Tekstovi sa tagom: književnost

Lic 01 S

U logorima nema erotske napetosti

Ljubavni ogled

Već su dulje vrijeme prije početka ogleda ogledne osobe naročito dobro hranjene. Sad su ležali već dva dana u istoj prostoriji i nije se moglo primijetiti da su se pokušali zbližiti. Dali smo im piti želatin od bjelanca, zatvorenici su pohlepno prihvatili bjelančevine.
milorad popović

Besjeda na dodjeli Njegoševe nagrade

Trajna poveznica s duhom i sudbinom evropske civilizacije

Milorad Popović ovogodišnji je dobitnik Njegoševe nagrade za roman "Čovjek bez lica". Nagrada je Popoviću svečano uručena 13. novembra u Vladinom domu na Cetinju. Prenosimo govor koji je Milorad Popović tom prilikom održao
Ance 02 S

Danil Harms & Anri Mišo

Gost se sve više i više uživljava

Metodom paralelnog mentalnog slaloma iz sećanja smo izvukli tekstove Danila Harmsa i Anrija Mišoa sa neobičnim podudarnostima.
Plet 01 S

LGBT Čitaonica

Strah od pletenja

Baba je šal, igle i vunu uzela i sklonila negdje, možda ih je i bacila. Gregora nitko nikad poslije nije pitao ništa vezano uz pletenje. Oni baba i djed pokraj Sombora ubrzo su umrli, umrle su i Ceca i Brena.
Damir Karakaš

Pitalica: Damir Karakaš

Prirodna pozicija pisca je da bude u nesporazumu sa svojom okolinom

Sviram harmoniku grahu, a nekad mu i zapjevam. Kada kuham sviram i pjevam grahu i tako ručak bude puno bolji. Nemam kućnog ljubimca, a pod tušem pjevam svašta, zadnji put „Ja imam šarene oči, novac nikad neće doći“, od Discipline kičme
Arelig 04 S

Crtice & zabeleške

Izmene i dopune Jevanđelja po Marku

Pogledam ponekad u te svoje muškatle i u to neko drugo cveće, pa me bude sramota. Jer, lepo vidim, klonule su muškatle, klonulo je i to neko drugo cveće. Lepo vidim, zbog mene, i samo zbog mene, tuguju i venu i muškatle i to neko drugo cveće. Onda ih, postiđen, zalivam mivelom i šapućem im: "Jeste li mi rod, siročići mali?"
Demoss1

Dječaku Elisu

Na sljepočnice ti kaplje crna rosa

Savršen je pokoj ovog zlatnog dana./ Pod starim hrastovima / Pojavljuješ se, Elise, u počivanju kolutastih očiju. / U njihovoj se plaveti zrcali sanak ljubavnika
Aaov 01 S

Lekcija o slavi

Vitmen i Vajld: Popodne kolosa

“Bog te blagoslovio, Oskare”, rekao je Vitmen kada je Vajld odlazio. On se našalio kako je Vajldu sigurno teško palo to domaće vino kojim ga je poslužio. Vajld se tada makar jednom odrekao snobovštine. “Da je to bilo i sirće, svejedno bih ga pio”, rekao je. “Toliko se divim tom čoveku, da to jedva mogu da iskažem.”
Autop 01 S

Nema me, dakle ne sumnjam

Autoportret osećani

Prva pesnička zbirka Bjaloševskog “Obrti stvari” naslovom se nadovezivala na epohalno Kopernikovo delo “O obrtima nebeskih tela”. Kopernik je proučavao kretanja u kosmosu, a Bjaloševski je proučavao kosmos svakodnevnih stvari oko sebe, i to onih najneuglednijih, najnepesničkijih, iz svakodnevne upotrebe i već izišle iz upotrebe, zatim svet stvari svoje studentske sobe, svet ulice, varšavskih predgrađa, svetpoljskih palanki, i sve je to opisivao igrajući se, radujući se, oponašajući svečani stil klasične poezije, ali i ironizujući, naravno, taj uzvišeni patetični stil, podsmevajući se svoj toj voljenoj i cenjenoj civilizaciji i njenim tekovinama (Petar Vujičić)
Soli 01 S

