Tekstovi sa tagom: književnost

Okrv 08 S

Vlast slijepa i vlast nijema

Ja sam čovjek, jedan-jedini

Jehuda Amihaj rođen je 3. maja 1924. godine. Bio je jedan od vodećih savremenih izraelskih pesnika i romanopisaca XX veka. Među prvima je koristio u pesmama kolokvijalni hebrejski jezik. Njegov doprinos seže dalje od vlastitih literarnih dostignuća, do uticaja na druge pesnike koji je pomogao u stvaranju savremenog izraelskog pesništva. Dobitnik je mnogih nagrada, među kojima je i Zlatni venac na Struškim večerima poezije 1995. godine. Umro je 22. septembra 2000. godine.
Crry 01 S

Rečnik paraknjiževnih termina: Nacionalni izgub i poslušanje narodu

Najveća je žalost za Velikom Srbijom

Poslušanje narodu je književni postupak kojim se pisac odriče od svega ličnog, individualnog, posebnog i osobenog zarad utapanja u kolektiv. Dakle, reč je o jednoj vrsti spisateljskog samoubistva, jer bez ličnog, individualnog, posebnog i osobenog književnosti i nema. Specifičnost književnog dela je u iskošenom uglu iz kog se posmatra realnost, svako istinsko književno delo je čitav novi svet, kakav nikad i nigde nije postojao, napisano jedinstvenim stilom, jer je stil, kako kaže Flober a citira Prust "apsolutni način da se stvari vide". S druge strane, narod ili bilo koji drugi kolektiv nužno živi u vlasti stereotipa, podređen izanđalim klišeima, on ima svoje zajedničke kanone i svoje opšte mesto pod suncem
Yunno 02 S

Ukradene godine

Jedna partizanska šutnja

Mi smo jednostavno bili obitelj sa svojim vlastitim narodnim poslovicama i naravoučenjima, a kako po nijednom pitanju u životu nismo bili skloni isključivosti, naša naravoučenja znala su se komično isprepletati i pretakati na sasvim nevjerojatne i neuobičajene načine. Tako su se na primjer događaji iz Narodnooslobodilačke borbe i partizanske legende vrlo često objašnjavale konkretnim poučcima iz Biblije, a sa druge strane neka vjerska pitanja smo u našim čestim i žestokim diskusijama znali zaključivati služeći se primjerima iz antifašističke borbe, partizanske požrtvovnosti, hrabrosti i vjere.
Klanj1

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (2)

Dramski pisac zalutao u roman

Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće raspravljati o aspektima "realizma" ili "ljudskog iskustva" kada je reč o piscu čija se galerija likova sastoji skoro isključivo od neurotika i ludaka. Osim toga, likovi Dostojevskog imaju još jednu upečatljivu osobinu: kroz celu knjigu, oni se ne razvijaju kao ličnosti. Dobijamo ih gotove i upakovane na početku priče i takvi ostaju do kraja, bez bilo kakve bitnije promene, ma koliko se okolnosti menjale, ma kakve neverovatne stvari im se dešavale.
Aalio1

Ostatak joj u grudi ja sakrih sa poljupcem

Prvo veče

Moj poljubac joj nogu dirne./ I kao kaznu za taj grijeh/ Čuh zvuke bistre i nemirne,/ Kristalno lijep i surov smijeh./ Pod košulju je raširenu/ Sakrila noge: “Dosta s tim!”
Tongua1

Rečnik B: Reči u političke svrhe

Novogovor

Najveća teškoća koju su imali sastavljači rečnika novogovora nije bila u izmišljanju novih reči nego u tome da tačno utvrde šta novoizmišljene reči znače; to jest da utvrde koje grupe ostalih reči one ukidaju samim svojim postojanjem.
Sobas 01 S

Ženski likovi u literaturi: Krhke, moćne, nestabilne, jedinstvene

Žene i djevojke posvuda

One nisu idealne niti idealizirane, pune su mana i poroka. One nisu likovi koje želimo imati za uzor, no baš se zato i poistovjećujemo s njima jer smo i sami puni mana. Ne želimo biti poput njih, no ipak se prepoznajemo u mnogim njihovim postupcima. Znamo da njihovo ponašanje nije zdravo, no ipak ih razumijemo i suosjećamo s njima. I naravno, navijamo za njih jer ako se one mogu izvući iz kaljuže života, onda možemo i mi
Retrov1

