Tekstovi sa tagom: književnost

Wee 01 S

Dalmatinska priča za dobar dan

Riknijo kompjuter!

Ovi laptop sa kojoga se javljan nema naprimjer hrvacka slova pa tako ne mogu napisat c nego samo c, i umisto s moran pisat s, i umisto z, z. Nema kvacica na sloviman! Da ne govorin o tomen koliko ovomen laptopu triba vrimena za otvorit jedan prozor. Irudati, ka da ga pere, a ne otvara. I sad san se vec skoro navikla pisat ovako bez kvacica samo me straj da cu zaboravit ona kvacicava slova i da poslin vise necu znat razliku izmedju c i c
Filozof

Izveštačena umetnost i druge životne trice i kučine

Nema više heroja

Evo nas ponovo u kafančetu. Kosta priprema mešano meso za ručak, ali je spreman za mentalni eksperiment koji su nam ponudili Lik Feri i Kornelijus Kastorijadis. Prvi se sastoji u tome da se "u četiri oka, onim najslavnijim, najslavljenijim savremenim stvaraocima, postavi sledeće pitanje: smatrate li, iskreno, da ste na grebenu istog talasa na kojem su i Bah, Mocart ili Vagner, na kojem su i Jan van Ajk, Velaskez, Rembrant ili Pikaso, na kojem su i Bruneleski, Mikelanđelo ili Frenk Lojd Rajt, na kojem su i Šekspir, Rembo, Kafka ili Rilke?" (Ovo su reči plemenitog Grka citirane u Ferijevoj knjizi "Homo aestheticus")
Ausce 02 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (4)

A onda su došli nacionalni barjaci i došlo je vreme velike srpske istine

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Acbra 40 S

To je bila to će biti jedna noć bez noći

Reči stena

Prazne flaše čije staklo razmrskavam u blistavu parčad/ Miris plute naplavljene morem/ Mreže čamaca u mašti devojčica/ Krhotine sedefa što se polako mrvi u prašinu
Dans1

Druga istina

Iz dnevnika jedne različite

U ludnici bijah sama, dugo vremena ne govoreći, uvjerena u svoju nevinost. Kasnije sam otkrila da i luđaci imaju ime, srce, osjećaj za ljubav, i naučila sam, upravo tu unutra, ljubiti svoje bližnje.
Pokro67

Ljubav je gotovo uvijek jednostrana

O erosu

Ljubav je stavljanje na kocku, pogibelj; prijateljstvo je sigurnost. Seksualna fiksacija, pomama za nekim određenim ljudskim tijelom, nekim određenim usnama, nekim određenim zagrljajem, pričinja tako okrutan bol, kakav možemo podnijeti samo zato što u prijateljstvu nalazimo utjehu…
Kostu 01 S

Pet soneta

Laž nam sumnju blaži

Zašto ona svoje ne prizna mi laži?/ I iskustvo zašto ja ne priznam svoje?/ Privid poverenja ljudsku ljubav snaži:/ u strasti se nikad godine ne broje.
Awar2

Antiratna akcija (14)

Ima ljudi koji nisu bili u ratu

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Pokris 07 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (6)

Profesore, jeste li čuli pucnjeve?

Profesori su poslušali njegove instrukcije: otišli su do učenika, popričali sa njima, a razmenili su nekoliko rečenica i sa očevima koji su pronašli svoje sinove. Lazović je među njima prepoznao vlasnika kafane Lepenica, ne samo po njegovim dugačkim brkovima, koji, sami po sebi, pod slabim svetlom mesečine, koja je dopirala kroz prozore ispod krova, ne bi bili dovoljni, već i zato što ga je ranije, kada se u baraci upalilo svetlo, video kako razgovara sa sinom. Činilo mu se da učenici još uvek sve dobro podnose. Neki su se, doduše, žalili na glad, žeđ ili hladnoću, neki su plakali, ali nikoga nije hvatala panika. Stefan Vujović se okružio grupom od sedam-osam drugova, koji su pažljivo slušali njegov monolog.
Arive 12 S

Dnevnik nezaposlene i samohrane žene

Niti živim, niti dišem

Ovo su djelovi iz stvarnog dnevnika kojeg san pisala jedne davne godine prije nego je ijedno moje slovo ugledalo svitlost dana. Živila san na jednome otoku kraj Splita. Pisala san taj dnevnik na nekome starom polovnom konpjuteru koji nije baš bija pri sebi, tj. nije ima baš sva slova na tipkovnici, a od funkcija je ima samo dvi: otvori wordov document, i SAVE. Bila sam usamljena i tužna. U mučnom procesu razvoda, bez posla i bez svega. Nemojte zamirit. Poslin su neke priče iz ovog dnevnika završile u "Pomet" u Slobodnoj Dalmaciji. Tako san postala selebriti, daprostite. Iz tuge.
Acbra 19 S

Pravde, slobode, hljeba

Zadržane sile bića

Oni kažu: "Mi smo duša zbilje./ Mi dižemo dvore, rušimo Bastilje,/ iz nas struji u tvar rumen srca vrela./ Mi bratski volimo željezne mašine,/ plamene mašine,/ ali da nam iz njih nova snaga sine,/ i da svijetla pravda pruži svoju vagu"
Acbra 05 S

Antifašistička poezija

Koljači će zorom od zaklanih pasti

Objavljujemo nekoliko revolucionarnih pesama Oskara Daviča, gotovo zaboravljenih. Pobeda se slavi, ali borba traje i dalje.
Sad 01 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (3)

Dokopati se Amerike

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Fisha 07 S

“Bratstvo i jedinstvo” svih živih vrsta

Ljudi su velika nesreća

Eto prilike da ponovim nezaboravnu repliku djevojčice, koju sam već toliko puta citirala. Djevojčica je za vrijeme granatiranja Sarajeva završila u bolnici, na psihijatrijskom odjelu. “Čega se najviše bojiš?” pitali su je liječnici. “Ljudi”, odgovorila je djevojčica. Djevojčica bi danas morala biti mlada žena koja se bliži tridesetoj. Nadam se da je naučila živjeti sa svojim tjeskobama. Ljudi su velika nesreća – i to je prva pretpostavka života među njima. Ima li ikoga tko mi može dokazati suprotno?
Ležaljka

U ležaljci za ljuljanje

Bašta lavice Muthoni

Što je više napredovala u hijerarhiji kompanije i što je mjesečni prihod bio veći, a uvijek tako mizeran, to se osjećala sputanijom i ograničenijom. Pet dana u sedmici o sebi je razmišljala kao o robu, subotom bi pokušavala od krhotina svog života sklopiti smislen mozaik, a samo je nedjeljom, u kući svojih roditelja, gdje je, nakon nekoliko godina odsustva, počela iznova dolaziti, osjećala onaj prijašnji mir. Samo se u bašti i u ležaljci za ljuljanje osjećala potpuno svoja i na tom se improvizovanom ležaju opuštala maštajući o nekim boljim i savršenijim svjetovima