Tekstovi sa tagom: književnost

Lptta 04 S

Estetski i ideološki razlozi

Zašto je Borhes mrzeo fudbal

On je imao problem sa kulturom fudbalskog navijanja, koju je povezivao sa onom vrstom slepe populističke podrške, na kojoj su se uzdigle vođe najužasnijih političkih pokreta XX veka. Za svog života video je elemente fašizma, peronizma, čak i antisemitizma, kako se pomaljaju na političkoj sceni Argentine, zato je njegova jaka sumnjičavost spram političkih pokreta i masovne kulture – čiji je vrhunac u Argentini upravo fudbal – i te kako imala smisla. (“[u fudbalu] postoji ideja supremacije, moći, koja me užasava”, napisao je jednom). Borhes se protivio bilo kom obliku i formi dogmatizma, zato je po prirodi bio podozriv spram neuke privrženosti svojih zemljaka ikakvoj doktrini ili religiji – čak i kada je u pitanju bio njihov La Albiceleste.
Fafa 07 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (2)

Evropa je kaputt, sa njom je svršeno, odsvirala je svoje

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Seall 01 S

Tamo gdje Kuga riče

"Sedmi pečat" Ingmara Bergmana

Pesnik i prevodilac Vojo Šindolić pre nekoliko godina preveo je širok izbor iz američke poezije o ratu, represiji, ropstvu i sličnim temama za antologiju Tomice Bajsića “Urezi”
THINK TANK

Još jedan Festival književnosti THINK TANK TOWN

Godine opasnog preživljavanja

Za temu Festivala organizatori su izabrali zbog reči “postistina” koju je, kako ističu, Oksfordski rečnik proglasio za reč godine za 2016. godinu, navodeći da je prvi upotrebljava srpsko-američki pisac Stojan Stiv Tešić. U objašnjenju, ovaj rečnik naglašava da “postistina“ znači da istina kao koncept postaje prevaziđena, i da emocije postaju važnije u odnosu na objektivne činjenice; imajući u vidu vreme u kome živimo, organizatori su odlučili da ovaj provokativni termin bude glavna tema ovogodišnjeg TTT-a
Arive 06 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (4)

Zlikovci su nas namamili kao ovce

Pošto su mu oduzeli sat, Lazović nije znao tačno vreme, ali je pretpostavio, prisetivši se čitavog dana, da se u baraci nalazi dva ili tri časa. Kroz male prozore ispod krova probijala se sve slabija svetlost, pa je zaključio da će uskoro napolju pasti mrak. Pogledao je ka središnjem delu barake koji je do tada najmanje osmatrao, gde nije bilo ni profesora ni učenika, i video da su mnogi ljudi, naročito starci, posedali na beton. Malo njih je razgovaralo, a oni pričljivi, koliko je mogao da čuje, uglavnom su se žalili na nedostatak vazduha. Smrad mokraće širio se iz više izvora, ne samo iz ugla u kojem se i on olakšao, s tim što je sada bio udružen sa znojem i mirisom vlažnog drveta. U pojedinim trenucima ponovo nije mogao normalno da diše, ali se sada lakše nosio sa tim. Kad god bi osetio da ne može da udahne vazduh do kraja, setio bi se dečaka sa padavicom i preneraženih lica ostalih učenika, ili bi, jednostavno, počeo da razgovara sa prvim čovekom do sebe, i brzo bi zaboravio na disajne probleme. Jedino nije mogao da ne misli na žeđ. Još od ranog jutra, kada je kod kuće popio šolju čaja, nije okusio ni kap tečnosti, čak ni u zbornici, između časova, pa su mu usta bila skroz suva, gotovo bez pljuvačke. U početku, kada su ga zatvorili, nije se obazirao na žeđ, među svim tegobama ona mu se činila podnošljivom, ali nakon što se olakšao, osećao ju je sve jače. Povremeno je imao sasvim iracionalan utisak, koji zbog toga nije bio manje uverljiv, da je sa mokraćom iscurela sva tečnost iz njegovog organizma.
Ajgga 01 S

Homoerotika u svakodnevnim razgovorima

Iskusni momci

"Ne želim više da pričam o sebi; možda sam već rekao previše. Svi znaju da sam debelo platio za svoje iskustvo. Ali, tu su i moje knjige i filmovi. Možda grešim, ali i dalje tvrdim da smo svi u opasnosti." Pjer Paolo Pazolini
Arive 07 S

Antiratna akcija (12)

Posle pobede

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Okrv 08 S

Znakovi pored puta

Svi su pokojnici zaboravljeni

Kako bi svet izgledao lepše i koliko bi život bio lakši kad bi se oni koji su sposobniji, hrabriji, nesebičniji i čestitiji zadovoljili time što su takvi i u tome našli nagradu za svoje vrline! Ali, na žalost, ima nešto u ljudima što ih uvek goni da idu dalje od tog cilja. Treba priznati da i nesposobni, strašljivi, lakomi i nevaljali ljudi čine, sa svoje strane, sve da ih na to nateraju.
Htlr 02 S

