Tekstovi sa tagom: književnost

Brapok 13 S

Puno je lakše biti sretan bez razloga

Nema smisla tražiti razloge za sreću

Eno je, sjedi na stepenicama bolnice. Njena mama ne haje, nema “Diži se, isprljat ćeš se!”. Rukice drži na koljenima, podbočila se i gleda u stepenice ispod sebe.
Balz1

Kad smo u žensko meso zagrizli svoje zube

Srce

Dobro te čujem, saputniče stari, svjedoče tihih samotnih minuta,/ Kada sam sâm sa sobom, a ti se u meni mičeš./ Ti često iz mene iza glasa vičeš/ Na tužnom putu našeg križnog puta
Aapo 25 S

Zar od nje monahinja ne ludi?

Ljubav

Može čoveka uništiti, ponovo ga podići i opet ga srušiti. Danas može voleti mene, sutra tebe, a iduće noći njega, toliko je nestalna.
Afrii 03 S

Putopis iz Afrike, paganskog raja (1)

Lepota tamnih naroda je veličanstvena

Prešao sam potom popreko celu prašumu; preko dve stotine kilometra. Video sam, od životinja, retke i tamne ptice, retke i tamne majmune. Na zemlji kojom se hrani prašuma, tesna, zbijena, sjedinjena, nema mesta za život, ni ljudi, ni zverova, ni ptica. U toj neprohodnosti, tišini i pomrčini, za njih nema vazduha. Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i reptilija.
Aajj 01 S

Tvoj koščati torzo zaplete se u moj koščati torzo

To je jedan od onih tipova

Dok sam se opraštao,/ ti si se, jer drugima nisi htio/ pokazati da se zaljubljuješ,/ sakrio pod stol i/ razvezao mi pertle.
Adamss1

Rani jadi

Kamen i mačke

Mačkicama se učinilo, mada ga nisu mogle videti, da im se to bliži neki ogroman mačor. Nisu znale da dečak krade ribizle i da usput uhodi ptice. Pištale su kao sasvim mala deca.
Brapok 12 S

Razgovor sa vama je nužan i nemoguć

Ćutanje bilja

Ista nas zvezda u istom radijusu drži./ Na osnovu istih zakona bacamo senke./ Pokušavamo nešto da znamo, svako na svoj način,/ a i ono što ne znamo slično je
Sarajevo

Iz knjige "100&1 noć: Sarajevske priče"

Neće ti se dogoditi ništa ako zažmiriš

Prvo izdanje knjige "100&1 noć: Sarajevske priče" (priredili Zdravko Grebo i Semezdin Mehmedinović) objavljeno je ratne '93. godine u opkoljenom Sarajevu. Tipografski je bila oblikovana u gotičkom pismu s podnaslovom na nemačkom jeziku i koricama koje su bile replika jednog berlinskog izdanja prvog toma "Hiljadu i jedne noći". Zbirka obuhvata priče nastale tokom 1992-93. Među stotinak autora, svoje crtice o životu u opkoljenom gradu ispisali su Ivan Lovrenović, Ozren Kebo, Susan Sontag, Erika Munk, Jovan Divjak, desetogodišnji Harun...
Ovcs 01 S

Ja to zaista gledam naprosto gađenja pun

Politička razmatranja

Hladno razmišljam, svirajte samo, samo vozite čun vaš./ Pljujem ja na to, dalje me se ne tiče ništa baš./ Već nekoliko godina posmatram ja to nijemo/ I sasvim jasno vidim kamo to idemo
Dugre1

Strašne žene

Dubravka Ugrešić - Čarobnica hrvatske postmoderne

„Moja je perspektiva marginalna, pluta na površini, melankolična“, ustvrdila je jedna od najistaknutijih hrvatskih književnica, saževši u jednoj rečenici svoj paradoksalni status disidentice, kritičarke bezumnih režima i dijagnostičarke karaoke kulture.
Kazn1

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (3)

Šta ne valja u Zločinu i kazni?

Budući svestan slabosti svog položaja, Dostojevski je koristio sve moguće ljudske motive koji bi mogli Raskoljnjikova da gurnu u ponor iskušenja da ubije, ponor koji je, moramo da pretpostavimo, pred njim otvotila nemačka filozofija koju je prihvatio. Očajno siromaštvo, ne samo njegovo, već i voljene majke i sestre, predstojeća sestrina žrtva, potpuno uniženje morala izabrane žrtve - ovo obilje slučajnih uzroka pokazuje koliko je Dostojevski i sam bio svestan da će teško postići ono što je nameravao. Kropotkin spremno kaže: »Iza Raskoljnjikova, čovek ošeća samog Dostojevskog koji pokušava da razreši dilemu da li bi on sam, ili čovek poput njega, možda dospeo u takav položaj da lično uradi ono što je Raskoljnjikov uradio... Ali pisci ne ubijaju«
Asek 02 S

Sve za književnost

Erotcka

Evo vako: parkirali u mrčinu, malo se povatali, pa spustija ligen sic, uspeja se na mene, ja se malo opirala kašta i triba, onda poslin diplomatckih po ure popustila, on uletija, pa ćićili – mićili, utira ga, istira ga, pa tako priko nekoliko puta, pali nakratko unesvist oboje, saša sa mene, zapalili duvan, on pita jel' mi bilo lipo, ja rekla da je, kašta je i red, da se čovik ne uvridi, i čiča-miča gotova je priča.
Aakri 21 S

Govor prilikom primanja Nobelove nagrade za književnost 1982.

Pred ugnjetavanjem i pljačkom, naš odgovor je život

Usuđujem se misliti da je ova izvanredna stvarnost, a ne samo njezin književni izraz, ove godine zaslužila pažnju Švedske akademije za književnost. To nije papirnata stvarnost, već stvarnost koja živi s nama i u svakom času određuje neizbrojivu cifru naših svakidašnjih pogibija te upravo ona održava živim nepresušan izvor naše kreativnosti, pune nesreće i ljepote, zbog kojeg jedan lutajući Kolumbijac, obuzet nostalgijom, samo jedan između tolikih drugih, ima sreću da ga opaze i razlikuju između tolikih, čija je sudbina sasvim ista.
Aatk 59 S

O prirodi stvari: Jednom pogrebnici, uvek pogrebnici

Vežbe maskiranja i skrivanja

Jednom pogrebnici, uvek pogrebnici. Crni čaršav jata kao da digne vetar, poleti pa se spusti uz graktanje, snažno, horsko slavlje zemaljske izdašnosti. Ko kaže da metafizika ne može biti očigledna nastava u prirodi.
Adamss2

On je jeo, i jeo, i jeo

Strašna smrt

Ali, on je jeo, i jeo, i jeo, i jeo, i jeo, dokle god/ nije osetio negde u želucu/ smrtonosnu težinu/ Tada, odmahnuvši podmuklu hranu,/ zadrhtao je i zaplakao...