Tekstovi sa tagom: književnost

Magrt 01 S

Makete kaveza za ptice

Ta slika

Slika aviona/ propeler su režnjevi slanine/ krila su od stvrdnute masti/ rep je načinjen od papirnih isečaka/ pilot je osa
Sladol1

West Herzegovina Fest: Konkurs za mlade pisce

Najbolje priče iz regiona (1)

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a za početak evo nagrađenog „Izleta“ autorice Marte Glowatsky Novosel
Fafa 01 S

Pusti, ja sam ko i svi

Pijem za ugašeno ognjište moje

Nećemo piti iz te iste čaše/ ni vodu, a ni slatko vino, niti/ ljubiti se u rano jutro naše,/ ni navečer kroz prozor motriti./ Ti dišeš suncem, mene luna plavi,/ ali u jednoj živimo ljubavi.
kaplan2

Almin Kaplan, mladi bosanskohercegovački pisac

Žrtve su kapital u vlasništvu nacionalističkih elita

Almin Kaplan rođen je 1985, piše poeziju i prozu. Objavljivao je u mnogim književnim časopisima iz zemlje i regije. Urednik je portala za književnost i kulturu Strane. Dobitnik je više nagrada među kojima su i nagrade „Mak Dizdar“ i „Risto Ratković“ (prva nagrada za mlade pjesnike). Uoči promocije svog novog romana "Trganje" koja će se 9. avgusta u 20 sati održati u Herzegovina lodges na Boračkom jezeru govorio je za Tačno.net
Tomm 01 S

Piši kako naša koza

Kurbino je on kopile

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014) autor je preko pedeset knjiga poezije. Od 2010. objavio je sledeće knjige: "Mrzle pravljice" (Hladne bajke, 2010), "Ko vdre senca" (Kad nadre senka, 2010), "Letni čas" (Godišnje doba, 2010), "Opera buffa" (2011), "Kdaj" (Kada, izabrane pesme, 2011), "Dih" (Dah, 2013), "Molusk" (2013), "Dojenčki" (Bebe, 2014). Na srpskohrvatskom su izašle knjige: "Godišnje doba" (Zagreb i Beograd, 2013) i "Poker" (Beograd, 2014). Posthumno je objavljena zbirka "Orgije" (2015), a u pripremi je "Ta, ki dviga tačko, spi" (Ko diže tačku, spava).
Brr 02 S

Beskrajna povorka

Broj Pi

Povorka brojeva, koji ulaze u broj Pi/ ne zaustavlja se na ivici stranice,/ kadra je da se vuče po stolu, kroz vazduh,/ preko zida, lišća, ptičjeg gnezda, oblaka, pravo u nebo,/ preko celokupne naduvenosti i bezdanosti neba
Sexu 03 S

Beograde, dobro jutro

Ko ima ženu, sve bi dao da ima perorez

Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beograđanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan". Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam. Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao. Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...
Aagro 03 S

Đavolov rečnik

Pljačkaši grobova potkradaju crve

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Abar 10 S

Antiratna akcija (4)

Raketa

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Fildz 02 S

Oči pogubljene, prsti usitnjeni, creva razvučena

Nemogući ratar

Pa šta ore milosni junoš, naš ljubavnik? Uši junačke raznesene, noseve isečene, usta raznesena, oči pogubljene, prsti usitnjeni, creva razvučena, kose raspletene, vratove nabrekle, prsi razglobljene, ude muške satrvene, zube mlade ispljuvane, pluća zatreptana iskašljana, kuge, gube, pegavce, malarije, tifuse, kolere, sifilise, vaši, preljube, srdžbe, osvete, izdaje, palikućstva i siromaštvo, sve to zaorava plug; da zemlju podmladi, da je pripremi, hraniteljku našu. Za šta? Da je pripremi za rad, za bogati pozdrav.
Kiss 01 S

Dim za žar, mir za bol, muk za reč – ja neću

Kažem smrt a ljubim

Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije./ Ljubav je kćer čiji je sin imao sina/ da odagna stravu iz zemlje Srbije/ i ljubi devojke u kucaj malina
Firr 02 S

Antologija poljske poezije (3)

Kleo si se da nećeš biti narikača

Počeo objavljivati u krilu međuratne vilnanske avangarde. Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o »katastrofizmu«, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti. (Petar Vujičić)
Sarat3

Rata nikad dosta

Na padinama povijesti

Nacija mi bila krvopija. Život provedoh u nacionalnim borbama. Nikada na sebe ne bacih pogled nezadrta čovjeka. Istjerivanjem maka na konac odlikovala mi se karma. Trijebih nacionalni otpad. U pakao pretvorih svoj dan. Nikada nikoga milo ne pogledah. Sumnjičavost me izjedala, paranoja tresla, otkrivanje neprijatelja nije mi ostavljalo ni časa predaha. Spokoj mi ne bje suđen. Osmjeh, slijeganje ramenima, spontana namjera ne zadobiše svoje mjesto u meni svojstvenim gestama. Tiranija nacionalne strepnje vladala je mojim nervima. U raspravi s tuđinom na krv se pozivah, a sa svojima, na postotke njene čistoće i snažnije nacionalno osjećanje. Tuđina odbih, a svojima se nakopah na kosti
Apokrr 07 S

Antiratna akcija (3)

Hiljadu devet stotina i sedamnaesti katolički Uskrs

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.
Vindo 01 S

Gospođa Sekulić i siromaštvo

Lepota prnja i druge sentimentalne priče

Nepojmljivo nam je šta je gđu Sekulić moglo pobuditi da svoju osetljivost, "istananu" tokom života pod specijal­nim uslovima, pristane da uputi na poricanje tuđeg bola i tuđeg žviota - jer je ovaj tuđi život gđa Sekulić toliko oplemenila i oduhovila, da mu očigledno nije dala mesta na zemlji. Sentimentalnost gđe Sekulić je ovog puta posu­dila svoje estetske sudove onima koji ih teško mogu imati, naročito o ovoj "temi". Ona bi htela da bude projekcija njihove estetike izvan njih; njih za koje misao gđe Sekulić ipak nije toliko spiritualizirana da ih, bar svojim odsevima, ne bi mogla bolno pogoditi. Posvećujući im svoju misao, ona misli da im poklanja svoje srce, daruje svoju osećajnost, jer ume da oseti lepotu njihovih prnja. Ali joj oni za to neće reći hvala, i imaće pravo, jer je o toj "temi" njihovo iskustvo beskrajno dublje i sudbonosnije proživljeno od misli gđe Sekulić.