Tekstovi sa tagom: književnost

Fafa 08 S

Čitajući Lefebra (2)

Čovek, dahire božje!

Krаjnjа rutinа nаjzаd, postаje - smrt. Pokojni fаrаon, u mumiju ovekovečen, morа dа nаuči bezbrojne odgovore zа sudilište bogovа, pred koje će dа bude izveden. Ti su svi odgovori unаpred prigotovljeni, čаk i ispisаni: i sаmа je budućnost, dаkle, mumificirаnа, i skovаnа i izvаjаnа u reči i obrte. Dokle će onа trаjаti? Sud može dа se protegne, kаko znаmo iz epizode sа bogovimа Setom i Horusom, i nа hiljаde godinа. Dаkle trebа se spremiti zа tаj sud: koji može dа potrаje večno. Krаtki nаš život nedovoljаn nаm je: dа se spremimo zа tаkvu rutinsku trаjno-trаjnu smrt! Zаmišljаm dа stаri egipаtski fаrаoni još uvek odgovаrаju nа sudu bogovа drevne, nаučene formule.
Okkro 21 S

Biće sve lepo neizbežno

Skoro će biti svi ljudi siti

Skoro će doći, skoro će proći,/ skoro će prestati, stati./ Skoro će bednom, skoro će žednom,/ dovoljno vode dati.
Dugaz 01 S

Deset knjiga LGBTIQ tematike

Reči boje duge

Za LGBT generacije koje su odrastale prije interneta, pronaći osnovne i pritom točne, a ne homofobijom prožete podatke o homoseksualnosti često je bio nepremostiv izazov. Slično je bilo i ako ste željeli pročitati knjigu LGBT tematike ili pogledati neki film u kojem je jedan od likova gej; u knjižarama se moglo naći tek par aktualnih naslova (pretpostavljam da je hrpa hrvatskih pedera u drugoj polovici devedesetih očajnički tražila Lud za Vincentom Hervea Guiberta), a u videotekama tek nekoliko filmova LGBT tematike.
Sexu 03 S

Đavolov rečnik

Ljubav se leči brakom

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Apokrr 28 S

Tvoja crnica i hartija bela

Moja kuća i druge pesme

Kuća je moja uboga/ i ponašam se ko prosta žena./ Jer ja sam ostrvljanka/ s Ostrva udaljena.
Krpo 18 S

Antiratna akcija (6)

Gavrani

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Marijj 20 S

West Herzegovina Fest: Najbolje priče iz regiona (3)

Zastava

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a kao treću objavljujemo priču „Zastava“ Almira Kaplana.
Pokris 25 S

Nežno, šaljivo, ozbiljno

Pismo Klaudiji

Klaudia Vasilievna Pugacheva bila je glumica lenjingradskog Teatra mladih – “TJUZ”, kod koje se sačuvalo devet Harmsovih pisama.
Kolim 02 S

Priče sa Kolime: Bol

Čovek koji je pismima ubio svoju ženu

Šalamovljeve Priče s Kolime su zasigurno nešto najsurovije napisano u književnosti, zato što ne ostavljaju nijednu nadu i nikakav izlaz. Šalamov je nemilosrdan prema čitaocu, piše Andrej Sinjavski, onoliko koliko je život bio nemilosrdan prema njemu. Rekavši da su redovi za sapun malo duži i da Bunjin možda ipak nije toliko loš pisac, uhapšen je i sproveden na Kolimu, posljednji krug gulagovskog pakla, gdje će ostati dvadeset i sedam godina. Vođene sigurnom rukom pripovjedača koji govori kao da je već mrtav, njegove priče su svedene samo na pitanje kako preživjeti, i da li uopšte preživjeti, u svijetu u kome svi umiru. Osuda staljinizma kod Šalamova ostaje uvijek s onu stranu njegovih priča koje donose uredno i vješto naredane stravične događaje sve do potpune, mirne i zaokružene pomirenosti s bolom, osvijetljenim najčešće u krajnjim ironičnim poantama. U tim pričama nema oslobođenja kroz patnju, nikakvog olakšanja, a sa izostankom mesa i hljeba, u doba Velike izgladnjelosti, nestaju i sva velika osjećanja i utjehe. Shvatali smo da život nije ništa gori od smrti, piše Šalamov, i nismo se bojali ni jednog ni drugog. Nakon ovih priča nećemo više graditi kule u vazduhu. Ali znajući dubine zla, kaže Sinjavski, možemo još pokušati živjeti.
Ljubov2

