Tekstovi sa tagom: književnost

Ngod 02 S

Savremena srpska poezija u tri slike

Matićeve gaće i dildo mati Angeline

Neki zli jezici kažu da je sve okrenuto naglavačke i da nema više poezije u Srba, ali to je zbog toga što se ona pruža podzemnim hodnicima polusvesti, buja i grana se, van civilizacije i regiona, a nikada je nije bilo više, svako ko zna slova piše, svuda radionice, festivali, slemeri i slameri, vite jele i hrastovi brzo gore i govore, na sceni koje nema, nego samu sebe sanja, sporost se više ne toleriše, vorholovske petominutne zvezde osvetljavaju sumrak bioskopa Rex! Bebe pišu sonete, nastupa svetski, mesečni, nedeljni i dnevni dan poezije koju će svi pisati! Ostvarilo se proročanstvo divnog Junačka, najvećeg narodnog pesnika
Mirko Kovač

Listajući staru štampu: Intervju sa Mirkom Kovačem iz 1972. godine

Nacionalizmu se priklanjaju impotentni pisci

Prelistavajući stare časopise, naš saradnik Dragoljub Stanković pronašao je intervju u Književnoj reči iz 1972. godine, u kojem Mirko Kovač potvrđuje svoje staro opscenističko lice, izražavajući svoj prezir prema humanim piscima, popravljačima svijeta, koji se bore protiv mračnih sida. Kovač, također, iskazuje svoj stari credo, prisutan i u njegovim prvim knjigama, prema kojem je sve nenormalno, u istim mah, pomalo i normalno. Kovač, međutim, ovdje podjednako destruira i koncept angažmana i sablast nacionalizma, tvrdeći za sebe, u nadrealističkom duhu, da nije književnik. Ostajući nimalo blag i prema pojmu ljubavi i braka, kao i drugim lijepim uzusima građanskog života, ludičan, zajebantski raspoložen, uvijek spreman da šokira psovkom i cinizmom, ovog puta nihilistički raspoložen, u ovom intervju Kovač otkriva svoje tamno zaboravljeno lice, da se malo sablazne svi brižni docenti i korektni profesori koji od njega danas grade svetog pisca, kao nekog literarnog uškopljenika, našeg uzoritog interkulturnog i angažovaničkog kanona
Isou 01 S

Otrovne misli (6)

Krist ne bi bio kršćanin da je sada među nama

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran)
Triang 01 S

Četiri pesme

Ti si spomenik, a ja letim

Ja sam stranica tvoga pera./ Bela stranica. Ja sve primam./ Ja sam čuvar tvoga dobra./ Ja uvek stostruko vraćam
Bohem 01 S

Telo alkoholičara funkcioniše kao centrala

Alkohol

Nisu najteži noćni časovi. Ali, očigledno, ako čovek pati od uporne nesanice, onda je to najopasnije. Pored sebe ne treba imati ni kap alkohola. Pripadam onim alkoholičarima koji počinju ponovo da piju posle samo jedne čaše vina. Ne znam kako nas naziva medicina.
Aarat 01 S

Dva bolničara, ko na bal, vode ga među ljude

Legenda o mrtvom vojniku

No ratu još ne beše kraj/ Te caru dođe žao/ Što mu je skončao vojnik taj:/ Nekako rano mu pao.
Arajs 01 S

Otrovne misli (5)

Ako se ne psuje u raju, neću se tamo ni zadržavati

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran).
Eartha 01 S

Ključ nebeski: Bog ili Suprotnost između motiva i posledica dela

Zašto je svet uopšte stvoren

Ne tvrdim da je svet ovako stvoren neko naročito uspelo delo, i u svakom sluča­ju mišljenje da ga je stvorilo biće apsolutno mudro i svemoćno izgleda grdno preteranim. Pa ipak smem da tvrdim da čak i ovakav — svet nosi pečat veličine, i čak se ne kolebam da kažem: genija. On je — slično kao mnogi ljudski proizvodi — delo haotično, bez vodeće misli, ima takođe fragmenata kičerskih, neuspelih, neukusnih: opštenje s njim često biva ne­prijatno. A ipak — ponavljam — on je zaista veliko, impozantno delo.
Detha 01 S

Nespretni ubica

Smrti bez preterivanja

Ko tvrdi da je svemoćna,/ sam je živi dokaz/ da svemoćna nije./ Nema života/ koji bar za časak/ nije besmrtan
Copic 01 S

Sećanje na detinjstvo, dečaštvo, mladost

Zašto su me dva puta izbacili iz škole?

