Tekstovi sa tagom: književnost

Elle 04 S

Njegovo se tijelo nije ni trglo

Ubijanje slona

No, ja nisam želio ubiti tog slona. Promatrao sam ga kako udara čuperkom trave po koljenima s ozbiljnošću stare bake, što je tako svojstveno slonovima. Bio sam u godinama kad čovjek baš nije preosjetljiv na ubijanje životinja, ali još nikad u životu nisam ustrijelio slona, niti sam to ikada i poželio. (Nekako uvijek nam je teže ubiti veliku životinju.) K tome, valjalo je misliti i na njegova vlasnika. Živ, slon je vrijedio barem stotinu funti; mrtav, vrijedit će koliko i njegove kljove, pet funti najviše.
Erojt1

Silazim u svoje ogledalo

Ona stoji na mojim vjeđama

Zaboravljam i zaboravljam sam/ Između zidova sjena je potpuna/ I ja silazim u svoje ogledalo/ Kao mrtvac u svoj otvoreni grob
Detj 02 S

Dorin dnevnik (1)

Djeca ne moraju rasti

Kultni „Dorin dnevnik” Đermana Ćiće Senjanovića, koji je objavljivao dugi niz godina u Feral Tribuneu, skupljen je u knjigu koju je objavila 1997. godine izdavačka kuća Durieux. Pojašnjavajući lik Dore, Senjanović je u intervjuu BH Danima rekao „Ja san 1997, kad je izašla knjiga 'Dorin dnevnik', reka da je to bila moja pobuna protiv brisanja prošlosti. U mom okruženju su bili i sportaši, i nogometaši, i glumci, i nekakve tv ličnosti, i političari. Sve je to bilo dio mene, i sad ti dođe neka vlast i kaže "to sve briši!". Pa ne mo'š mi obrisati prošlost! Ne mo'š! I onda ta moja Dora, koliko god je luda i šašava, to je spominjanje svih onih koji su se taj moment zatekli u mojoj kuhinji. To je i obrana svih tih likova koji su me pratili u životu.”
Kuće

Noćno putovanje

Kuća u bekstvu

U proljeće 1992. kuća je mislila da će nju poštediti, jer nikad nikom nije zlo učinila. Oko nje sve druge kuće su bile žute buktinje sa dječijih crteža. Pravila se da je toliko blještavilo posvuda zato što su zvijezde rano izašle na nebu. I da druge kuće nisu ognjena sunca što se urušavaju u središte svoga pakla. Njena svijest se povukla ispod samog krovnog vrha, šćućurila se drhteći kao smrznuta sova
Koude 02 S

Želio je biti bogat

Moj otac

Mislim da zbog mog oca odlučih/ postati skitnica./ Shvatih da ako takav čovjek želi postati bogat/ onda ja želim biti siromašan.
Alis1

Kažu da je bio u logoru

Da li je moj otac bio zločinac?

Sagradili su najljepše kuće/ u kojima vlada ravnomjerna temperatura/ tu više nema mjesta za one koji su spaljivali/ stavljali logoraševe ranjene ruke u kiselinu
Pokro54

Sve u farizejstvo grezne

Hamlet

Tvoju čvrstu zamisao štujem,/ Primam rolu, u koju me vodiš./ Al sad tu se drama druga snuje/ I ovaj me puta oslobodi.
Fllm 01 S

Bezbroj skrivenih svjetova

Hanino putovanje na drugi kraj noći

Hana je bila u stanju kontrolisati sile koje zakoni fizike nisu bili u stanju objasniti i ta je tajna ostala zalog našeg zajedničkog savezništva. Njoj je to bio način da pobjegne od stvarnosti i oslobodi se stege misli koji su morili njeno raspoloženje, a za mene i moju sestru prilika da prisustvujemo nečemu neuobičajenom i neponovljivom
Vitold Gombrovič

Gombrovičev Dnevnik: “Pobunjeni čovek” Albera Kamija (3)

Ubio sam ga, jer biste vi mene ubili da ga nisam ubio

U ediciji Nostra vita Službenog glasnika objavljen je “Dnevnik: 1953-1969” velikog poljskog pisca Vitolda Gombroviča. U odnosu na izdanje beogradske Prosvete iz 1985. u tri dela, Glasnikovo u jednom tomu preuzima prevod i predgovor Petra Vujičića, ali sadrži i nove beleške od sredine 1967. do 1969. godine koje je, uz pogovor Vojćeha Karpinjskog, prevela Biserka Rajčić. Kao što piše prevodilac ovog dela Petar Vujičić, “svoj Dnevnik (1953–1969) Gombrovič je u celini objavio na poljskom jeziku, u poljskom emigrantskom izdavačkom preduzeću u Parizu. Na druge jezike, Dnevnik su tek bili počeli da prevode, dok je u autorovoj zemlji, u Poljskoj, Dnevnik bio zabranjen”. U pogovoru ovog izdanja Vojćeh Karpinjski piše da je Gombrovičev “Dnevnik” najvažnije delo poljske proze u celoj njenoj istoriji. Iz ovg kapitalnog dela poljske i svetske proze prenosimo nekoliko odabranih delova
Fonote1

Dalmatinski hot line

Sex ovr d fon

Muški su mi oduvik bili misterija. Iman osjećaj da se neke žene rode sa svime šta o njima triba znat, a one koje se ne rode takve, ciloga života ostanu zbunjene. E, taki san ja tip.
Faffa 06 S

Ustaju generali i lajanje se ori

Priča

Generali grme: "Sire, ta valja! Novac je naš/ od zvona za sahrane./ Nek sunce, što ne zalazi u tvome carstvu, baš/ nigda drugom ne grane!"...
Meša Selimović

Zapis o Meši

Beskonačna sloboda u stanu Selimovića

Od priča u svijetu odraslih mnogo me je više privlačila beskonačna sloboda koju sam osjećao u stanu Selimovića, ispunjenom Darkinom vedrinom i Mešinim mirom, koji ništa nije moglo poremetiti. Jurcao sam sa njegovim kćerkama iz sobe u sobu, one se penjale po njemu, sakrivale mu se iza leđa, podvlačile pod sto, a on se samo blago smješkao i nastavljao da piše svojim urednim, kaligrafskim rukopisom.
Andrr 02 S

O priči i pričanju: Beseda Ive Andrića povodom dodele Nobelove nagrade

Pripovedač priča kao dete koje peva u mraku

Tako nam ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja. Ili možda pripovedač svojim delom treba da pomogne čoveku da se nađe i snađe?
Dragoljub Stanković

Intervju: Dragoljub Stanković, pisac

Svet se ne može podneti bez smeha

Možda bi moglo da se kaže da je jedna od važnijih tema mog romana geneza nacionalističkog zla u Beogradu s početka devedesetih godina. To je bila neka prva faza zahuktavanja ludila celog jednog društva. Neki mi kažu da nema mnogo knjiga koje se bave time na način da se opisuju kokretni događaji, na mikroplanu, na ulici, u atmosferi ratnog sumraka. Ovo što danas gledamo je metastaza svega toga. Toliko se razobručilo i pomahnitalo da ima groteskne crte, ne može se parodirati
Mejso1

U radosti ogroman

Srećan sam

Građanine,/ vi ste, umorni od čekanja,/ neko bi me/ od vas rado izgrdio./ Ne uzbuđujte se,/ priznajem,/ bez kolebanja,/ duvan sam/ danas/ ostavio.