Tekstovi sa tagom: književnost

Mapas 02 S

Ep i lirika savremene Rusije (2)

Pasternak i Majakovski, rođeni pesnik i rođeni borac

Od Pasternaka se misli. Od Majakovskog se dela. Posle Majakovskog ništa ne ostaje da se kaže. Posle Pasternaka — sve. I ako se konačno, definitivno sve svede: “Borba mi je smetala da budem pesnik” — Pasternak. “Pesme su mi smetale da budem borac” — Majakovski. Jer je oslonac Pasternakov u pesniku. Jer je oslonac Majakovskog u borcu. “Pevač u taboru ruskih ratnika” — to je Pasternak u ruskoj današnjici. Borac u taboru pesnika sveta — to je Majakovski u današnjici poezije
Sokk 01 S

Nađite bolje argumente

Gospodine, ne dižite glas

Ispitivanje Sokratovog, Dekartovog i Kantovog sna bio bi jedan od najuzbudljivijih – i najmanje prikladnih za maloletne – prizora koje bi psihoanaliza mogla da nam pruži.
Numb 01 S

Čitajući roman “Beogradski kiklop” Dragoljuba Stankovića

Neko mora da plati nagomilane laži i obmane

Najveća vrijednost ovog djela je isijavanje prazninom slobode i njenom punoćom istodobno. Ironijsko-ispovijednim modelom naracije Stanković uspješno sintetizira matematičko-logičku i duhovno-nihilističku vojsku riječi. Istina i ironija Kiklopa se skoro mogu obljubiti, a između njih je toliko porozna granica jednaka uzmicanju pred čitateljem. Pripovijedno JA/narator isijava znanjem iz svjetske književnosti, psihologije i filozofije, držeći čitaoca ,na uzici' upravo traviranjem antidramskog u kulminacijama blagih moždanih udara, spoznajnih orgazama koji dobru percepciju života predstavljaju nezamjenjivim opijumom
Asob 01 S

U Đovanijevoj sobi

Ja sam te gledao

Smešio si mi se na isti način na koji si se svima smešio, govorio si mi ono što si svima govorio… a ne govoriš ništa osim laži. Zašto uvek nešto kriješ? I šta misliš, da nisam znao, kada si vodio ljubav sa mnom, da je ni sa kim nisi vodio. Ni sa kim! Ili sa svima.. ali ne sa mnom, ne sa mnom. Ja ti ništa ne značim, ništa, i ti u meni izazivaš groznicu, ali nikakav užitak.
Opse 01 S

Kakav nedostatak identičnosti

Mala opsesija

Pesničku karijeru Važik je otpočeo u krilu krakovske avangarde; uz Pšiboša i Bženkovskog, Važik je bio jedan od najboljih pesnika avangarde. Tridesetih godina posvetio se gotovo isključivo prozi. Ratne godine proveo je u SSSR-u i vratio se u zemlju sa Prvom poljskom armijom. Posle rata bio je jedan od najvećih zagovornika socrealizma u poljskoj literaturi. Pored mnoštva deklarativnih pesama posvećenih Staljinu i Partiji, bavio se u tim godinama političkom publicistikom, uređivao časopis, bio na odgovornim političkim funkcijama. Nakon oktobra 1956. sasvim se povukao iz političkog života i bavi se isključivo literaturom.
Done33

Biljke, životinje i muškarci

Apstrakcija i muškost

Sonja Kovalevska, znamenita matematičarka, beleži u svojoj knjizi Uspomene: „Naučni rad i stvaranje nemaju nikakve vrednosti, jer niti pružaju sreću, niti čine da čovečanstvo bude bolje. Ludost je utrošiti mladost na takvo učenje; prava je nesreća, naročito za ženu, posedovati sposobnosti koje je guraju ka delatnosti od koje nema nikakve radosti.“
Mapas 01 S

Ep i lirika savremene Rusije (1)

U samoj žiži epohe: Vladimir Majakovski i Boris Pasternak

Pasternak je — apsorbovanje, Majakovski — davanje. Majakovski je — preobraćanje sebe u predmet, rastvaranje sebe u predmetu. Pasternak je — preobraćanje predmeta u sebe, rastvaranje predmeta u sebi: čak i najnerastvorljivijih predmeta, kao što su rude Urala. Sve su rude Urala rastvorene u njegovoj poetskoj bujici, jedino zato tako teškoj, tako glomaznoj što je to — ne, nije to čak ni lava, jer lava je rastapanje istovrsnog, zemaljskog — što je to zasićen (svetom) rastvor
Vamps 01 S

Kako su nastajale pripovesti o duhovima i drugim nečistim silama

Polidorijev „Vampir“ i čudovište doktora Frankenštajna

"Bajron je rekao da svako od nas mora da sastavi jednu pripovest o duhovima. Plemeniti pesnik [Bajron] je započeo priču, čiji je odlomak objavljen na kraju njegove poeme Mazeppa. Šeli se više trudio da svoje misli i osećanja unese u zračenje blistavog prizora i muziku najmelodičnije poezije na našem jeziku, nego da stvori odgovarajući zaplet. Siroti Polidori je imao užasnu ideju o dami sa glavom kostura koja je na taj način kažnjena jer je špijunirala kroz ključaonicu…"
Numb 01 S

