Tekstovi sa tagom: književnost

Hjuu1

Zvuk prigušene trube

Kajem se što je psovah u žaru

U vreme njegove smrti (1967) Hjuzu je bio osiguran ugled kanonske figure u američkoj kulturi. Bio je prvi Afroamerikanac koji je zarađivao od svojih pesama i prvi koga je tadašnji književni establišment, sastavljen u potpunosti od belaca, prihvatio kao glas koji je mogao da se nadmeće kako sa piscima svog vremena, tako i sa onima koji će tek doći.
Aatk 32 S

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (5)

Veličanstvena glupost sa bljescima genijalnosti

Dostojevski je, kao što znamo, veliki tragač za istinom, genije duhovnog morbiditeta. ali, kao što i to znamo, nije veliki pisac kao što su to Tolstoj, Puškin i Čehov. I, ponavljam, ne zato što je svet koji on stvara nestvaran - svi književni svetovi su nestvarni - već zato što je taj svet stvoren u žurbi, bez bilo kakvog smisla za sklad i ekonomičnost koje i najiracionalnije remek-delo mora da poštuje (da bi uopšte bilo remek-delo). Zaista, može se reći da je Dostojevski bio isuviše racionalan u svom sirovom metodu, pa, iako su njegove činjenice samo duhovne činjenice, a njegovi likovi samo ideje u Ijudskom obličju, njihovo preplitanje i razvoj pokreće mehanički metod prizemnih, konvencionalnih romana s kraja osamnaestog i s početka devetnaestog veka.
Simborr 04 S

Rečju: tako reći niko

Da umreš od smeha

“Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Piše zadivljujuće malo. A ipak u tom pisanju postoji neverovatno bogatstvo, čak rasipništvo, jer u klici pojedinih pesama (kako piše kritičar Ježi Kvjatkovski) — ima materijala dovoljno za čitavu pesničku zbirku” (Petar Vujičić, Savremena poljska poezija)
Dkis 02 S

Sećanja na Danila Kiša (1)

Prvi i najbolji student koji je spavao u parku

Preveo je nekoliko dečijih pesama francuskih pesnika i dok smo sedeli u Srpskoj kafani dao je profesoru P.M., svom školskom drugu, da ih pročita. Slušao je svoj prevod pokušavajući da uspostavi onu distancu o kojoj je uvek brinuo. Svako ptiče koje stasa stiče boju svoga glasa. Ponovio je stihove iz jednog od tih prevoda na kraju i videlo se da je bio zadovoljan svojim poslom. Ovo su samo delovi mozaika sećanja na Danila Kiša, celovita slika zahteva strpljivo traganje po sećanju i, ma kakva bila, ona je samo bleda sen jedne neponovljive ličnosti.
Done83

Ideje nisu večne kao mermer

Svanuće

Čas kada upornom snu o životu/ preti opasnost da se razbije,/ čas kada bi Bogu bilo lako/ da uništi svoje delo!/ Ali opet se svet spasao./ Svetlost prosijava izmišljajući prljave boje/ i sa izvesnom grižom savesti/ što sam saučestvovao u uskrsnuću dana...
Nuk 01 S

Uzvišava se tada vaše telo, i uskrsava

Umrli su svi bogovi: neka odsad živi natčovek

Sam ću poći sad, učenici moji! A i vi, pođite sad, i pođite sami! Tako želim. Odista, lepo vam kažem. idite od mene, i branite se od Zaratustre! Ili još bolje: stidite ga se! Možda vas je prevario.
Eggija1

O, Veliko Bezglavo Nešto

Veliki petak godine Hiljadu devet stotina i devetnaeste

Ideal hoće li bijeli, prezen i popljuvan, gol,/ razapet biti dovijek?/ U krvavom uzničkom svjetlu crvene pandurske/ lampe,/ što može hrvatski čovjek/ na Evropski Veliki Petak?
Aart 01 S

Bez kruva i bez duvana

Uskršnja odiseja

Putem, tila ne tila, uočavam Splićane, one starije dobi. Djeluju tako smireno. Obukli su najbolja odijela. Sredili se. Idu mi na živce. Kako mogu bit tako vedri dok neko po gradu očajnički traži otvoreni dućan za kupit kruv. I duvan. Kako mogu bit tako ravnodušni na tuđu nesriću? I to su mi neki vjernici?? Bisna sam ka pas.
Done35

Tragovi, tuđi poljupci

Za čigrama grudi koje su moje bile

A ja? Grob što ljubav odvezuje grobom?/ Grlitelj vremena? Otimač o presto/ slobode kraj tebe, u tebi, s tobom?/ Ne znam ko sam. Lik mi iz zrcala nešto.
Asulj 01 S

Jeli smo pasulj za doručak

Ništa nije kao što izgledam

Sutra ću napuniti dvestoti kilogram/ Uopšte ti se ne vidi/ Još tolika vaga nije ni izmišljena/ Jedino da te stavim na onaj stočni kantar pa da vidimo koliko zapravo imaš žive vage...
Arajs 01 S

Anđeo će, potom, vrata da otvori

Smrt ljubavnika

U veče od plave i rumene tajne/ grcanje će dugo tuge oproštajne/ da u istu munju salije nas strasnu/ Anđeo će, potom, vrata da otvori,/ pa, veran i vedar, ponovo razgori...
Run 01 S

Velika opasnost pritiska grad

Mučnina

Magla se malo razišla. Požurih da stignem do Ulice Turnbrid: osećao sam potrebu za njenim svetlostima. Bilo je to razočarenje: svetlosti je, svakako, bilo, od nje su blistali izlozi trgovina. Ali to nije bila vesela svetlost. bila je sasvim bela, zbog magle, i padala vam je na ramena kao tuš.
Aadone5

Stići dotle nije mala stvar

Prva stepenica

Ako jesi i na prvoj stepenici/ ponosan i srećan morao bi biti./ Stići dotle nije mala stvar./ Učiniti to slava je velika./ Jer i ova prva stepenica/ daleko je od običnoga svijeta.
Aaajo2

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (4)

Ponavljanje reči i fraza, rečitost uličnih govorancija

I tako, do petog poglavlja imamo sledeću situaciju. Čovek-miš ispunjava svoj život lažnim osećanjima jer mu nedostaju prava. Osim toga, on nema osnovu, nema polaznu tačku sa koje bi prihvatio život. On traži bilo kakvu definiciju sebe samog, neku etiketu koju bi mogao da nakači, recimo »lenština« ili »poznavalac vina«, bilo šta. Ali šta ga to tačno nagoni da tu etiketu traži, Dostojevski nam ne daje na znanje. Čovek, kojeg on slika, živi samo kao manijak, kao splet nastranosti. Osrednji podražavalac Dostojevskog, Sartr, francuski novinar, nastavlja ovaj trend do dana današnjeg.
Junn 05 S

Putopis iz Afrike, paganskog raja (2)

Mračno srce, teže od zemlje i neprijateljskije od neba

Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe. Bilo je vazdan nepravilnih, uglastih dvorišta, gde su se veliki i deca izležavali ili kretali slabo osvetljeni ognjevima. Domaćin, uvijen u plavi ogrtač, s dugom retkom bradicom, obradova se, ali se ne uznemiri mnogo kad nas vide. Naredi da nam se iznesu stolice, i dugo predstavljanje između njega i mene nastade uz pomoć N–a, koji nam služaše kao tumač. Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.