Tekstovi sa tagom: književnost

Bukbu 03 S

Pohvala ludosti

Samoljubivost, najveći dar

Najzad, sreća se uglavnom sastoji u tome da želiš biti baš ono što jesi, a za to preimućstvo treba zahvaliti mojoj dobroj Samoljubivosti: ona čini da niko nije nezadovoljan svojom spoljašnjošću, ni svojim darom, ni svojim rodom i svojim položajem, da niko nije nezadovoljan svojim vaspitanjem i svojom domovinom. Divna li je briga prirode da u jednu takvu beskrajnu raznovrsnost stvari unese jednakost! Gde ponešto uskrati od svojih darova, tamo obično doda više samoljubivosti. Zaista sam glupo rekla: samoljubivost mesto darova, jer je baš ona najveći dar! Svakako moram reći da nije započeto nijedno izvrsno delo bez moga podstreka i da nije pronađena nijedna lepa umetnost, koju ja nisam nadahnula.
Gljiv 01 S

Neuznemiravana savest

Autocenzura je rak književnosti

I sve dok nam koristi – jer, štetu ili ne opažamo, ili joj ne pridajemo značaj – savest nas neće uznemiravati. Uvek ćemo, naime, imati čime da je potkupimo. A što nismo napisali ovaj put, napisaćemo neki drugi. Do Sabranih dela uvek ima vremena. (Bez obzira što to o čemu govorimo i nema naročitih izgleda da u ta Dela uđe.) U međuvremenu, javnost je sita, što je istina, a sve su naše književne koze na broju, što najčešće nije.
Bolnic 08 S

West Herzegovina Fest: Najbolje priče iz regiona (2)

Kratka priča o umiranju

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a kao drugu objavljujemo „Kratku priču o umiranju“ Renate Srečić.
Bed 01 S

Poslin rastave: Sloboda pokreta i itanja po krevetu

Tražin nekog za one stvari

U misecima koji su slidili iza rastave provala san još i spavat nedijagonalno nego samo popriko, pa onda naopako, sa nogama na zidu, ta mi je pozicija najdraža jer se najboje kontemplira o životu dok čovik gleda svoje nožne prste na zidu i mrda ih.
Nara 01 S

Gdje smo i kako smo

Crna smrt drži čitavu Ev­ropu u svojim zubima

Stupovi i kolumne evropske civilizacije ni­su sazdani od porfira nego od ljudskih lubanja, a da­našnje evropske turnire prikazivati kao viteške zabave kada su svi kašteli i tornjevi okićeni zastavama, a gra­dovi, sagovi, lampioni, pobjede, svjetiljke, buktinje, ide­je, religije, ratovi i idejni izgledi nisu drugo do divne dekoracije životne dinamike, to je stopostotna romanti­ka i falsifikat stvarnosti isto tako kao što je romantika da se umirući ljudi tješe prekogrobnim radostima koje nas stalno čekaju... Mi umiremo, a nas uvjeravaju da se nad nama rastvara nebo puno najčudestvenijih ljepota! Mi gladujemo i krvarimo po tijesnim i mračnim i beziz­laznim ulicama evropske sadašnjosti, a nama krasnoslove da će jednoga dana po sunčanim bulevarima naše ci­vilizacije cvjetati danas nama još nepoznati cvjetovi.
Arelig 03 S

Antologija poljske poezije (4)

Hoću da govorim sa Gospodom

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena. (Petar Vujičić)
Magrt 01 S

Makete kaveza za ptice

Ta slika

Slika aviona/ propeler su režnjevi slanine/ krila su od stvrdnute masti/ rep je načinjen od papirnih isečaka/ pilot je osa
Sladol1

West Herzegovina Fest: Konkurs za mlade pisce

Najbolje priče iz regiona (1)

Na ovogodišnjem West Herzegowina Festu (No16), tradicionalno su podeljene nagrade za najbolju priču iz regiona. Stiglo je preko 350 radova, a u uži izbor ušlo je tridesetak priča. Dodeljene su dve prve nagrade; dobitnice su Marta Glowatsky Novosel (za priču „Izlet“) i Renata Srečić („Kratka priča o umiranju“). Treću nagradu dobio je Almir Kaplan za priču „Zastava“. Naš portal objaviće sve nagrađene priče – a za početak evo nagrađenog „Izleta“ autorice Marte Glowatsky Novosel
Fafa 01 S

Pusti, ja sam ko i svi

Pijem za ugašeno ognjište moje

Nećemo piti iz te iste čaše/ ni vodu, a ni slatko vino, niti/ ljubiti se u rano jutro naše,/ ni navečer kroz prozor motriti./ Ti dišeš suncem, mene luna plavi,/ ali u jednoj živimo ljubavi.
kaplan2