Zašto socijalisti ne veruju u zabavu

Naš cilj nije sreća, već bratstvo među ljudima

Cilj socijalista nije društvo u kojem sve na kraju dođe na svoje mesto zato što se ljubazni, stari gospodin umilostivi da dobaci parče ćuretine. Ono čemu težimo je društvo u kojem milostinja neće biti potrebna. Mi želimo svet u kojem će Tvrdica, sa svojim dividendama, i Mali Tim, sa svojom tuberkuloznom nogom, biti jednako nepojmljivi. Ali, da li to znači da je ono čemu težimo Utopija lišena svakog bola i napora? Uz rizik da kažem nešto što se urednicima Tribjuna neće ni malo dopasti, usuđujem se da kažem da pravi cilj socijalizma nije sreća. Sreća je uvek dolazila usput. Na osnovu svega što smo do sada naučili tako bi trebalo i da ostane. Pravi cilj socijalizma je bratstvo među ljudima. To osećanje je veoma široko rasprostranjeno, iako se o tome obično ne govori, ili barem ne dovoljno glasno. Ljudi rizikuju svoje živote u ogorčenim političkim sukobima, ginu u građanskim ratovima ili bivaju mučeni u tajnim zatvorima Gestapoa ne zato da bi stvorili nekakav dobro zagrejani, klimatozavni, blistavo osvetljeni Raj već zato da bi živeli u svetu u kojem će ljudi biti braća, umesto što će varati i ubijati jedni druge. Takav svet bio bi samo prvi korak. Šta će biti dalje, ostaje da se vidi, a pokušaj da se to predvidi do u detalje može samo da unese zbrku.
Erosd1

Jebaćemo se još (2)

Jeborandum SANU

Ekskluzivno otkrivamo fragmente originalne verzije čuvene poeme Matije Bećkovića. Ovo je sve što je ostalo od originala kojim je naš pesnik, oponašajući Gogolja, podložio vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognjištu
Erojt1

Dvije bijesne erotsko-psovačke pjesme

U kurac pošalji sve i svakoga

Sergej Jesenjin, kod nas poiman kao pjesnik sentimentalan i ženskast, larmoajantan i bolećiv, pjesnik dirljive ljubavne poezije na kojoj su odrasle generacije, otkriva svoje svirepo i nacereno, nimalo blagougodno lice u dvije bijesne erotsko-psovačke pjesme koje kao da on nije napisao. Taj mračni izliv gnjeva prozračnog Jesenjina bi možda mogao podjednako sablazniti ljubitelje dražesnih osjećanja, lijepe poetske duše, kao i promicatelje feminističke poezije i ostalih političkih korektnosti.
Bed 01 S

Pustite me da spavam

Spokojan čovek

A Plim, sedeći na svojoj postelji, posmatra prizor i ćutke razmišlja
Hana 02 S

Dva svetska rata u jednoj generaciji

Budućnost nikad nije bila manje predvidiva

Dva svetska rata u jednoj generaciji, između njih neprekidni lanac lokalnih ratova i revolucija, za kojima nisu sledili mirovni ugovori za pobeđene i predah za pobednike - završila su u očekivanju trećeg svetskog rata između preostalih svetskih sila. Taj trenutak očekivanja je kao kad zavlada zatišje pošto zamre svaka nada.
Gun 01 S

Umorni smo od velikih neskladnosti našeg zanimanja

Sutra je velika obmana

Umor je dragocen. Umor nas primorava da mislimo. Da mislimo o svemu što ga je izazvalo. Umor nas približava vratima, ali vrata ta su zatvorena. Samim osećanjem, poznavanjem umora, ona se neće otvoriti. Moramo prepoznati njegove razloge. Sada nastaje jedan beskonačan krug samoobmane kojim štitimo i nesvesno svoje pravo na život, kad ga već imamo, kad smo ga već iskusili. Tražeći uzroke umoru na kome se temelji i naša briga i naše raspoloženje, briga okrenuta budućnosti, neraspoloženje prošlosti, premda je briga za sutra samo projekcija neraspoloženja onim što je bilo juče. Mi te razloge nalazimo uvek, nalazimo tamo gde caruje privid.
Dkis 01 S

Povodom 83. rođendana Danila Kiša

S tamnim senama u boj stati

Na jučerašnji dan, 22. februara, pre 83 godine, u Subotici je rođen Danilo Kiš, jedan od najznačajnijih pisaca svetske književnosti 20. veka. Iako je prvenstveno poznat po svojim proznim delima – pomenimo roman “Peščanik” i zbirku priča “Grobnica za Borisa Davidoviča” – ovom prilikom objavljujemo izbor poezije koju je Kiš napisao od pedesetih do osamdesetih godina prošlog stoleća.