Tekstovi sa tagom: književnost

Rppop 03 S

Moždane vizije Raše Popova

Zlo se može pobediti samo ako bude ismejano

Iako je opčinjen svetom mašina, strašnom parnom lokomotivom, vršalicama i drugim čudesima devetnaestog i dvadesetog veka, Raša Popov je ipak čista osamnaestovekovna duša predmeta izrađenih od drveta - škripa drvenih seljačkih kola sanjivo izbija iz svakog njegovog stiha. Ovo je i primenjeno pesništvo. Nema teme koja se ne može opevati u poeziji Raše Popova, nezaboravnim i očaravajućim slikama iz najzabitijih suterena srpskog jezika. Sve je to pravi, unikatni ručni rad majstora pesmopisca, u maloj zanatskoj radnji iz koje, uprkos čestim oskudicama u materijalu i mustrama, danonoćno izlaze komični, lukavo naivni, granginjolski, furiozni turbofolk jezički proizvodi.
Borb 01 S

Puškin, rob svoje časti

Pesnikova smrt

Zašto ostavi domaće radosti / I prijatelje iskrene, časne,/ Sa žarom duše slobodne, strasne,/ Što stupi u svet prepun gadosti?
Pokris 05 S

Posljednji dio Nurudinovog solikvija

Ni glasa, ni daha, ni truni svjetla

Ali je ostao u meni, živ, raznježio me, uzbudio, uzbunio. Taj obični nepoznati ljudski glas, na koji se do sad ne bih ni osvrnuo. Možda zato što se javio u tišini s onoga svijeta, možda zato što se nije plašio, ili što se plašio, ili zato što se oglasio meni, saučesno i ohrabrujuće.
Done85

Milan Milišić, nastrana vrana

Tuga i uspomena

Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. Nastrana Vrana je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati.
Lbv 01 S

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova

Ostrvo na jezeru

O Bože, O Venero, O Merkure, zaštitniče lopova,/ Iznajmite mi omanju duvandžinicu/ ili mi dajte bilo koje zanimanje/ Daleko od tog prokletog spisateljskog posla
Brainna 01 S

Kulturac na biciklu: Juče i danas

Glupost je neuništiva

Izgovaranje i pisanje smislenih rečenica je nepovratno izašlo iz mode i završilo na smetlištu istorije, bar u onome što nam se nameće kao mejnstrim kultura u Srbiji. Ne zato što je – po rečima Vojislava Despotova - "smisao živo biće, rodom iz Švajcarske", a naš život nije Švajcarska, ma šta o tome mislili Emili Dikinson feat. Dino Merlin, već zato što uglednici koje je proizveo nakaradni, korumpirani sistem srpske kulture jednostavno nisu u stanju da sroče smislenu rečenicu. Da se podsetimo čuvene Krležine opaske: "Nered u rečenicama je posljedica nereda u mislima, a nered u mislima je posljedica nereda u glavi, a nered u glavi je posljedica nereda u čovjeku, a nered u čovjeku je posljedica nereda u sredini i u stanju te sredine". Sasvim je logično što oni koje je takva unakažena sredina izbacila na površinu, kao penu dana, trućaju besmislice. Nešto suvislo i smisleno mogu da kažu samo oni koji takvoj sredini pružaju otpor, a ne oni koji u njoj plivaju kao ribe u vodi
Aartt 01 S

Nakon Đovanijeve sobe

Svuci se, vrijeme odmiče

Kad sam bio dijete, govorio sam kao dijete, shvaćao kao dijete, mislio kao dijete; ali, kad sam postao muškarac, odbacio sam detinjaste stvari.
Ainst2

Visoka svest okupljenog naroda

Kupanje belih miševa

Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)
Abar 20 S

Mjesto rođenja ne određuje sudbinu

U kolektivu smo stoka

Mi nemamo nikakva razloga da se ponosimo podrijetlom (a stid je osobna stvar svakog inteligentnog stvora), potječemo iz malih naroda ma kako se oni zvali, iz kultura koje nisu imale utjecaja, iz zatvorenih svjetova u kojima nije bilo rasadnika ideja, ali je zato sve ono najgore i naopako s lakoćom usađeno i korišćeno za međusobne obračune i ratove.
Aa 35 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (8)

Da li ćemo čekati da nas dokusure?

Napolju je svanulo, snopovi sunčeve svetlosti prodirali su kroz prozore, pa unutra više nije bilo tako mračno. U tim trenucima baraka je delovala kao velika jama, a prozori kao njen uzani otvor. Ako su ljudi bili privremeno zaboravili na svoje muke, sada su ponovo počeli da se žale na glad, žeđ, hladnoću i nedostatak vazduha. Neki su izgubili živce, pa su krenuli ka vratima, tražeći hranu i vodu ili pozivajući vojnike da im kažu šta hoće od njih. Oni hrabriji lupali su na vrata, ali niko nije odgovarao, niti se spolja čuo bilo kakav zvuk, izuzev motora kamiona, koji se udaljio ka donjim barakama. Neki su plakali i čekali da vide šta će se desiti. I učenici su plakali. Profesori su stajali pored njih i ćutali.
Krmbz 01 S

Dalmatinska priča za laku noć

Kaš napisat neku erocku?

Tila bi van obratit pažnju na to da to vaše pitanje o erockim puno više govori od vama, a malo i ništa od meni. Ja san takva, volin ugodit svojin čitateljiman, i zato napišen ono šta čitatelji traže. Ali vi, lipi moji, sa tin insistiranjem na erotiki otkrivate šta van je cilo vrime na pameti. Bojin se i pomislit šta bi bilo da Hrvacka nije zemlja sa osandeset posto katolika.
Aaap 03 S

Antiratna akcija (16)

Danilo

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Arajs 02 s

In memoriam

Putovanje kroz magline

Frede,/ Da li si ti sada onaj čudesni visak/ Na kraju Fukoovog klatna/ Što se zavodljivo vrti/ Kao samoubica na dugačkom konopcu?
Fafa 01 S

Sjećanja na pisce: Velimir Hlebnjikov (1)

Bilo mu je udobno u nepokretnosti i zadubljenosti u sebe

Hlebnji­kov, koji nije čuo njemu upućene reći osim poziva da sutradan u isto vreme dođe na ručak, napisao je za decu priču o zecu koga je ubio »čovek s puš­kom«. Videvši čoveka s puškom, siroti zec po­mislio je da prvi put vidi pravog čoveka, te se zato i nije dao u bekstvo. Hlebnjikov je još napisao pesmu o Čeki (»Kao galeb«) i o naivku koji se raz­metao sposobnošću da ubija i čini podvige ali koji, kako se pokazalo, svoju sablju nije umazao krvlju već crvenom bojom. Prividno odvojen od ovog sveta, Hlebnjikov je ipak video zločine svog vre­mena i — zgadilo mu se. Zar to nije ulaznica za poeziju?
Holo 03 S

Hijena i mrav kraguji ljubavi

Konj za koridu

Nek usta besmrtnice/ Odpečate boce tetanosa/ U podrumima duševnih bolnica/ Na kraju će se ipak upamtiti/ Pravac koji su uzele izvesne oluje