Otkrio sam tajnu kako da te ljubim

Uvijek kao prvi put

Postoji i jedan izlog u ulici Gospe od Lorete/ U kome su skrštene dvije divne noge/ obučene u dokoljenice/ Koje se šire preko jednog velikog trolista bijele djeteline
Eggza 02 S

Kako je rad od čoveka napravio majmuna

Ugostiteljsko roblje

Meni u glavi i dalje tutnji. Radit ću u kuhinji najmanje deset, a sigurno i više sati dnevno, cijelu sezonu, bez ijednog slobodnog dana, bit ću kuharica, peračica i čistačica a onda ću, da bi nakon posla imala krevet na koji ću se srušiti, još i čistiti apartmane? Za četiri tisuće kuna? A kad bi trebala čistiti te apartmane? U ponoć, kad se vratim iz restorana iz popodnevne smjene? Možda da usput još malo skoknem i do njihovog maslinika, podrežem masline, okopam malo? Da im nalijem i koju teracu? Jebi ga, ugostiteljstvo je to.
Cossmo 02 S

Čitajući Lefebra (1)

Vasiona je tako uska

Ipаk, život imа jednu svetlu tаčku: smrt. Zаšto je svetlа? Jer je utvrđenа od iskoni: mir prаvilа jeste konаčnа srećа. Sve se dа, pri prаvilu, rečimа, konаčno iscrpsti i opričаti. Nemir je - grаmаtički nemir. Zаšto ondа ne reći ljudimа dа i žive po prаvilu (nаrаvno i dа pričаju i zbore po prаvilu), dа bi bili srećni. Jer: ne mogu, u svemu, po prаvilu. Ne dаju im to moždа ni sаmi bogovi. Konаčno i dosledno prаvilo - isključeno je. Sаhrаnili su Sinuheа, da - dobio je čаk i stаtuu zlаtnu, sа suknjom od žeženа zlаtovezа. On veli u svom grobnom zаpisu, dа je presrećаn. Moždа je to bаš stаtuа njegovа presrećnа? tj. on tаko misli bаr o njoj. Bаr neko dа je presrećаn. Moždа se zаto i živelo: dа nаm bаr stаtuа, bаr nešto od nаs, nаkon smrti, bude srećno. A reči zаpisа šume i šušte, klikću i rаdosno se spliću! Srećа!
Ajku 01 S

Dvije pjesme

Morski psi još se nisu opametili

Mislim poći na more/ Strah me škorpiona/ Veselim se muzici orkestriona/ Ulica puna oluje smrdi po munjevini./ Morski psi još se nisu opametili
Vmpp 01 S

Muzičari štimuju šintere revolverskim mecima

Vampiri jedu sveže voće

Kada neko sebi postavi pitanje koje ne glasi: Gde je život? (Crnjanski) ili Ima li života posle/pre smrti? već: Da li postoji život? (od koga bi radikalnije bilo možda samo ono čuveno filozofsko Zašto Nešto a ne Ništa?), kada se, dakle, stvari izoštre do te granice upitanosti i to se uradi u punoj svesti o sasvim određenom društvenom kontekstu i angažmanu, ne samo spekulativno, onda pesniku koji je to tako postavio sebi i nama, Vujici Rešin Tuciću, i može doći da i nije nužno objavljivati po svaku cenu, već da je od štampanja knjiga bitnije čitanje, tumačenje tog sveta koji ipak ostaje jedna zagonetka i neizvesnost (Dragoljub Stanković)
Ahho 02 S

Nezgrapne lutke koje put vodi preko leševa

Leva melanholija

Ukratko, ovaj levi radikalizam je upravo onaj stav kojem uopšte više ne odgovara nikakva politička akcija. On ne stoji levo od ovog ili onog pravca već jednostavno levo od bilo čega mogućega. Jer on od samog početka ne smera išta drugo do da u negativističkom miru uživa sam u sebi. Pretvaranje političke borbe iz prinude na odluku u predmet zabave, iz proizvodnog sredstva u robu široke potrošnje — to je najnoviji šlager ove literature.