Tekstovi sa tagom: književnost

Snowa 01 S

Zar ove zveri mogu živeti bez sunca?

Lopov

On je ukrao, uhvatili su ga, i pošao je u ovaj Sibir, a Olja je klonula duhom; nije pošla, razume se. Sad njena glupa glavica tone u čipkasti jastuk, a noge su joj daleko od prljavog snega.
Lastovo 01 S

U smijehu, ko nekad

Facebook Jugoslavija

Ima nas iz svih, božemiprosti, bivših država Jugoslavije. Jednom mi je jedan politički, blago rečeno neistomišljenik, spočitnuo: "Nije ni čudo kakve stavove imaš, čovjeku je sve jasno kad vidi odakle su ti sve prijatelji sa Facebooka". Paf. Paf? Nisam shvatila što mu je točno kod tih mojih smetalo. I tko? Ovi iz Srbije? Ili Makedonci? Crnogorci, možebitno? Sarajevo, Ljubljana? Što mu točno smeta? Plaše li to njega naša sjećanja? Da li to što mi imamo svoje uspomene vrijeđa njegovo domoljublje? Ako da, nek' mi savjetuje. Da zaboravim, ili da se pravim da nije ni bilo, kao oni prilagodljivi i pragmatični?
Done16

Srce na krstu razuzdanih udova

Izmisliću za tebe ružu

Đavolja služba večnog Obožavanja/ Prokletstvo moga tela s mojim duhom/ Koje vređa budućnost i proklinje prošlost/ Stvara od svih jecaja automatsku muziku...
Aakri 22 S

Mesec dana borbe protiv smrti

Rat je bio jači

Setio sam se da je Vojislav Despotov, osim na stotine svojih poetskih pronalazaka, smislio i jedan, sudbinski. Proglasio je, jedne godine, Mesec dana borbe protiv smrti. Malo zatim, kad minu taj jesenji mesec, on reče da je to malo i proglasi Godinu dana borbe protiv smrti. Ali i to prođe, pa smo se suočili sa projektom pod imenom Život borbe protiv smrti. I to je trajalo.
Bukks 01 S

Tamo su vrtovi, hramovi

Čuvar knjiga

U sumnjivoj zori/ otac moga oca spase knjige./ Evo ih u kuli u kojoj obitavam,/ podsećaju me na dane koji pripadahu drugima
Plivanj 01 S

Prava pohotljiva ži­votinja

Kad se gledaš go u ogledalu, uvek ugledaš đavola

Ali ako su se pretencioznost i grotesk­nost utrkivale u tom nakaradnom ruhu za praznične dane, najgroznija poruga ono­me što još zaostaje nevino životinjsko i dostojno uživanja, kod jednog buržoaskog mladunčeta, nanesena mi je bila prilikom jednih poklada od strane moje majke, ka­da se ona usudila, u ime realizma, da me preruši u kočijaša: pod šeširom od mušeme virio je nos pijanice, njeno delo, za koje je (i ovo je u celoj priči najstrašnije) išla da traži ljubičaste i modre prelive u jednoj kutiji sa akvarelima koju mi je ona sama bila poklonila pa zatim konfiskovala.
Ljubov3

Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)
Koude 04 S

Upalio se alarm

Pišanje pod pseudonimom

vraćao sam se kući kad sam shvatio da ne mogu više/ procenio sam da ljudi iza prozorá/ u ulici kojom sam prolazio spavaju/ a i da ne spavaju ja ne mogu više/ tako sam došao do jednog zida i počeo/ ali pre nego što sam počeo/ dao sam sebi novo ime koje ću nositi kratko...
Crvenas1

Ratnički narodi nisu bili okrutni

Ne mogu se pomiriti sa samim sobom, s drugima, sa stvarima

Nacija se gasi čim počne čuvati vrijednosti, pa se kroz spleen i dosadu probija još samo zasićenost slavom i junaštvom.
Dnkis 01 S

Sećanja na Danila Kiša (2)

Pesnik života-literature sa oreolom elegičnosti

Ako je roman u klasičnom smislu tog termina legitimni naslednik epa, onda je moderni roman, a čini mi se da je po svojoj strukturi Gogoljev roman medu prvima, pre svega poema, jer je poema po definiciji epsko-lirska tvorevina. Svojom odrednicom poema Gogolj kao da je naslutio moderni roman. Kada sam u jednom tekstu Josifa Brodskog našao da su, po njemu, Kišovi romani elegije, bio sam siguran da je to prava i najkraća poetička dijagnoza. Pesnici nesumnjivo najbolje osećaju koliko poezije ima u jednom proznom delu. Koliko bi je Brodski tek našao da je Kiša mogao čitati u originalu. Poezija je po svojoj definiciji, kako je tačno isticao Andrić, ono što je neprevodivo.
Hndz 03 S

Riječki ljubavni rulet

Vrlo valovito začeće

S vremenom će Ferdo napredovati u neformalnoj Valovoj hijerarhiji što je u praksi značilo da ima pravo na kopiju ključa od ulaznih vrata. Vrijednost za Ferda doslovce neprocjenjiva, jer je to značilo mogućnost telefoniranja u svako doba dana i noći. Još važnije, značilo je da povremeno može, ako s Korza ne vidi svjetlo u redakciji, dovesti u dugim zimskim večerima i Ljerku, studenticu književnosti.
Aago 01 S

Negde na svetu

Ne bojte se, ja sam mrtav!

Negde na svetu, u podnožju nekog obronka,/ jedan dezerter pregovara sa stražarima koji ne/ Razumeju njegov jezik...
Hndz 01 S

Nisam spavao prošle noći

Ljubav nije imala pravo otići od mene

Bavio sam se raznim nezakonitim aktivnostima,/ uvijek uz savjet da bježim glavom bez obzira,/ ili da se pripremim za skok u vis.
Apiz 01 S

Bordel muza

Prodavačica pica

"Šarl Kole (Charles Colle, 1709-1783). Volterov savremenik. Njegova skaredna i erotična poezija bila je na ceni jednako u visokom društvu kao i među sirotinjom. Mnoge su mu pesme pevane u vidu kupleta. Pored erotičnih tema, njegove pesme imaju često i satirički karakter: sprdao se raskalašanosti bogatih i ismejavao prljavštinu koja se skrivala ispod pudera i parfema" (Danilo Kiš)
Oranha1

Oliver Dragojević peva Ujevića

Zelenu granu s tugom žuta voća

Tmurne se misli reska svjetla boje;/ krv u moždane, mozak van da skoči;/ nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje,/ tuđinska ženo, samilosne oči...