Tekstovi sa tagom: književnost

Lane

Naslijedio sam neprijatelje za cijeli život

Kako stvoriti usamljenog čovjeka

Toliko je jednostavno stvoriti/ usamljenog čovjeka./ Htio bih biti luđak,/ čudak koji u znak prosvjeda/ jede cvijeće na glavnom trgu...
Brut 01 S

Sve što je ostalo samo je pustinja

Nedaća

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Jezerr1

Bio sam bos, a ti me obula

Ne pitam o tvojim stazama

Stihovi Marine Cvetajeve nisu bili poželjni u Sovjetskom Savezu (pored ostalog, smatralo se da se previše bavila temama ženske seksualnosti i emocija), sve do šezdesetih godina prošlog veka. A od tada su više puta izdavana njena izabrana dela (Marina se bavila i pisanjem proze). Smatra se da istraživači moderne ruske književnosti još nisu rekli pravu reč o njenoj poeziji (mada joj se ne osporava poetska genijalnost)
Asil 01 S

Oboje smo ružni

Noć rugoba

Uzajamno smo osmotrili naše nakaznosti, pažljivo, bezobzirno i bez znatiželje. Pređoh pogledom preko rasekotine na njenom obrazu, pun drskog samopouzdanja koje mi je ulivao moj sprženi obraz. Nije se osmehnula. Svidelo mi se to što je čvrsta i što mi je na moj pogled uzvratila jednim detaljnim pregledom moje zategnute, blistave, ćosave, stare opekotine
Acbra 05 S

Pisma gospođi Vineti: Drugo pismo

Nešto kao moje detinjstvo

Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?/ Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda/ sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,/ samo smo to zaboravili
Vinne 01 S

Pričam mu šta hoću

Uz vino

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Bohumil Hrabal

Razgovor sa samim sobom

U pisanju je najlepše upravo to što niko nije prinuđen da piše

Trudim se da ne samo sebi već i ljudima kažem da je biti literata isto što i biti alatničar ili vozač kamiona na dugim prugama, trudim se da ljudima kažem da je pisanje i umetnost uopšte, da je to radost od igre, radost zbog savlađivanja suprotnosti, radost koja kao sunce pobeđuje oblake i patnje. Govorim ljudima da je u pisanju najlepše upravo to što niko nije prinuđen da piše i muči se pisanjem, da je umetnost odvajkada slobodna igra slobodne mašte koja se umackala stvarnošću. Mislim da je u pisanju i literaturi najlepše upravo to što ta igra predstavlja zabavu sa savlađivanjem motiva koji prkose, što čovek koji piše mora da se nauči veštini da usredsredi sve svoje snage na trenutke one velike ludorije: kako višedimenzionalni svet prebaciti u retke jednodimenzionalnog teksta koji protiče
Okrv 08 S

Stranac

Miris sveže zemlje

Čekao sam u dvorištu pod platnom. Udisao sam miris sveže zemlje i nije mi se više spavalo. Mislio sam na kolege iz kancelarije. U to vreme oni se spremaju na posao: za mene je to uvek bio najteži čas. Razmišljao sam malo o tim stvarima, ali me u mislima omete zvono koje je zazvonilo u samoj zgradi. Iznutra se kroz prozore čulo neko komešanje, zatim se sve stišalo. Na nebeskom svodu sunce je malo više odskočilo: počelo je da mi greje noge
Antic 01 S

Prvo pismo

Pisma gospođi Vineti

Ja ne mislim da to dobro znam, ali znam: ni neznano/ mi nije -. Ja stvarno ne mislim da vas dobro/ znam, ali ni neznani mi niste. Dozvolite, zato,/ da pljunem u pravcu onog grada gde ste me/ ostavili da vas čekam
Gojja 01 S

Sliči na avet bledu

Jedna mučenica

Jedna od najsmelijih pesama Cveća zla koja, začudo, nije bila optužena iako se u dvanaestoj strofi opisuje nekrofilija. Na ovnovu Banvilove priče Romantična nota, moglo bi se zaključiti da je Bodler ovu pesmu napisao u stanu glumice Rozine Štolc, u koji je drsko ušao sa namerom da čuvenoj lepotici izjavi ljubav. Lična imena u ovoj priči su izmenjena, ali se može prepoznati mnoštvo detalja iz Bodlerovog života
Pokri14

Sni prekoljudski

Ako pretvorim čovečanstvo u sat

Tamo gde je ljudski rod šuljeve stekao,/ Milenijumima sedajuć u fotelje uske,/ Da iz budućnosti slutim, ja bih vam rekao,/ Sne svoje prekoljudske
Bukk 01 S

Dve knjige

Arenas & Luj: „Pre nego što padne noć“ i „Istorija nasilja“

Čuda su ipak moguća, a posebno na hrabrom uzorku velikih brojeva! O čemu je sada reč? Evo, u razmaku od samo desetak dana u naše knjižare i pred naše čitateljstvo stigla su dva krajnje konsekventna naslova queer književnosti bez zadrške, a pritom su u pitanju i dva odlična prozna dela koja i tematski i kvalitativno nadmašaju okvire queer književnosti. A uz to, jasno i glasno svedoče o dva važna i snažna pripovedačka dara, iz dva udaljena kutka planete, pa još iz dve ne tako daleke ali ipak i prilično međusobno raznorodne ere
Gavv 02 S

Bog, golema lešina

Gavranovo pričešće

Rođen je 1930. Studirao je na Kembridžu. Bio je oženjen pesnikinjom Silvijom Plat sa kojom ima dvoje dece. Od 1965, sa Danijelom Vajsbortom uređuje značajni književni časopis „Modern Poetry in Translation“ („Moderna poezija u prevodu“), koji je prvi put prikazao britanskim čitaocima pesme Amihaja, Pope, Herberta, Holuba i drugih pesnika. Objavio je zbirke: „Soko na kiši“, 1957, „Luperkalije“ 1960, „Wodwo“, 1967, „Gavran“, 1977, „Gaudete“, 1977, „Pećinske ptice“, 1978, „Moortown“, 1979 i „Ostaci Elmeta“, 1979. Adaptirao je Senekinog „Edipa“. Uredio je knjige Šekspirovih soneta, izabranih pesama Emili Dikinson i nekih drugih pesnika. Piše pesme, priče i drame za decu. U „Bagdali“ je 1966. godine objavljen izbor iz prvih knjiga ovog pesnika, pod nazivom „Muzika za gajde“
Gladd1

Znakovi pored puta

O sirotinji

Iz tog kraja nema bežanja ni spasa. I kad pojedinac uspe da pobegne na drugi kraj sveta, u život koji za bedu ne zna, to mu ne pomaže mnogo, jer u sebi ponese celo to carstvo bede u malom
Nebb 01 S

Braća Karamazovi

Košmar Ivana Fjodoroviča

Kucanje ce nastavljalo. Ivan htede da poleti k prozoru, ali nešto kao da mu najednom sveza i noge i ruke. On ce iz sve snage naprezao ne bi li pokidao te okove, ali uzalud. Kucanje y prozor postajalo je sve glasnije