Nemar savremenog čoveka

Ljudi više nemaju stida

Današnji čovek nema vremena za dokolicu, dobrim delom zato što smo navikli da vreme merimo merom korisnosti, merom produktivnosti. Nekada je rad bio humaniji, a baveći se raznim zanimanjima i zanatima ljudi su često među sobom i razgovarali. Ljudi su nekada bili slobodniji nego današnji čovek, koji nije u stanju da odoli televiziji.
Aatk 02 S

Čovek koji je preživeo holokaust

Zapečaćeni vagon

Izraelski pisac Dan Pagis rođen je 1930. godine u Bukovini (Rumunija). Kao dete proveo je nekoliko godina u nacističkom koncentracionom logoru u Ukrajini, odakle je uspeo da pobegne 1944. godine. Emigrirao je 1946. na teritoriju koja je kasnije postala Izrael. Doktorirao je na Univerzitetu u Jerusalimu, gde je potom predavao srednjovekovnu hebrejsku književnost. Objavio je devet knjiga poezije, jednu knjigu za decu i brojne eseje i studije. Preminuo je 1986. godine.
Aakri 18 S

Paviljon br. 6

Ljudi u plavim bolničkim ogrtačima

On nikada nije imao izgled zdravog čovjeka, pa čak ni u mlade studentske dane. Uvijek je bio blijed, mršav i sklon nazebu, malo je jeo i slabo spavao. Od jedne jedine čašice votke vrtjelo mu se u glavi i dobijao je histerični napad. Uvijek ga je vuklo u društvo ljudi, ali pošto je bio razdražljiv i nepovjerljiv, on ni s kim nije imao bliskih veza, pa nije imao ni prijatelja.
Rses 01 S

Posle vatre došao je led

Čupavi konji na Islandu

Floki je, kažu, stigavši na ostrvo sa svojim robovima, našao zaliv prepun riba. Riba je bilo toliko za hranu, da je Floki zaboravio da pripremi hranu i za svoju stoku, pa mu je u dugoj zimi sva pocrkala. Jedva je, kažu, u proleće, izvukao živu glavu sa Islanda.
Ajjga 24 S

Uhvaćeni u klopku

Sagorevanje straha

Guardian je roman "Bazenska biblioteka" svojevremeno opisivao kao "prvi veliki britanski roman koji gej život smešta u savremene okvire, te mu daje moderan kontekst", a tom prilikom je istaknuto da se radi i o dragocenom istorijskom materijalu na kojem je izgrađena priča koja se kreće od pastoralne romanse do profane ispovesti.
Kafasn6

Veštačka vilica je odletela u ugao

Zdravo je piti votku

Svraćamo u radnju i ja kupujem pola litre votke. Nemam više para, samo nešto sitnine. Sve vreme pričamo o raznim stvarima i ja se odjednom prisećam da na podu u mojoj sobi leži mrtva starica. Osvrćem se prema svojoj novoj poznanici: ona stoji kraj tezge i posmatra tegle sa slatkim.
Tttle 01 S

Lozinka za zahod

Veliki račun na malu potribu

Dok su oni tako raspravjali o najnovijem čudu pod Marjanom, meni nije da vrag mira, tila san vidit kako taj kod za zahod funkcijonira. Uzmen jedan račun da ću se uputit, kad mi ekipa složila paniku. Da neka ne uziman oni račun di nan je velika cifra, ako iden samo pišat, jer šta ako nekog uvati velika potriba a ja in potrošin veliki račun na malu potribu.
Aatk 46 S

Proleteri duha i tela

I pesnik je radnik

Svakako -/ ribarenje, časna stvar dođe./ Izvlačiti mrežu/ kad puna kečiga bude./ Pesnički rad častan je takođe -/ loviti ne ribe, nego žive ljude./ Ogroman rad je da se nad nakovnjem gori,/ da se usija gvožđe pod rukom kovača./ No zašto/ ko dangube neko da nas kori?/ Mozgove turpijom jezika glačam