Učiteljica nam je bila stroga i znala je išibati prutom nemirna đaka i neznalice. Zbog toga se jedna velika grupa đaka odmetnu od škole, pa su ujutro odlazili u jedan veliki gaj i tu se krili čitav dan, sve dok se ne bi završila nastava, a onda su se vraćali kući kao da toboš idu iz škole. U tome gaju načinili su čitav logor: kolibu, ognjište itd. Jednog dana saznade se za taj logor pa ga seljaci, pod komandom strica Nidže, opkoliše, zauzeše na juriš, a odmetnike pohvataše i dovedoše u školu. To je bio slavan događaj o kome se dugo pričalo. Pojedine đake iz toga đačkog hajdučkog logora i njihove podvige opisao sam kasnije u romanu “Orlovi rano lete” slikajući Prokin gaj i dječake Jovančetove družine
Gomm 04 S

Retro intervju: Vitold Gombrovič

Borio sam se za pravo da imam vlastito lice

Svako umetničko delo ima ta dva lica. Nesebično je, nastaje iz čiste kontemplacije, ali je takođe i proizvod ambicije, želje za isticanjem, umetnik traži da bude priznat; a čak i ako je nesebičan i čist kao suza, onda i ta čistota pogoduje uspehu dela i oruđe je lične ekspanzije. Zaobići diskretnim ćutanjem taj drugi vid umetnosti, znači osiromašiti je, iskriviti i ... i ... do đavola! ... zar ja, autor, treba mirno da sedim i da dopuštam da me svako deformiše kako mu se prohte?l
Igor Marojević

Igor Marojević: “Prave Beograđanke” (Laguna, 2017)

Pitanje brushaltera i miraza

U “Pravim Beograđankama” Marojević, dojma sam, daje jedan dubinski prikaz organizma grada. Kroz dogodovštine i živote svojih junakinja i junaka pisac slika kolorit grada u svim nijansama sive. Prepliću se stoga u ovom romanu i ljubavne drame, i seksualne frustracije i kriminalni milje, i mizanscen društveno-političkog užasa, i devedesete, i podjela na prave Beograđane i došljake, i tranziciono vrijeme pljačke, kao i jad i bijeda kaljuge intelektualnog života na ovim prostorima. Posebno u segmentima slikanja kulturnog podzemlja Marojević ispisuje zanimljive i kritički precizne stranice
Blod 01 S

Rapsod kome domovina na čelo nije udarila prosvetni žig

Rade Drainac

Neprijatelj Akademija, Crkava i Muzeja,/ Pobornik/ trgova i pisoara, / Dirigent telegrafskih žica iznad bolnica i bordela, / U hajdučkom liku sa lavovska oka dva: / Eto to sam ja!
Nara 01 S

Nekoliko minuta pred zatvaranje

Luk i naranča

Kupujem na sitno i na malo, nikad nisam bila ljubiteljka tih ogromnih kolica, nosim uvijek tek korpu, nekad ni nju, nekad su mi moje dvije omanje ruke sasvim dovoljne. Pazim šta u korpu stavljam, jer znam šta sve njen sadržaj može reći o meni. Pazim, a naravno da znam da ona ni ne gleda, kao da je i zanima, kao da išta vidi i čuje osim eha vlastitih rečenica satkanih od cijena dana, naših kartica, bodova za tave i šerpe…
Aarad 04 S

Otrovne misli (4)

Ne volim rad čak ni kad ga obavlja netko drugi

Zbirka aforizama i maksima svrstanih u skupine prema užoj temi na koju se odnose. Autor se ovdje pokazuje kao vrstan, ali ciničan promatrač ljudske naravi i iznenadnih udara sudbine, duhovito i britko izričući svoje misli o moralu, religiji, politici, književnosti, urednicima, nakladnicima, o umjetnosti, ljubavi i braku, kao i o brojnim drugim vidovima čovjekova života i svijeta u kojem živimo. On se pritom uglavnom ruga ljudskim slabostima, a često i posve brutalno šiba ljudski karakter (Zvonimir Obran)