Tekstovi sa tagom: književnost

Aacata3

Read on: Svetislav Basara, Andrićeva lestvica užasa (Laguna, 2016)

Roman koji se čita i prepričava

Roman „Andrićeva lestvica užasa“ najmanje je zaslužio da se nađe u užem izboru za Ninovu nagradu. Zbog čega nije, sad više nije bitno, neka o tome mislie oni koji su odlučivali. Činjenica je da će on, za razliku od svih romana koji su se tamo našli, biti čitan i prepričavan sasvim je dovoljna. Basara je svakako u kreativnom zanosu koji ne mari za nagrade i priznanja, a publika s nestrpljenjem očekuje njegovo sledeće ostvarenje
Predrag Čudić

Intervju: Predrag Čudić, pisac

Rodoljubiva književnost je posebna vrsta prostitucije

Kada sam rekao “posebna vrsta prostitucije” tu sam mislio na ovu našu danas i ovde ordinarnu prodaju ljubavi. Zahvaljujući tome stanju društvene svesti ili bolje reći savesti, Sterija je doživeo preporod, Rodoljupci su remek delo naše savremene književnosti. Pogledajte rodoljubive pesnike pre i posle I rata, između dva rata, posle II rata, u godinama obnove i izgradnje i sada u novim istorijskim okolnosti. Uvek ista retorika, uvek isti patos, zanos i kič, to su stvarno bagatele za buvljak. “Ustajte, braćo, plinte u krvi... Bacajte sami u oganj decu ... Deset na jednog, jedan na deset zveri, O zar se i to može, Da, jer mi smo proleteri! Ako ima večnosti ime joj je Tito!” Lažna slika stvarnosti bljutava i nedostojna čoveka
Dadda2

Portreti: Lista nestalih pisaca (2)

Vodnici dadaističke čete

Politika književnog kanona na ovim prostorima uvek je bila takva da nije bilo mesta za apartne, inokosne pojave koje štrče i prkose dominantnom kulturnom modelu. Jalovi profesori književnosti i ostali državni činovnici na kulturnom polju dobro su se potrudili da neki pisci budu zaboravljeni ili bar zanemareni i gurnuti na marginu. Ovo je mali pokušaj da se od zaborava otrgnu skrajnuti, marginalizovani, odbačeni pisci čija su dela i danas življa od tomova nagrađivanog bofla kojim nas književni sistem zasipa iz dana u dan
Dvojnik

Read on: Andrej Nikolaidis, Mađarska rečenica (OKF & Buybook, 2016)

Svet je neprijateljsko mesto za većinu

"Mađarska rečenica" je duboko potresan roman, bez obzira na Nikolaidisovo spisateljsko umeće da se izvlači iz melodrame kao žanra. Njegova uznemirujuća moć leži upravo u tome što nastaje u svetu i opisuje ga onakvim kakav je bio, jeste i biće zauvek – neprijateljsko mesto za većinu i rajska planeta za manjinu. Ovaj problem ne može da se reši kroz književnost, ali ona je dužna da na njega ukazuje na sebi svojstvene načine, da viče iz sveg glasa "Car je go", čak i kada je okružena ljudima koji ništa ne žele da vide, a još manje da čuju
Vajru1

Tajni agent 0,000007: Ispovest srpskog mikroba

Kako sam postao izdajnik i žderorista

Zaokupljeni megdanom protiv vekovnih neprijatelja koji nam milenijumima rade o glavi, neprestance budni na polumrtvoj straži srpstva, netremice motreći na velike svetske sile koje su mobilisale sve raspoložive snage ne bi li naš slobodarski narod porobile, držeći na oku krupne kapitaliste koji bi da nas načine uznicima i da nas sliste, baveći se isključivo agresorima koji su nas dostojni, dakle kapitalcima po meri naše velelepne veličine, potpunce smo zanemarili mikrosvetove, a oni su bezočno zloupotrebili naš nehaj i prišunjali nam se iza leđa, namerni da zabodu hiljade i milione ubojitih milinoževa tamo gde nas najviše boli
Jobba2

Nova knjiga Bobe Đuderije

Zovem u vezi posla

Slobodanka Boba Đuderija objavila je novu knjigu priča pod naslovom „Zovem u vezi posla“ u izdavačkoj kući Adamić. “Prošlost i sadašnjost, stvarnost i sjećanja, ustaše i partizani, lijevo i desno, podobni i nepodobni, kako preživjeti u svijetu u kojem se nalazimo, u kojeg se ne uklapamo, koji nas potapa čim podignemo glavu iznad površine? Ova knjiga je koloplet vedrine i gorčine, iskustva pisca, tj. spisateljice, ali i majke, ‘vesele raspuštenice’, kćeri i sestre, nezaposlene smušenjakinje koja pokušava u svemu pronaći dobro, dok je zlo ne tresne posred lica” – ovako Bobinu knjigu preporučuje izdavač called nakladnik. Autorka nam je ljubazno ustupila naslovnu priču iz svoje knjige
Alge Vane Bor

Portreti: Lista nestalih pisaca (1)

Nadrealističko gađenje prema literaturi

Politika književnog kanona na ovim prostorima uvek je bila takva da nije bilo mesta za apartne, inokosne pojave koje štrče i prkose dominantnom kulturnom modelu. Jalovi profesori književnosti i ostali državni činovnici na kulturnom polju dobro su se potrudili da neki pisci budu zaboravljeni ili bar zanemareni i gurnuti na marginu. Ovo je mali pokušaj da se od zaborava otrgnu skrajnuti, marginalizovani, odbačeni pisci čija su dela i danas življa od tomova nagrađivanog bofla kojim nas književni sistem zasipa iz dana u dan
ernesto kardenal

Ernesto Kardenal: Moderni psalmi

Oni misle da ćе živeti večito i večito imati vlast

Sledbenik Hrista u duhovnom životu, Marksa u političkom stavu, a Paunda u poeziji, Ernesto Kardenal (1925) živeo je u manastiru, osnovao komunu na Solentinameu, pripadao pokretu teologije oslobođenja, bio ministar kulture u sandinističkoj vladi Nikaragve, borio se za siromašne i obespravljene, suprotstavljao se papi, osnovao novi književni pravac – eksteriorizam, putovao i sve vreme pisao poeziju. Danas ima 92 godine, ali i dalje piše, objavljuje i putuje
ibrahim hadžić

Ibrahim Hadžić: Maternji jezik

Mi nijesmo Turci, mi imamo samo tursku veru

Ibrahim Hadžić je nedavno objavio knjigu pesama “Maternji jezik” u sklopu nagrade Ratkovićevih večeri poezije. Za razliku od svih ostalih Hadžićevih knjiga, ova je napisana na jeziku njegovog rodnog rožajskog kraja. Donosimo mali izbor pesama i odlomke iz pogovora
Singer4

Isak Baševis Singer: Neprijatelji

Smijeh i erotika nakon Aušvica

Objavivši svoj roman 1966, Singer, dvadeset godina nakon ratova, u vrijeme kad grč popušta, osvaja nakon Aušvica prostore smijeha i erotike, pokazujući kako sve nakon nekog vremena postaje lakrdija, koristeći svoju priliku, kad ga je već sudbina pomilovala, da kao romansijer ostane na strani mudre neizvjesnosti