Tekstovi sa tagom: književnost

Guzv1

Da ne postane dosadan kao da je tuđ

Konstantin Kavafi: Ono što možeš

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Flowers

Živi svedok silnih strasti, neuspeha i jauka

Vladislav Petković Dis: Pesma

“Savršeno usamljena pojava, preteča pesničkog duha koji će vizionarenje pretpostaviti majstorstvu ‘zlatara reči’ njegovog doba, on ne dozvoljava nikakvo konačno poređenje u srpskoj poeziji, ni kao pesnik halucinantnih otkrovenja ni kao čovek koji kao da je, u životu, produžavao da živi duh svoje poezije” (Radomir Konstantinović o Disu)
Ferrante 01 S

Lažljivi život odraslih

Elena Ferrante ponovno nas izvodi iz djetinjstva

Elenu Ferrante ne treba posebno predstavljati, pripisani su joj svi mogući superlativi koji se mogu samo potvrditi čitanjem romana "Lažljivi život odraslih". Ferrante u tristotinjak stranica dubokom zaronu u peripetije odrastanja i privikavanja na ustaljena pravila društva s osobitom nježnošću vodi svoju junakinju i izranja zajedno s njom u nekom posve novom svijetu koji je bio izvan dohvata protagonistica "Napuljske tetralogije"
Aadone7

Na spomen Milanu Milišiću

Stihovi za pomirenje

Nakon Milanove smrti njegova je udovica Jelena Trpković sakupila i pripremila za objavljivanje zaostale rukopise. Bilo ih je neočekivano mnogo, toliko da je posmrtni Milišićev opus, ne samo kvantitetom nego i kvalitetom, skoro nadmašio ono što je pisac objavio za života
Glaa 04 S

Predstava bez probe

Život na licu mjesta

Rđavo pripremljena za počast života,/ teško podnosim nametnuti tempo akcije./ Improvizujem, mada se gadim improvizacija./ Na svakom koraku spotičem se s nepoznavanjem stvari
Meša Selimović

Sećanja: Svugdje sam nailazio na zatvorena vrata

Mora da postoji neki procijep, nemoguće da je zid svuda

Pune četiri godine je trajalo to zamiranje, bez i jednog sigurnog dinara, bez posla, bez snage da radim. Počeo sam da radim ono što najmanja znam, filmske scenarije, zapuštajući rad na onome što mi je bila vokacija, na literaturi. Uskoro sam vidio da na tom poslu ne mogu ništa učiniti, i pristao sam da budem lektor u Vorkapićevom filmu »Hanka«. Za to vrijeme Darka je, bez gunđanja i bez mrštenja, isprodavala sve što se moglo iz kuće. Moja djeca nisu znala šta je čokolada, mlijeko, voće, čak ni cipele — išle su u poderanim i zakrpljenim. To je bila surova ali perfektna škola života
Pokris 27 S

Poezija bunta i otpora

U bijelom svijetu djevojke će postati ptice

Ivančica Đerić piše o malim i velikim stvarima, o ratu i inatu, o stvarima prostote i momentima odluke, o porodici i propasti, o orgijama i oholosti Istorije. U vremenima kada se i naša stvarnost i naša nedavna prošlost rutinski i kukavički izbegavaju i falsifikuju, preuređuju i brišu spužvama nehata, ovakva poezija, ukorenjena u iskustvu, retka je i neophodna. Jer Ivančica Đerić nije pesnikinja koje se stvarnost ne tiče. Niti je ta stvarnost od nas bilo kad bila udaljena. Čitajte poeziju Ivančice Đerić. Širite dalje
AAaac1

Čamili su u besposlici

Anđeli civilizacije

Herbertov moderni, suptilni i veoma intelektualni poetski jezik svedoči ne samo o izvanredno talentovanom pesniku i misliocu, nego, takođe, i o čoveku izvanredne kulture i obrazovanja. Izuzetnog senzibiliteta i nadahnuća, Herbert sjajno u svojoj poeziji spaja vekovna iskustva ljudske istorije i kulture sa svojim vlastitim poimanjem čoveka i sveta svog vremena. Uostalom, o njegovoj poeziji napisane su već čitave biblioteke studija, eseja, kritika i analiza, koje bez rezerve i bez ostatka Herbertovu poeziju uzdižu kao pojam modernog evropskog i svetskog pesništva
Nebb2

