jer ja tvrdin da se pravi, fetivi majstor rodi, a one meni da svaki muški kad namakne malo iskustva, more postat savršeni jubavnik. Ma e. Tako mislu i oni muški šta nisu rođeni jubavnici. A rođeni jubavnici ne mislu okolo tih stvari. Oni zatvoru oči, i bog te veselija
Mandra 01 S

Fantastična zoologija

Mandragora

Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima
Aaa 01 S

I pred čovekom će pasti bog!

Pesma bune

Ali kad ponovo počne da sviće,/ mi ćemo svojom rukom/ svoje rasporiti grudi;/ i pozvaćemo na hajku/ sve žene i decu i ljude
Done4

Crtice iz života

Na terapiji

Sestra ćutke počinje da šeta iglu u mojoj ruci: levo, desno, pa nekako talasasto, istraživački, a ja, naježena, sve čekajući da igla pukne, stežem zube, zadržavajući jauk
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: Grad zločina ili vrline (17)

Berlin kao ledi Magbet, bez predaha pere ruke

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovog kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Sinan Gudžević

Na marginama kolumni Sinana Gudževića

Zanos i ljubav prema životu

Sinan Gudžević izmiče akademskim klasifikacijama jer je prvenstveno pripovedač, a život ne podnosi fioke, on je magma jezika, naroda, migracija. Življi je Gudžević od većine onih koji danas proizvode tekstove. Sinan Gudžević piše, prevodi, i po mom osećanju spada u najsvetlije, prosvetiteljske primere pomenute prve struje autora, onih koji su motivisani ljubavlju i željom za negovanjem najlepših tradicija usmene i pisane reči, raznovrsnosti svetske kulture i civilizacije a sve u duhu stalne zapitanosti, promišljanja i prostog, detinjeg oduševljenja
meša selimović

Prepiska iz 1962: Meša Selimović i Edvard Kocbek

Vaša rečenica mi je draga, nemirna je ali ujedno mudra

“Najlepše pismo koje sam dobio unazad nekoliko godina, to je Vaš list od 10. V. i to ne zbog lepog mišljenja o romanu, na čemu sam zahvalan, već radi ljudske pažnje koja me je dirnula. Posebno je zadovoljstvo za mene da vidim s kakvom ste lucidnošću ušli u materiju romana, otkrivši njegove najdublje intencije, skrivene na prvi pogled, zbog čega ih kritičari nisu ni primetili” piše Meša Selimović Edvardu Kocbeku 1962. godine povodom knjige “Tišina”
Voder1

Moja žena u koje je struk vidre u raljama tigra

Slobodna veza

Moja žena vretenastih nogu/ Kojoj su kretnje kao u urarstva i u očaja/ Moja žena u koje su nožni listovi od bazgove srčike/ Moja žena u koje su noge inicijali/ U koje su noge svežnjići ključeva