Pisma iz tuđine, Život na ledu

Samo da ne naljutimo gospodina Hitlera

Imajući u vidu da tekući, svakodnevni, mirnodopski građanski život, celom kožom izložen i vidljivom i ultravioletnom zračenju nacionalsocijalističke ideologije i praksisa, pruža, ako ne dublje, svakako šire, raznovrsnije, komotnije polje za literarnu nameru – ispitivanje rađanja i razvoja totalitarne svesti kroz intelektualni otpor njenim ispoljavanjima – nego što ga daje jedno izvanredno, kulminativno, u uslovima takozvane građanske civilizacije, ipak neprirodno stanje kao što je rat, pa sad u njemu još i tako specijalizovana struka kao što je policija, možda bi umesnije bilo da profesor Konrad Rutkowski bude istoričar, bude intelektualac, vaspitan na najboljim tradicijama evropske filosofije, bude sve što mislim da jeste, ali ne i policajac u nemačkom ratu, nego cenzor u nemačkom miru.
Faffa 11 S

Avanturistički pothvat

Kako se stvarao Robinzon

Sastaviti autobiografiju autora „Dvanaest stolica“ je prilično teško. Stvar je u tome što se autor rodio dva puta: 1897. i 1903. godine. Prvi put pod imenom Ilje Iljfa, a drugi put Jevgenija Petrova. Oba ta događaja desila su se u gradu Odesi. Na taj način već od mladenačkog doba autor je počeo da vodi dvojni život koji je trajao do 1925. godine kad su se obe polovine susrele u Moskvi. („Dvojna autobiografija“)
Done68

Otac ti nije Sveti Duh

Plač Matere Čovekove

Otac ti nije Sveti Duh,/ ni Drvodelja sa livanskih puta./ Sine, ti si plod dve neme žudnje/ i jednog besvesnog minuta
Allen 01 S

Sveti neznani peder

Urlik

Kao jedan od najpoznatijih kvir pesnika XX veka, Ginsberg je zajedno sa svojom družinom Beat pesnika dekonstruisao ustaljene standarde koji su do tada vladali u poeziji. „Urlik“ je svakako jedna od njegovih najpoznatijih pesama, koja je zbog sadržaja koji se u to vreme smatrao provokativnim završila i na sudu.
Erotk 01 S

Iz prevodilačke radionice: Roman “Strvoder” (1)

Srbiju su zatvorili kao neko preduzeće u stečaju

U tekstu “Rubni mozaik složene simbolike” u kojem je napravio pregled savremene književnosti vojvođanskih Mađara, Marko Čudić je zabeležio i ovo: “Zoltan Danji (Danyi Zoltán, 1972), autor koji na neki način i sam pripada „senćanskom kružoku” (mada iza njega već stoji zapažen urednički i akademski rad u Mađarskoj, na polju izrade kritičkog izdanja dela kultnog filozofa Bele Hamvaša) je, pak, levitirajući u prvoj deceniji novog milenijuma između poezije i proze (Paralele s flamingom; Glatko ogledalo jezera, kad talasi utihnu, 2010), stvorio jednu osobenu, teško prevodivu teksturu, u čijem centru se ipak nalazi osetljiva, krhka i nigde-ne-pripadajuća jedinka sa strahovitim bezdanima svojih unutrašnjih trvenja. Fina autoironija i blagi humor jesu, međutim, onaj element koji drži njegove tekstove daleko od bilo kakve primisli na patetičnost ili, daleko bilo, svakidašnju manjinsku (viktimološku) jadikovku”. Roman “Strvoder” Zoltan Danji je objavio je 2015. godine, a srpski prevod još uvek nije izašao u obliku knjige. Ljubaznošću prevodioca Marka Čudića donosimo nekoliko poglavlja iz Danjijevog romana
Aalio1

Okovana vizija

Noć duža od snova

Strah da dan ne ode u priviđenja jeste strah od sopstvenoga svog prestanka, od svog pada u muk nekog zamrlog sveta, strah koji se razgoni pesmom ili buđenjem svetlosti u sebi, i u svetu, svetlosti kojoj će on ispevati himnu, stihovima ove iste pesme, i koja je sama ovo pevanje, to pevanje protiv smrti, ali to je, jednovremeno, i strah od gubljenja bića, strah da se ono nikada neće nigde naći: ni u kakvom obliku, simbolu ili reči, da će ostati samo ovaj grč, i drhtavica, u napuštenosti, produžena ona “immemorial-noć”, iz Pariza, iz 1925, koja nikada nije ni prestala, noć kiše i vetra, i od svega, posle svega, samo neka “nepotpuna reč”. (Radomir Konstantinović: Biće i jezik)
Pokris 25 S

Kragujevac, oktobar 1941: Pomračenje u pet slika (3)

Na putu za barake

Nije imao vremena da razreši ovu dilemu, ubrzo je došao sasvim blizu nemačkih vojnika. U prvom, isturenom redu bilo ih je dvadesetak. Jedni su pretresali i oduzimali od građana legitimacije i dragocene predmete, koje su potom bacali na zemlju, gde se nalazilo mnoštvo već oduzetih stvari, dok su drugi nadgledali pretres i pazili da ne dođe do incidenata. Iza njih bili su Nemci koji su sprovodili ljude do baraka. Lazović je uočio da vojnici ne odvode građane odmah nakon pretresa, već čekaju da se stvori grupa od deset-petnaest ljudi, po svemu sudeći, mislio je, zato da bi izbegli gužvu. „Švapska posla!“, odjeknula je u njegovoj glavi sintagma koju je rano jutros čuo od kafedžije Stevana Milojevića. Šta li je s njim? Miljković je rekao da su ga još jutros pokupili. Ako se ovo završi kada su rekli, popodne će otići do njegove kafane. Među vojnicima nije primetio mladog oficira, ni njegovog prevodioca, a ni Dobrovoljce koji su pratili kolonu, pa je pretpostavio da su se utopili u masu vojnika koja je stajala stotinak metara dalje.