Tekstovi sa tagom: književnost

Krevetna konstrukcija je počela da se tetura. Onaj paun je oživeo kao da leti. Škripalo je i cvilelo, a u Kolji se valjao bes. Hteo je da jaukne kao ljubičasta ptica kad kasni na prenoćište, pa u mraku maše krilima i uzleće na nepoznatu krošnju

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;/ ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom./ Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću./ Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol

Gospodskom djetetu već u četvrtoj godini kupe klavir i nabave učitelja iz pjevanja, a kome je otac hamal, taj danas nikako ne može postati slavan pjevač. Taj ne može naučiti čestito ni čitati ni računati. Pleti kotac kao što ti je ga je pleo i otac

Mladost nam lista/ Zelena duž svojih ulica/ Obrazi kuće sjaje se/ Kada prođemo/ Stopalima našim/ Pločnici igraju karte/ Zvezda smo iznenadna/ na licu prolaznika/ Jata iznenađenja/ Hranimo sa dlana

Nemojte misliti da je pjesničko umijeće imalo jednostavnije od glazbenog umijeća, ili da možete zadovoljiti stručnjaka prije no što u pjesničku vještinu uložite barem onoliko truda koliko ga prosječni učitelj glasovira uloži u svoju vještinu

Ljubav za klasje što bogato buja,/ za ruže što su po grobljima svele,/ za tresak letnjih,besnih oluja,/ za tugu ptica koje se sele

Ako je, zapravo, neko nešto i govorio čoveku, to je Gospod Bog – Adamu, o tome kako će zarađivati svoj hleb i kakvi će mu biti dani i noći. I to najviše liči na istinu i još treba zahvaliti Tvorcu za to što nam s vremena na vreme daje odušak

Prvu zbirku pjesama „Brdo smjernosti“ objavio je 1919. godine. Iste godine zajedno sa Lujom Aragonom i Filipom Supoom osniva časopis Literatura (franc. Litterature). Kada se dadaistički pokret premešta u Pariz sa Tristanom Carom i Fransisom Pikabiom, Breton mu se pridružuje i časopis Literatura postaje njegovo glasilo. Međutim, vrlo brzo se odvaja od dadaizma i oko sebe okuplja nekoliko istomišljenika: Pola Elijara, Benžamena Perea, Luja Aragona, Filipa Supoa, Robera Desnosa. Sa njima organizuje seanse automatskog govora i budnih snova koje posmatra kao neku vrstu medijuma za istraživanje podsvesnog. U saradnji sa Supoom piše prvi automatski tekst Magnetska polja (Champs magnétiques) 1920, i objavljuje ga u časopisu Literatura....

Neki su je tražili u ptici sačinjenoj od ptica; neki su je tražili u reči ili slovima te reči; neki su je tražili, i traže je, u knjizi starijoj od arapskog jezika na kome je napisana, starijoj čak od svih stvari

I kad bi se između dva istovara snoplja oni obreli u kuhinji, brat, dve mlađe sestre, majka sa svojom decembarskom glavom usred jula, kad bi na primer, u četiri popodne oni sebi poklonili malo hlada, u svežem hladu sebi isekli hleb u hladnom vinu da bi još smelije mogli na suncu da zaigraju prezaposleni ples...

Od samog početka bio je miljenik poljske kritike i čitalačke publike. U uvodu je bilo reči o katastrofizmu, kao novom elementu međuratne poljske poezije. Katastrofa koju je rat doneo Poljskoj, potpuno uništenje Varšave, smrt znanih i neznanih, tragedija poljskih Jevreja — sve je to bilo neuporedivo tragičnije od onog što su naivni mladići iz Vilna predviđali u svojim katastrofičkim stihovima. Niko u poljskoj poeziji nije tu tragediju ovekovečio takvom pesničkom snagom kao Miloš. Njegova knjiga Spasenje (1945) ujedno je i pesnička osuda rata i fašizma, i spomenik bola podignut na ruševinama voljenog grada, i razgovor s poginulim drugovima, i poruka pokolenjima da ovu pouku ne smeju zaboraviti (Petar Vujičić)

Žena je odlučno prišla komandiru konvoja. Skinula je kratki štirkani šal i pružila ga desetaru Bojku. Ovaj ga je predao jednom od zatvorenika. Vatreni komad tkanine išao je kroz stroj, tako upadljiv pored iznošenih logorskih prnja. Sve dok ga Makejev nije obavio oko svog mršavog vrata

Jer noć je velika i vetar je pod prozorom/ I padaju šišarke, i mesec će da bude/ Čist i uglačan od vetra, mali i okrugao./ Zaspao si, sasvim siguran da ćeš se sutra/ Probuditi...

Vesna Parun, pesnikinja mediteranskog obilja boja, zvukova, slika i ekstatičnih ugođaja, nakon kraće stvaralačke krize menja poetski rukopis i u melankoličnoj zbirci Ukleti dažd (1969) ostvaruje svoje kreativne vrhunce pronalazeći inspiraciju u prostorima metafizičkoga i arhetipskoga

Najmlađi srpski kasapin priča o svojoj strasti mesara i ugostitelja. ’Više volim kafanu nego Moćne rendžere’. I više volim da koljem i obrađujem prasiće nego da gledam crtaće. I više volim da čitam kuvar nego stripove. Najveći bakšiš daje mi Šaban Šaulić – po sto dinara! Služim ga pečenjem, viskijem, spremam, čistim mušemu, donosim mu hleb. Najviše voli da jede praseće i jagnjeće nogice