Almin Kaplan, mladi bosanskohercegovački pisac

Žrtve su kapital u vlasništvu nacionalističkih elita

Almin Kaplan rođen je 1985, piše poeziju i prozu. Objavljivao je u mnogim književnim časopisima iz zemlje i regije. Urednik je portala za književnost i kulturu Strane. Dobitnik je više nagrada među kojima su i nagrade „Mak Dizdar“ i „Risto Ratković“ (prva nagrada za mlade pjesnike). Uoči promocije svog novog romana "Trganje" koja će se 9. avgusta u 20 sati održati u Herzegovina lodges na Boračkom jezeru govorio je za Tačno.net
Tomm 01 S

Piši kako naša koza

Kurbino je on kopile

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014) autor je preko pedeset knjiga poezije. Od 2010. objavio je sledeće knjige: "Mrzle pravljice" (Hladne bajke, 2010), "Ko vdre senca" (Kad nadre senka, 2010), "Letni čas" (Godišnje doba, 2010), "Opera buffa" (2011), "Kdaj" (Kada, izabrane pesme, 2011), "Dih" (Dah, 2013), "Molusk" (2013), "Dojenčki" (Bebe, 2014). Na srpskohrvatskom su izašle knjige: "Godišnje doba" (Zagreb i Beograd, 2013) i "Poker" (Beograd, 2014). Posthumno je objavljena zbirka "Orgije" (2015), a u pripremi je "Ta, ki dviga tačko, spi" (Ko diže tačku, spava).
Brr 02 S

Beskrajna povorka

Broj Pi

Povorka brojeva, koji ulaze u broj Pi/ ne zaustavlja se na ivici stranice,/ kadra je da se vuče po stolu, kroz vazduh,/ preko zida, lišća, ptičjeg gnezda, oblaka, pravo u nebo,/ preko celokupne naduvenosti i bezdanosti neba
Sexu 03 S

Beograde, dobro jutro

Ko ima ženu, sve bi dao da ima perorez

Sa vrha Beograđanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala Beograđanima dnevna doza Duška Radovića, uz zvuke melodije "U ranu zoru zoru kad svane dan". Beograđani su ga godinama uzimali. Okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod Poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci. Svako jutro svakog radnog dana, razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo Duško Radović. Samo je džezvama za kafu i eventualno nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam. Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svako jutro i mi bi ih nosili sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli. I tako godinama, samo po pet svako jutro. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao. Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo...
Aagro 03 S

Đavolov rečnik

Pljačkaši grobova potkradaju crve

“Đavolov rečnik” započet je u jednim nedeljnim novinama 1881, i nastavio je da izlazi neredovno, sa dugim razmacima, sve do 1906. Te godine je njegov veći deo bio objavljen ukoričen, pod naslovom “Cinikov jezikoslovar”, koji autor nije imao mogućnost da odbije, niti sreće da odobri. Da citiramo izdavače ovog izdanja:"Ovaj pobožniji naslov mu je ranije bio nametnut zbog religioznih skrupula poslednjih novina u kojima je deo dela bio objavljen, što je imalo za prirodnu posledicu da su imitatori zemlju već preplavili desetinama "ciničkih" knjiga - Cinikovo ovo, Cinikovo ono i Cinikovo ono treće. Većina ovih knjiga bile su samo glupe, mada su se neke mogle dodatno pohvaliti i bedastoćom. Udruženim trudom, dovele su reč "cinik" na tako loš glas da je svaka knjiga koja je u naslovu sadrži bila unapred ismejana, još pre objavljivanja."U međuvremenu, neki od spretnijih humorista u ovoj zemlji su se poslužili nekim delovima knjige koji su odgovarali njihovim potrebama, i mnoge njene definicije, anegdote, fraze itd. sada su manje-više ušle u opštu upotrebu. Ovo objašnjenje se ne nudi iz taštine potaknute sitnicama, već da bi se predupredile moguće optužbe za plagijat, što uopšte nije sitnica. Ponovivši svoje, autor se nada da će ga oni kojima je delo namenjeno - prosvećeni duhovi koji više vole suvo nego slatko vino, razum nego osećanja, duh nego humor, čist engleski nego sleng - osloboditi optužbi. Upadljiva, i nadamo se ne neprijatna, osobina ove knjige je i obilje ilustrativnih citata iz dela istaknutih pesnika, od kojih je onaj najvažniji učeni i domišljati sveštenik, otac Gasalaska Džejp, S.J., čiji su stihovi i potpisani njegovim inicijalima. Autor proznog teksta veliki je dužnik oca Džejpa zbog podrške i ljubaznih saveta (Embrouz Birs)
Abar 10 S

Antiratna akcija (4)

Raketa

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.