Zakon za buduće pjesnike i mislioce

O samoći

”Stotina dubokih samotnosti sačinjava grad Veneciju — to je njezina čarolija. Slika za ljude budućnosti”.
Jailla 03 S

Pisac u zatvoru

Pakao je delo čovečjih ruku

U krajnjoj liniji, ono što pisac govori može delimično da rasprši oreol tajanstva koji obavija boravak u zatvoru. U svesti većine ljudi zatvor je nepoznanica, i stoga je u nečemu blizak pojmu smrti, koja predstavlja granicu neizvesnosti i lišavanja slobode. U svakom slučaju, samica se bez mnogo kolebanja može uporediti s mrtvačkim sandukom. Aluzije iz zagrobnog sveta u diskursu o zatvorima predstavljaju opšte mesto svakog jezika, sem ako ti razgovori nisu prosto tabu. Zato što sa pozicije obične čovekove stvarnosti, zatvor odista i izgleda kao vrsta zagrobnog života, koji je strukturisan nejasno i neumoljivo, baš kao i svaka teološka verzija carstva smrti, koja uglavnom obiluje sivim tonovima.
Milkz 02 S

Balade Petrice Kerempuha: Khevenhiller

Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo

Kak je navek bilo, navek tak mora biti,/ da muž mora iti festunge graditi,/ bedeme kopati i morta nositi,/ z repom podvinutim kakti kusa biti./ Kmet ne zna zakaj tak baš mora biti,/ da su kmeti gladni, a tabornjiki siti
Tomislav Marković

Nova knjiga Tomislava Markovića

Napred u zlo

Izdavačka kuća Otvoreni kulturni forum sa Cetinja objavila je nedavno novu pesničku knjigu Tomislava Markovića “Napred u zlo”. Izdavač knjige je Milorad Popović, a urednica izdanja Dragana Tripković. Knjgu je likovno opremila Suzana Pajović. Knjiga predstavlja presek Markovićeve poezije kojem se priključuje pregršt novih stihova. Tu su sve standardne teme ovog pesnika: ludičko demontiranje nacionalizma, tranzicija iz stanja klanja u stanje poricanja, uloga književnosti u nacionalističkoj kontrarevoluciji, spaljivanje Vijećnice u Sarajevu, istorijski revizionizam koji demonizuje partizane, a četnike određuje kao borce za slobodu; antihrišćanske delatnosti Srpske pravoslavne crkve; nekritičko veličanje Gavrila Principa u procesu crnorukaškog Apis-menjavanja i potpuno brisanje socijaldemokratskog nasleđa Dimitrija Tucovića. Sve to uz obilje jezičkih igara i razobručeni humorni stil
Javo 02 S

Đavo je Židov, žena, homoseksualac, musliman, stranac, siromah

Neman ima stotinu lica

Ovo je jedan skromni prilog borbi Dobra protiv Zla. Autor donosi nekoliko identikitova (fotorobota) koji nam pomažu da prepoznamo razna lica Princa Tame. Ovdje su navedeni samo demoni duga trajanja, aktivni u svijetu već stoljećima ili tisućljećima.
Hona 02 S

Skica prošlosti (9)

Prijateljica intelektualnih muškaraca

Ona je mrzela žene. Ali sumnjam da je bila seksualno ambiciozna. Mislim da je samo htela da vlada na malom dvoru uglancanih, blagih, poznatih muškaraca; u dekoru, snobovskom viktorijanskom posedu. Bila je zahvalna, sećam se da nam je rekla. što nema kćeri; i bilo je jasno da joj je odvratno što smo joj tu nas dve prilično nespretne devojke. »Razdeljak ti je kriv«, rekla je, fiksirajući me svojim malim crnim očima. Na sreću, imala je tri sina; i oni su poslati u Iton i Oksford. Najviše je volela mekog Justisa, slatkog glasa sa otezanjem u govoru, sa prijatnim manirima i otmenim navikama.