Tekstovi sa tagom: književnost

Bulga 03 S

Sećanja na Bulgakove: Jelena Sergejevna

Vještica Margarita sa Azazelovom pomadom

Jednom, već za vreme bolesti koja ga je odnela, videvši kako se i koliko ona muči s njim i poželevši da je malo razgali, Bulgakov ju je zamolio da sedne na ivicu postelje i rekao joj je: »Ljusja, hoćeš li da ti ispričam šta će se desiti? Kada ja umrem (načinio je gest koji je onemogućavao njen pokušaj da mu se usprotivi), dakle, kada ja umrem, ubrzo će početi da me objavljuju. Časopisi će se svađati zbog mene, pozorišta će otimati jedno drugom moje komade. I tebe će svuda početi da pozivaju da iznosiš svoja sećanja na mene. Izaći ćeš na scenu u crnoj somotskoj haljini s lepim izrezom na grudima, kršićeš ruke i reći ćeš dubokim tragičnim glasom,- ,Odleteo je moj anđeo'... I oboje smo«, pričala je Jelena Sergejevna, »neodoljivo počeli da se smejemo: činilo nam se sve to tako nestvarno. A, eto, ostvarilo se. I kada me pozivaju, sećam se reči Mihaila Afanasjeviča i nisam u stanju da govorim.«
Skitni1

Uvrnute basne (4)

Skitnica zbog rodoljublja i službe svojoj zemlji

Moja slaba strana bilo je rodoljublje i do propasti me dovelo moje uporno nastojanje da služim svojoj zemlji.
Kutnj 01 S

Lepa mladost

Usamljeni kutnjak jedne bludnice

Dok joj nisu nož/ zarili u belo grlo i prebacili/ purpurnu pregaču od mrtve joj krvi/ preko bedara.
Silvi 01 S

Pesnikinja koja je za svoju poeziju platila visoku cenu

Lady Lazarus

Sylvia je za svoju poeziju platila visoku cenu. Iscrpljena i izmučena, 11. februara 1963. pokleknula je u borbi sa depresijom. Svet u kojem je živela postao je nepodnošljiv i stoga ona u osvit zore otvara plinsku peć i stavlja glavu u pećnicu. Uspeva u nameri koja joj nije pošla za rukom deset godina ranije.
Nadre 01 S

Almanah Nemoguće

Beogradski nadrealisti: Humor Zaspalo

Dve pesme beogradskih nadrealista objavljene u almanahu “Nemoguće” u rubrici Budilnik. Prva pesma je kasnije postala deo Vučove poeme “Humor Zaspalo”, a druga je objavljena u Matićevoj knjizi “Bagdala”.
Strann 01 S

Ljudska zajednica: Da li nam je toplije u čoporu?

Građanin, buntovnik ili stranac

Istina je da mi se, bez obzira na oblik i savršenost, nužnost zajednice čini nametnutom, ali je takođe istina da bi bez organizacije, koja mi obezbeđuje umerene prednosti, tzv. civilizacije, ovakav kakav sam, po svoj prilici, jadno propao u svakoj iole ozbiljnijoj slobodnoj biološkoj utakmici.
Kava 02 S

Nešto uvek dira

Propušteno

reč koju nismo rekli/ iz gordosti/ poseta koju nismo učinili/ povlačeći se od nekorisnog/ uzajamnost/ koju nismo priznavali/ jer nam se činilo/ da smo i sami/ vrlo jaki
Hana 07 S

Valter Benjamin, privatni kolekcionar i nezavisni naučnik

Usamljeni čovek koji nije naučio da pliva ni uzvodno ni nizvodno

"Da Te sada neće biti – mislim da razumijem. No svejedno strepim. U svim tim danima svagda me je iznenada hvatala neka gotovo zagonetno prodorna strepnja." (Iz pisma Heideggeru)
Catta1

Na uvređenim šapama

Mačka u praznom stanu

Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može
Stu 01 S

Kad se moj stariji brat vratio iz rata

Kiša

Gledali smo/ kako bledi/ čula su ga napuštala/ polako se pretvarao u spomenik
Private3

