Tekstovi sa tagom: književnost

zid

Odvojeni od vanjskog sveta

Zid stoji pred vratima svake kuće, na kraju svake ulice, na izlazu iz svakog grada

Tema zidova, ograđenosti od drugih, teskobe, izolacije, unutrašnjih zidova koji nas zatvaraju u samicu – oduvek je opsedala pesnike. Nije ni čudo, ono o čemu pevaju pesnici deo je iskustva svakog čoveka. Svako od nas stoji pred nekim zidom i ne može dalje. Pred zidom bolesti, siromaštva, zidom napuštenosti i usamljenosti, pred zidom straha ili pred zidom starenja i nestajanja. Mogli bismo se zapitati zajedno sa Vujicom Rešinom Tucićem: "Nije li ljudski život samo zid, koji neprestano raste"? Donosimo mali izbor pesama koje traže nekakav, makar sasvim mali otvor u zidovima koji su nas opkolili, i spolja i iznutra
Marijj 103 S

Spisateljske muke

Savršena rečenica

Moja rečenica, nepomična i dovoljna sama sebi kao mačka na suncu, niti okom nije trepnula pred mojim patnjama. Ne pada joj na pamet pretvoriti se u nešto veće od sebe same. Moje emocije, koje su je stvorile, još su tu, i bujaju, i napinju mi kožu ali ne izlaze vani, kao da me je netko zašio cijelu i bojim se implozije koja će me raznijeti
Dancca1

“Čaplinova stopala“, roman Bojana Babića

Život je moguće podneti samo kao estetski fenomen

Pisac se, kako vidimo, uhvatio u koštac sa verovatno najtežom temom u literaturi, sa smrću, bespomoćnošću i slabošću čoveka na kraju života, u dobu kada svako sebi ako može i želi podnosi završni račun. Starost i umiranje, palijativna nega, svakako su nepopularne u današnjem medijskom teroru mladosti i zdravlja, lažne večnosti, smrt je tema koja se izbegava ili se o njoj govori kao da se samo drugima dešava, na filmu, kroz fraze i kao da je sve o tome rečeno. Međutim, ništa o smrti nije rečeno što je može amortizovati u svesnom životu čoveka. Ona je neuhvatljiva i nepojamna sila koja dolazi po svakoga. Čitava civilizacija je pokušaj da se da odgovor na ovo pitanje, teskobu
Brbck 05 S

Brokeback Mountain: Ljubavna priča (1)

Kauboji će osvojiti svet

Nikada nisu razgovarali o seksu, samo su puštali da se dogodi, u početku obično noću u šatoru,a onda i preko dana, dok ih je pržilo sunce, uveče pored vatre, brzo, grubo, smejući se i uzdišući, ali ne izgovarajući ni jednu jedinu reč, sem kad je Enis jednom rekao: “Ja nisam peder.” Na šta je Džek skočio: “Ni ja. To se nikoga ne tiče sem nas.” Postojala su samo njih dvojica u planini, iznad običnih stvari, udaljeni od svakodnevnog života ili večernjeg laveža pasa. Verovali su da su nevidljivi, a nisu znali da ih je nadzornik posmatrao kroz dvogled jednog dana, pa je sačekao dok su se obukli, i dok je Enis odjaho nazad do stada, kako bi Džeku preneo poruku da mu je ujak bolestan, i da verovatno neće da se izvuče. Ali je ipak ozdravio, a kad je nadzornik došao da donese tu vest, samo je hladno piljio u Džeka, nije se čak potrudio ni da siđe sa konja
Jsamic 01 S

Intervju: Jasna Šamić, spisateljica, orijentalistkinja i prevoditeljica

Sve religije su suštinski bliske jedna drugoj

Ja sam u knjizi "Mistika i 'mistika'" pokušala pokazati da stvari ne stoje doslovce tako, jer su u suštini svi ljudi bliski, jer su suštinski sve religije bliske jedna drugoj, odnosno imaju više sličnosti nego razlika. Drugim riječima, mističko-sufijsko poimanje svijeta i onostranog nije strano Evropljaninu. Pogotovo velikim zapadnim umovima, pa i piscima kod kojih nailazimo na ono što nalikuje na sufijske koncepte, iako su ti koncepti kod njih "asufijski"
Duur 01 S

Juhan Haštad: Nadalje ćeš samo stariti

Svet koji ispada iz šarki

Struktura zbirke, zajedno sa svim citatima, varijacijama na tekstove rok numera i parafrazama, tako, odražava ne samo kolažnu teksturu identiteta, već i brojna naprsnuća, tj. frakture, koliko i „koštanu srž“ nesigurnosti, izbezumljujućih strahova karakterističnih za savremeni svet, paranoje i bespoštednog, često i autodestruktivnog gneva zbog sopstvene nemoć
Vindo 01 S

Read on: Darko Tuševljaković, Jaz (Arhipelag, 2016)

