Tekstovi sa tagom: književnost

Arive 02 S

Tekstualno uznemiravanje: Filosofija palanke

Stil, najviše načelo palanke

U svetu palanke, važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno (ma u kom pravcu) nepoželjno je pre svega zato što je obećanje „sveta", kao čiste negacije palanke, dakle obećanje stilske polivalencije, a ova polivalencia je, za palanački duh, čisto otelotvorenje kakofonije, muzika samog pakla.
Predrag Čudić

Predrag Čudić u Krokodilovom Centru za savremenu književnost

Promocija knjige "Malograđanski ep/Matr'jalisti"

Promocija knjige Predraga Čudića "Malograđanski ep/Matr'jalisti" biće održana u Krokodilovom Centru za savremenu književnost (Karađorđeva 43) u Beogradu, u ponedeljak 28. januara, sa početkom u 19 časova. Pored autora, na promociji će govoriti pisci Tomislav Marković i Dragoljub Stanković, kao i urednik Partizanske knjige Vladimir Arsenić
Stigmate

Istinska vezanost za tuđu patnju

Stigmate su najviša tačka angažovane umetnosti

Nakon dugogodišnjeg propitivanja teorije i prakse književnog angažmana na stranicama i portalu časopisa Sic!, dio redakcije (Maja Abadžija i Haris Imamović) je, s ciljem da dodatno razbistri – ili makar pomuti – pojmove o fenomenomu angažmana, napravio anketu na tu temu. Ispitanici su bili književnici, književni kritičari i prevodioci mahom sa područja ex-Yu regiona. Oni su odgovarali na tri pitanja. Prenosimo odgovore Tomislava Markovića
Aacata1

Prsni, srce od bojenog stakla!

Kamo sreće da sam zaista sišao s uma

Jadna stara kućo mog izgubljenog detinjstva!/ Šta bi rekla kad bi znala kakav sam beskućnik danas!/ Šta se to desilo s tvojim mališanom? Poludeo je
Aagro 06 S

Đavolov rečnik

Grobnica je kuća ravnodušnosti

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Lane

Knjiga postanka, Glava prva

Dan odmora dan sedmi

A ja pogledah okolo po zemlji/ I vidjeh gdje voda zemlju proždire/ Gdje sunce vodu pije vidjeh/ Gdje zemlja vatru bljuje/ Vidjeh zvijer na zvijer da ide/ I čovjek čovjeku krv da proliva
Pokri20

Bidni muž je bija zelen u faci

Rodit ću ti ćer i sina

Obitelj je bila zabrinuta, razmatralo se razne opcije spašavanja zaliha hrane, od stavljanja katanca na vrata od frižidera pa do toga da me jednostavno ubiju. Moj brat, sa kojin se tučen od malih nogu, bija je za to da me ubiju, ali je ostatak familije zakjučija da je nehumano ubit ženu u drugomen stanju (fala ti, sine) pa je njegov prijedlog bija jednoglasno odbačen.
Run 01 S

Malena mjesta srca moga

Odlazak

I blijesak slavna šestopera,/ i miris (miris) kalopera/ Tamo, tamo da putujem,/ tamo, tamo da tugujem
Pokro67

Bordel muza

Devica Orleanska

Tad ugleda Žanu i njen osmeh pitom,/ Gde je stisla dupe dok zadnjicom vrti/ U vatri što slama ljubavnika njena,/ Da bi pospešila čas razdevičenja,/ Pa trticu svoju od fina satena/ Svija uz slabine kenjca što je trti.
Aprou 02 S

Gospodin Prust: Otrgnut od korena

Sve manje je izlazio, a sve više tonuo u delo

Službeni glasnik objavio je knjigu “Gospodin Prust” Seleste Albare u prevodu Jelene Mijatović. Knjiga je dobila Nagradu „Branko Jelić” za najbolje prevode sa francuskog na srpski jezik u 2016. godini, u kategoriji „Prva ogledanja“. “Kad je Marsel Prust umro 1922, bio je već širom sveta slavan i mnogi su pohrlili da čuju svedočanstvo i sećanja njegove ‘drage Seleste’, kako ju je uvek oslovljavao. Mnogi su znali da jedino ona (budući da je kraj njega provela osam odlučujućih godina njegovog života) poseduje ključne istine o njemu kao osobi, o njegovoj prošlosti, prijateljima, ljubavi, pogledu na svet, razmišljanjima i delu teško bolesnog genija. Istim tim ljudima nije nepoznato da je satima svake noći – koje su za njega predstavljale dan, jer je zamenio dan za noć, te mu je jutro počinjalo u četiri sata po podne – Selesta Albare imala izuzetnu privilegiju da ga sluša kako priča o sebi kroz sećanja, ali i kako joj prepričava svoje večernje izlaske, kako oponaša, smeje se kao dete, naglas govori neko poglavlje iz svog romana – ukratko, da ga vidi onako kako ga niko drugi nije video” (Žorž Belmon). Iz knjige “Gospodin Prust” prenosimo nekoliko završnih poglavlja
Pokro66

Fragment

Beseda velikog sna

I onda sam bio sa bratom u avionu./ Leteli smo na izvanrednoj visini/ Iznad jedne luke gde su brodovi odlazili/ i dolazili
Oranha 01 S

Šta je pisac, koji đavo?

Biografija bez veselja

Moji đački ispadi potresali su porodicu;/ menjao sam gimnazije i ponavljao razrede,/ ali u svemu sam uvek imao čistu i/ jedinstvenu viziju Majke
Misoginy 03 S

Šinjel i druge pripovetke

Činovničke muke (2)

Zatim se proneo glas da nos majora Kovaljova ne šeta po Nevskom prospektu već po Tavričeskom parku, da je, navodno, već odavno tamo i da se još Hozrev Mirza, dok je tamo stanovao, divio toj čudnoj igri prirode. Neki studenti Hirurške akademije pohitaše tamo. Jedna visoka, ugledna dama posebnim pismom zamolila je čuvara parka da pokaže njenoj deci taj retki fenomen, po mogućstvu, s poučnim pedagoškim objašnjenjima za mladež.
Aadone3

Vekovima tice nas klikuju

Mrzak im duh i duha slast

Od leta tičijeg do leta/ Od sveta ičijeg do sveta/ Nas dvoga samo se boje/ Ne mogu da nas vide i čuju/ Protiv nas zavere svoje/ Bogovi grubi pletu i kuju…
Pokro49

Šta ne bih dao za sećanje

Elegija o nemogućoj uspomeni

Šta ne bih dao za sećanje / (imao sam ga i izgubio)/ na jedno zlatasto Tarnerovo platno/ široko kao muzika/... Šta ne bih dao za sećanje/ da si mi rekla da me voliš/ i da nisam spavao do zore,/ bestidan i srećan.