Studija o gluposti

Ne govorimo da smo pametni da ne ispadnemo glupi

Očigledno, kad red vlada, strogo su zabranjeni izrazi lišeni mere i običajnog morala. A pošto smo govorili o taštini kod naroda i partija, koji se danas hvališu prosvetljenošću, sad valja dodati da je epikurejska većina — baš kao megalomanski pojedinac u svojim sanjarijama monopolisala ne samo mudrost nego i vrlinu, i sebe smatra za čestitu, plemenitu, nepobedivu, skrušenu i divnu; utoliko ljudi, u današnjem svetu, teže da, kad su u većem broju, sebi dopuste sve što im je zabranjeno kao pojedincima. Odjednom, kad sagledamo povlastice tog uvećanog „mi“, imamo utisak da rad rastućeg civilizovanja i pridomljivanja pojedinca mora biti nadoknađen srazmernim decivilizovanjem naroda, država i političkih bratstava; ono što se tu manifestuje javno nije ništa drugo nego, u osnovi, poremećaj pređašnje afektivne ravnoteže u protivstavljenosti ja i mi, kao i u moralnom vrednovanju.
Ljubov2

Voljela me, a katkad sam i ja nju volio

Ove noći

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam je volio./ Moj glas je iskao vjetar da joj dodirnem uho./ Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca./ Njen glas, njeno sjajno tijelo. Njene beskrajne oči.
Kfkija 01 S

Iz dnevnika

Rasejanost, slabost pamćenja, glupost

Razmišljanje o odnosu drugih prema meni. Ma koliko ja možda bio sićušan, ovde nema nikog ko bi imao razumevanja za mene u celini. Imati nekog ko ima takvo razumevanje, recimo neku ženu, značilo bi imati oslonac sa svih strana, Boga. Otla razume ponešto, čak mnogo, Maks, Feliks ponešto, neki kao E. razumeju samo pojedine stvari, ali i njih sa gnusnim intezitetom, F. možda ne razume ništa, to u ovom slučaju, gde postoji neosporna unutarnja veza, predstavlja dabome nekakav umnogome poseban položaj.
Brodski 01 S

Govor na stadionu: Diplomcima Mičigenskog univerziteta

Živeti u društvu znači opraštati

Trudite se da se suviše ne uzdate u političare, ne zato što su tupoglavi i nepošteni, što je najčešći slučaj, već zbog zamašnosti njihovog posla koji prevazilazi i najbolje među njima, niti u bilo koju političku partiju, doktrinu, sistem ili njihove projekte. Oni u najboljem slučaju mogu donekle da ublaže socijalno zlo, ali ga ne mogu iskoreniti. Kakvo god bilo suštinsko poboljšanje, ono će uvek biti nedovoljno sa etičke strane, jer će uvek biti onih - makar to bio i jedan čovek - koji neće imati nikakve koristi od tog poboljšanja. Svet nije savršen; Zlatni vek nikada nije postojao niti će ga biti. Jedino što će se dogoditi sa svetom je da će postati veći, odnosno mnogoljudniji, ne povećavši se u razmeri. Koliko god čovek koga ste izabrali obećavao da će pravilno podeliti kolač, kolač neće postati veći; u suštini, porcije će se obavezno smanjiti. U svetlu toga - ili, bolje reći, u mraku - moraćete se osloniti na vlastitu, domaću kuhinju, tj. upravljati svetom samostalno - barem onim njegovim delom koji vam je dostupan, koji se nalazi u granicama vašeg dometa.
Glatk 01 S

Skica prošlosti (8)

Sadašnjost mora biti glatka

Sadašnjost mora biti glatka, uobičajena. Iz tog razloga — zato što razara punoću života — svaki prekid — kao preseljenje — izaziva u meni krajnji duševni bol; on raskida; čini plitkim; pretvara dubinu u tanku, tvrdu krhotinu. Kao što kažem Leonardu: »Šta u ovome ima stvarno? Hoćemo li ikada ponovo živeti stvaran život?« »U Monks Hausu«, kaže on. Tako ovo pišem, uzimajući slobodno jutro od punjenja i sklapanja reči što moj Rodžerov životopis znači — ja ovo delom pišem da bih povratila osećanje sadašnjosti uzimajući prošlost da zatamnim ovu rasprslu površinu. Pustite me onda da kao dete bosom nogom kroz hladnu reku opet zagazim u taj tok.