Tekstovi sa tagom: književnost

Kuur 03 S

Pesme Lezbiji

Neverstvo mnogo smeta ženi

Reči su tvoje nekad bile: "Katul je mio", / jer tada sam jedini ja za tebe bio!/ I više sam ti onda bio u volji/ i od Jupitera samog bio sam ti bolji.
Dinoj 01 S

Podržavamo poeziju naših čitalaca

Dolaze zveri

U rubrici "Podržavamo poeziju naših čitalaca" objavljujemo tri pesme Saše Skaluševića koje, smatramo, prave pun krug, te kreću od života koji je uspinjanje, da bi skliznule u podzemlje, upozoravajući na zveri koje dolaze i nose smrt.
Magl 01 S

Pazi na svaku paru, inače će te umoriti glađu!

Poseta prognanim pesnicima

Pridruži im se odrpani Vijon i upita: "Koliko ima/ Vrata na kući u kojoj živiš?" A Dante ga povuče u stranu/ I držeći ga za rukav promrmlja: "Tvoji stihovi/ Vrve od grešaka, prijatelju, pomisli na sve one/ Koji su protiv tebe!"
Asspy 09 S

Govor suvremenih televizijskih adaptacija

Špijuni na malim ekranima

Kriminalistička proza korijene ima u devetnaestom stoljeću i pričama racionacije Edgara Allana Poea u kojima američki autor u liku Augustea Dupina koncipira prototip detektivskoga istražitelja te osmišljava temeljne narativne modele koje će autori kriminalističke proze kasnije razrađivati, dorađivati i prerađivati.
Vajru5

Rečnik paraknjiževnih termina: Patinizovani delovi našeg kolektivnog bića

Da li su Srbi volvoks ili zelene alge?

U prirodi zaista postoje kolektivna bića, ali na znatno nižem evolutivnom stupnju razvoja od čoveka. Reč je o kolonijalnim organizmima kakvi su, na primer, morske mahovine, zelene alge, volvoks ili bakterijske kolonije. U kolonijama sve jedinke su međusobno povezane i zavisne, baš kao i u imaginarnoj nacionalnoj zajednici. Nema tu mesta ni za kakav individualan napor i slične inokoštine, svaka ćelija je podređena kolektivu kolonije, apartne pojave jednostavno nisu moguće. Kad se takav pojam kolektivnog bića projektuje na ljudsko društvo, dobija se zajednica – u ovom slučaju naciju – u kojoj nema prostora za posebnu, samosvojnu ljudsku ličnost, za pojedinačno bivstvovanje, za originalnost i štrčanje van kolektiva. Samim tim, nema mesta ni za istinske stvaraoce, a ni za književnost. U kolektivnom biću može da vlada samo sveopšta uravnilovka, što je savršena duhovna klima za kritičare koji se odaju lovu u mutnom
Zagreb

Ekskluzivno: Iz knjige „Šezdesete u Hrvatskoj – mit ili stvarnost“

Književna scena u doba političkih previranja

Monografija „Šezdesete u Hrvatskoj – mit ili stvarnost“, zbirka eseja o književnosti, filmu, muzici, likovnim umjetnostima i kulturi svakodnevice, objavljena je uz istoimenu izložbu u Muzeju za umjetnost i obrt (MUO), kojoj je suizdavač Školska knjiga. Sa dozvolom izdavača i autora, u nekoliko nastavaka objavićemo delove iz ove dragocene monografije
Done76

Tople u ljubavi

Bordel muza: Uvertira

Silno volim vaša usta i divne te igre, o drolje,/ Što ih izvode usne, zubi i jezik što se kreće,/ Usta što grickaju naš jezik i katkad nešto bolje:/ Stvar skoro isto toliko ljupka kao kad se meće.
Done85

Sve zemaljsko svedoči o smrti

Postizanje besmrtnosti

Čovek ima samo dva interesovanja: zemaljsko – hrana, piće, toplota, žena i odmor, i nebesko – besmrtnost.
Barcoda7

Rani jadi

Konji su lebdeli nad zemljom

Sultan je ležao na boku u tankoj strugotini, nepomično. Oči su mu bile tamnoljubičaste, bez zvezde u njima. Samo mu je na čelu još blistao srebrni polumesec.
Budene1

I onda san mu rekla „Skidaj se!“

Ko je koga opalija

Poslin na kavi ona meni objašnjava kako san ja priko svake mire strašljiva, da se čovik ničega u životu ne smi bojat i da recimo u pristrojavanju na cesti ali i u životu inače triba uvik nastojat priduhitrit druge vozače ka šta je ona naprimjer bila priduhitrila jednoga iz njene firme koji je okolo priča da je on nju ka opalija.
leonard cohen

Njemu ću reći da te pažljivo voli

Pesma strpljenja

Ne radujem se vremenu/ kada će okean otkriti i zarđati tvoje lice/ kao što je to uradio svim svetskim svetionicima/ koji su svoje zlato i kamen izložili vodenom pokolju
Aligator

Čista savest

Pohvala lošeg mišljenja o sebi

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Prvi svetski rat

Mirisao je na besplatno pivo i karbolnu kiselinu

Bog rata pokazuje muda adolescentima

I kao što se vrapcima bacaju mrvice, nahranio je jadne ljude koricama kruha koje je oteo siromašnima. Njegov je glas bio malo kričav, malo tih, ali uvijek hrapav. Galamio je o velikim vremenima koja dolaze, a onda je mekim glasom podučavao žene kako kuhati vrane i morske galebove. U međuvremenu, počeo se osvrtati iza sebe, kao da se boji da ga netko ne probode. A svakih je pet minuta uvjeravao publiku da će im uzeti malo, jako malo dragocjenog vremena.
Radomir Konstantinović

Skica za portret

Radomir Konstantinović: Kreontova glava i Antigonino srce

Da li je Konstantinovićevo prevrednovanje tradicije bilo moguće da postane djelić institucionalne politike jedino u jugoslovenskom socijalizmu, da li bi i u liberalnim demokracijama osjetljivim na nacionalne partikularizme, ostaće misterija i nagađanje (ako nije iz kretanja devedesetih posve jasno), a Konstantinoviću je definitivno bilo važno da institucionalno kod pitanja srpske kulture, do čijeg identiteta mu je također vrlo stalo, uvede i to čitanje tumbe i možda trijumfuje. Život pokazuje da je u novom sistemu mnogo bolje prošao Ćosićev tradicionalistički koncept koji je igrao na kartu kontinuiteta s ideološkom pravovjernošću i nacionalnom autohtonošću
Fllm 01 S

Nokturno Brooklyn Bridgea

Grad bez sna

Drugoga dana videt cemo uskrsnuće osušenih leptira/ i šetajući krajem spužava sivih i šutljivih čamaca/ videt ćemo kako blista naš prsten/ i kako teku ruže našeg jezika.