Evropska nagrada i provincijalno sitnodušje

Ne bih da budem nepravedan prema tekstu koji je samo povod za konstataciju o jadnom provincijalizmu, sitnodušju, nepotizmu i korupciji u ovdašnjoj književnosti oličenim u dodeli nagrade Darku Tuševljakoviću. Roman je častan, premda neuspešan pokušaj da se progovori o nelakim temama, onim s kojim se ovo društvo i dalje suočava, a budući patrijarhalno, heteroseksualno, falocentrično i zaostalo, to će suočavanje trajati još dugo. Ono što su gospoda i dama učinili kako bi se svideli Vidi Ognjenović i/ili kako bi učinili svom izdavaču nek im služi na čast, dok je ono što čine predsednica PEN centra i direktor i vlasnik Arhipelaga odavno izvan svakog dobrog ukusa. Štaviše, od toga mi se povraća
Aafann 05 S

Volt Vitmen: Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan grad

Gej poezija se čita unatraške

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike.
Milljacka 03 S

Moš ti iz Bosne, al će Bosna za tobom

Kako Miljacka teče Splitom

Meni Miljacka nije stvar glazbenog ukusa. A nije ni da me vezuje uz nešto. Nisam uz nju doživila nikakvu ljubav, ništa značajno. Ali kad krene, ja poletin, digne me nekako neopisivo dobro i ja u tom trenutku nekako i tugujem, ne znam za čim, i veselim se, a nemam pojma zbog čega
Groblje

Slobodan Todorović: Predeo s grobljem

Rasprave u glinenom parlamentu

Pred čitaočevim očima smenjuju se slike prisilne mobilizacije, otkinutih udova koji vise po drveću, zapahnjuje ga miris devedesetih („Ah, kako mirisahu majčina dušica, / šafran, pelin i spaljena kućica” – u pesmi “Obale za stajanje i spust“), defiluju zarobljeni civili vezani konopcem koji odlete u vazduh, kotrljaju se odsečene dečje glave, a službena lica službenim pištoljem pucaju u personal, a potom u sebe
Miodrag Stanisavljević

Portreti: Lista nestalih pisaca (3)

Stanisavljević i Rešin Tucić, neverovatno potrebni

Politika književnog kanona na ovim prostorima uvek je bila takva da nije bilo mesta za apartne, inokosne pojave koje štrče i prkose dominantnom kulturnom modelu. Jalovi profesori književnosti i ostali državni činovnici na kulturnom polju dobro su se potrudili da neki pisci budu zaboravljeni ili bar zanemareni i gurnuti na marginu. Ovo je mali pokušaj da se od zaborava otrgnu skrajnuti, marginalizovani, odbačeni pisci čija su dela i danas življa od tomova nagrađivanog bofla kojim nas književni sistem zasipa iz dana u dan
Radomir Konstantinović

Životinjska ispovest književnog istoričara

Konstantinović prijatelj

Oni koji ne vide dalje od nosa ne vide, naravno, ni to da je Rade pisao na srpskom jeziku i da je deo srpske kulture. Za života je mogao da se kurobeca koliko hoće, da poistovećuje nacionalizam i terorizam, ili da bude tuđ u tuđem svetu koji odbija da se suoči sa zločinstvom iz njega poteklim. Posle Radetove smrti ključevi vlasti su u mojim rukama. Konstantinovića ću pacifikovati, preparirati, oslobodiću ga od dnevno-političkih naslaga koje štete njegovom uzornom delu i tako ću ga učiniti bezopasnim, vo vjeki vjekov, a možda i duže
Bracca8

Nova knjiga Ibrahima Hadžića

Divlji konj maternjeg jezika

Ako je P. P. Njegoš dao „muški princip“ borbe sa silama nemerljivim, nekadašnji, davni, a koji je jezički i misaono kruna jedne epske tradicije, „Maternji jezik“ Hadžićev čita se kao „ženski odgovor“ na istu razapetost ljudskog bića, egzistencijalni, kao integralan i autopoetičan odgovor svesti na položaj nepripadanja i neuklapanja u celinu društva, svetskih podela, kao osećanje izuzetnosti, pokazuje nam načine, strategije izdržavanja tog „na strašnome mestu postojanja“
Smoken 01 S

Read on: Srđan Tešin, Gori gori gori (Arhipelag, 2017)

Ruganje našim slabostima i banalnostima

Tešin je jedan od najtalentovanijih pripovedača svoje generacije, i to je uspeo da dokaže i u ovom romanu. Njegovo svođenje stvari na pravu meru, meru srpske književnosti, nije za potcenjivanje, štaviše. Ono je odraz svesti o njenim granicama koje neprekidno moraju da se šire, da rastu, da nam pokažu gde smo u odnosu na veliki svet
Pokri5

Dvadeset jedan haiku iz doma za azilante

Ksenofobični komarci

Iz osmojezične knjige „Xenophobic Mosquitoes“ Dimitra Anakieva (engleski, kineski, slovenački, nemački, farsi, ruski, italijanski i portugalski), 2017, Kamesan Books. Specijalno za XXZ Magazin na srpski preveo autor