Tekstovi sa tagom: književnost

Igor Marojević

Igor Marojević: “Prave Beograđanke” (Laguna, 2017)

Pitanje brushaltera i miraza

U “Pravim Beograđankama” Marojević, dojma sam, daje jedan dubinski prikaz organizma grada. Kroz dogodovštine i živote svojih junakinja i junaka pisac slika kolorit grada u svim nijansama sive. Prepliću se stoga u ovom romanu i ljubavne drame, i seksualne frustracije i kriminalni milje, i mizanscen društveno-političkog užasa, i devedesete, i podjela na prave Beograđane i došljake, i tranziciono vrijeme pljačke, kao i jad i bijeda kaljuge intelektualnog života na ovim prostorima. Posebno u segmentima slikanja kulturnog podzemlja Marojević ispisuje zanimljive i kritički precizne stranice
Blod 01 S

Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig

Rade Drainac

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja,/ Pobornik/ trgova i pisoara, / Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, / U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: / Eto to sam ja!
Nara 01 S

Nekoliko minuta pred zatvaranje

Luk i naranča

Kupujem na sitno i na malo, nikad nisam bila ljubiteljka tih ogromnih kolica, nosim uvijek tek korpu, nekad ni nju, nekad su mi moje dvije omanje ruke sasvim dovoljne. Pazim šta u korpu stavljam, jer znam šta sve njen sadržaj može reći o meni. Pazim, a naravno da znam da ona ni ne gleda, kao da je i zanima, kao da išta vidi i čuje osim eha vlastitih rečenica satkanih od cijena dana, naših kartica, bodova za tave i šerpe…
Aarad 04 S

Otrovne misli (4)

Ne volim rad čak ni kad ga obavlja netko drugi

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran)
Houz 01 S

Prostor čovekove sudbine

Prareč zajednice  - prijateljstvo

Prijateljstvo nije prosto druženje, kao što prijatelj nije čisto drug. Nije saborac, nije kolega, nije partner. Ono što se događa u kući prijateljstva nijedna druga veza ne može da zameni. Prijatelj se ničim ne može zameniti. Postoje ljudi nesposobni za prijateljstvo; ima onih koji su nepodesni za prijateljstvo; postoje oni oko kojih uvek ima neko; i ima onih čiji život prolazi u gladi za prijateljstvom, a da ni jednog jedinog našli nisu.
Fantomatik 01 S

Po sunčaniku tvog života

Pesme tajanstvenoj

Toliko sam sanjao o tebi da možda više nije ni vreme/ da se probudim. Stojeći spavam izložen telom
Gombrovič

Nema apsolutne harmonije između čoveka i stila

Obučeni smo u tesno odelo, sa tri rukava i jednom nogavicom

Nasuprot svim ekstravagancijama u koje nas može gurnuti ta struja, ocrtava se i nešto suštinsko: možda prvi put u istoriji počinjemo ozbiljno da brinemo o našoj formi. Jer, čovek nikada nije imao tako jaku svest o provaliji između naše vlastite forme i našeg vlastitog ja, o ogromnoj ulozi koju forma igra u njegovom životu. Postajemo svesni stila upravo zbog toga što je naš stil loš. Počinjemo da shvatamo da ako neko iznosi gluposti, da nužno ne znači da je i sam glup već da njegov način izražavanja ćopa; recimo, ako otac grdi sina, to nužno ne znači da stvarno oseća bes već zbog toga što „igra ulogu oca”, psihički se prilagođavajući određenoj formalnoj shemi
Dvob 01 S

Srpski humoristi i satiričari

Kako se odmoriti od epopeje

Nesumnjivo je da se u mnogima od njih događalo ne samo da su zaraženi novim idejama racionalizma, borbe protiv predrasuda, želje za preuređenjem našeg društva, nego da se odigravala u njima i drama, teška drama sa lajtmotivom večnim: treba li, sme li se to uvesti kod nas? neće li to prouzrokovati nenaknadivu štetu? Pisci svih rodova, intelektualci i intelektualni poslenici, kulturni radenici, svi imajju da rešavaju to pitanje. Njega rešavaju na svoj način i svojim reakcijama i najšire mase. A književnost daje nam jedan od putokaza da se snađemo u tome toku, u tome vrenju. Književnost u isto vreme služi još i kao jedna od naročito vidljivih arena na kojoj se borba starih tradicija i novih potreba plastično prikazuje
Smoka 01 S

Otrovne misli (3)

Uvijek se pridržavam pravila da ne pušim dok spavam

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran)
Vermer 01 S

Sve dok ona žena

Vermer

Mlekarica je jedna od najpoznatijih slika holandskog slikara Jana Vermera. Nije tačno poznata godina nastanka ovog Vermerovog ulja na platnu, a Rijksmuseum u Amsterdamu u kome se ono čuva daje godinu 1658. kao okvirnu godinu nastanka
Tram 01 S

Dve kratke priče

Na platformi električnog tramvaja

Tramvaj se približava stanici, jedna devojka staje blizu vrata, spremna da siđe. Vidim je tako jasno kao da sam je opipao. Odevena je u crno, nabori suknje se gotovo ne pomeraju, bluza joj je pripijena uz telo i ima okovratnik, od bele guste čipke, otvorenom levom šakom se oslonila o zid, kišobran u njenoj desnoj ruci dotiče drugi stepenik odozgo.
Plat 01 S

Crtice o Silviji Plat

Someone je voleo somebody

Nakon smrti, mit o Silviji Plat donekle je zasenio je njen talenat, ali ne zadugo. Priča o stradanju i depresivnoj ženi nikako nije dovoljna da iskaže njen genij, izvanredni smisao za humor, njenu snagu i herojsku borbu protiv mračnih demona bolesti. Postala je i jedna od ikona feminizma: žrtva nevernog muža i surovog patrijarhalnog društva.
Aaptic 01 S

LGBT Čitaonica

Đorđe, osamnaest godina

U početku sam mislio da me startuješ, međutim, brzo sam skapirao da si strejt i tek mi onda nije bilo jasno šta hoćeš od mene. Počeo si da mi prilaziš na velikom odmoru, da me zoveš na pivo posle škole u Tri brata i, šta god bih ti ja ispričao, ti bi govorio da je to u redu. Prijalo mi je to da čujem, ali kada bih ostajao sam u četiri zida, osećanje krivice je puštalo nokte i zarivalo mi se u noge, ruke, stomak, leđa, u grudi i potiljak. Bolelo je. Sve me je bolelo. Prezirao sam i Crnog, i celo svoje odeljenje, i kevu, i ovu zemlju, i dan kada sam se rodio.
Bolnic 01 S

Beogradski kiklop

Trag pod levom miškom

Izdavačka kuća Partizanska knjiga objavila je pre par meseci prvi roman našeg saradnika Dragoljuba Stankovića "Beogradski kiklop". Ranije smo Stankovića znali kao odličnog pesnika, književnog kritičara i angažovanog komentatora parakulturnih događaja, a sad ga upoznajemo i kao vrsnog pripovedača. U "Beogradskom kiklopu" Stanković je zaronio u mračne devedesete, u olovne godine koje je književnom alhemijom pretvorio u zlato izbrušenog proznog stila. Iz romana “Beogradski kiklop” prenosimo poglavlje “Trag pod levom miškom”
Cvetja1

Duž celog tela

Belezi

Ko da u meni rov su rili/ do samog vrela./ Ja i ljubav poznam po žili/ Duž celog tela