Mrava ne zgazih

Gorčin

Pogođen životnim okolnostima koje razvoju pjesničkog talenta nikako nisu išle u prilog, Mehmedalija Mak Dizdar savladao je sve prepreke egzistencijalnih nedaća i stvorio opus kakvog nema na južnoslavenskim jezičkim prostorima
Dancca1

Tekst za jedan pravi američki jubavni film

Ovo nije ratna priča, nego jubavna

Moj dida je moju babu vidija prvi put kad je na fešti sv. Ane u Šibeniku, na poljani, plesala u kolu. I godinama se već prepričava njegov doživjaj toga prvog viđenja. Vako je on to rezimira: „Jebenti gospu, kad san ja nju vidija, onako zdravu, rumenu i debelu, nije bilo te sile koja bi me spriječila da bude moja!” Ako to nije bija tekst za jedan pravi američki jubavni film sa sritnin završetkon, onda ne znan šta je
Done59

Poezija bunta i otpora

Zapis pijeska u ušima

U uvodnom delu svoje knjige „Rajska lopata” Senadin Musabegović eksplicitno objašnjava njenu nameru. On kaže: Tek u miru rat počinje da kreira našu unutrašnjost, da nam iznutra kožu steže i da nas kroz tišinu pritišće i u sebe umotava. Rječju: tek u miru počinjemo odista biti svjesni koliko je rat u nama ucrtan, iako mi više nismo neposredno u njemu. Odakle, međutim, vreba smrt u miru, pita se Musabegović i odgovara: Smrt sada dolazi iz nas samih, iz naših nevezanih misli, preplašenih pokreta. Kako onda uopšte da u miru, u kakvom sada živimo, artikulišemo i izrazimo sva unutrašnja rasula kroz koja smo prošli i koja su u nama? Jer: ako ih ne artikulišemo, onda će ona nastaviti da nas, kao potisnuti krik, iznutra razjedaju i rastaču. (...) Ova je poezija samo jedan napor da se ispusti krik koji će probiti opnu tišine što nas pritišće i steže (Dragoljub Stanković)
Aadone20

Snom pohodiš me tuđa

Gospi

Zavapim,/ al’ izvije se glas./ Miloglasan je negde na zvezdi spas,/ što bolni pevač promucah ovde dole./ Jer nema ruke da razdreši nam čvor./ Al’ tamo, i na veke...
Hodanje

Prepoznah ga sa užasom

Dvojnik

Ako su ovo jutro i ovaj susret snovi, svako od nas mora da misli kako je on taj koji sanja. Možda prestanemo da sanjamo, a možda ne. Naša očigledna obaveza, u međuvremenu, jeste da prihvatimo san, kao što smo prihvatili univerzum, da smo bili začeti i da gledamo očima i da dišemo.
Dth 01 S

Crkavanje maskirano u vodoinstalatera

Eto zašto volim smrt

Vojislav Despotov je rođen u Zrenjaninu 1950. godine. Umro je 2000. godine. Objavio knjige pesama: Prvo tj. pesmina slika reči (1972), Trening poezije (1977), Perač sapuna (1979), Pada dubok sneg (1986), Prljavi snovi ( 1989), Veseli pakao evropoezije (1990), Neočekivan čovek, esej u stihovima (1991), Deset deka duše (1994). Pisao je i romane, eseje. Objavio je više od dvadeset radio-drama, kao i dvadesetak knjiga prevoda sa engleskog, nemačkog i slovenačkog jezika. Bio je vlasnik i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za književnost Hey Joe
Ceslav 01 S

Verovati, ne verovati

Moje znanje je neveliko, a pamet kratka

Ustajati ujutru i ići na posao, biti povezan s ljudima osećanjima ljubavi, prijateljstva ili otpora - i sve vreme razumeti da je to privremeno i tobože. Jer, stalna i stvarna bila je u njemu nada, toliko jaka da ga je sam život razdraživao. Evo, odmah, za minut, trebalo je da uhvati - upravo, šta? Čarobnu formulu, u kojoj je bila sva istina o životu. Prao je zube, a ona je bila tu, tuširao se i skoro ju je izgovarao, da nije ušao u autobus, možda bi mu se javila, i tako ceo dan