Tekstovi sa tagom: književnost

Ovcs 01 S

Ja to zaista gledam naprosto gađenja pun

Politička razmatranja

Hladno razmišljam, svirajte samo, samo vozite čun vaš./ Pljujem ja na to, dalje me se ne tiče ništa baš./ Već nekoliko godina posmatram ja to nijemo/ I sasvim jasno vidim kamo to idemo
Dugre1

Strašne žene

Dubravka Ugrešić - Čarobnica hrvatske postmoderne

„Moja je perspektiva marginalna, pluta na površini, melankolična“, ustvrdila je jedna od najistaknutijih hrvatskih književnica, saževši u jednoj rečenici svoj paradoksalni status disidentice, kritičarke bezumnih režima i dijagnostičarke karaoke kulture.
Kazn1

Esej o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom (3)

Šta ne valja u Zločinu i kazni?

Budući svestan slabosti svog položaja, Dostojevski je koristio sve moguće ljudske motive koji bi mogli Raskoljnjikova da gurnu u ponor iskušenja da ubije, ponor koji je, moramo da pretpostavimo, pred njim otvotila nemačka filozofija koju je prihvatio. Očajno siromaštvo, ne samo njegovo, već i voljene majke i sestre, predstojeća sestrina žrtva, potpuno uniženje morala izabrane žrtve - ovo obilje slučajnih uzroka pokazuje koliko je Dostojevski i sam bio svestan da će teško postići ono što je nameravao. Kropotkin spremno kaže: »Iza Raskoljnjikova, čovek ošeća samog Dostojevskog koji pokušava da razreši dilemu da li bi on sam, ili čovek poput njega, možda dospeo u takav položaj da lično uradi ono što je Raskoljnjikov uradio... Ali pisci ne ubijaju«
Asek 02 S

Sve za književnost

Erotcka

Evo vako: parkirali u mrčinu, malo se povatali, pa spustija ligen sic, uspeja se na mene, ja se malo opirala kašta i triba, onda poslin diplomatckih po ure popustila, on uletija, pa ćićili – mićili, utira ga, istira ga, pa tako priko nekoliko puta, pali nakratko unesvist oboje, saša sa mene, zapalili duvan, on pita jel' mi bilo lipo, ja rekla da je, kašta je i red, da se čovik ne uvridi, i čiča-miča gotova je priča.
Aakri 21 S

Govor prilikom primanja Nobelove nagrade za književnost 1982.

Pred ugnjetavanjem i pljačkom, naš odgovor je život

Usuđujem se misliti da je ova izvanredna stvarnost, a ne samo njezin književni izraz, ove godine zaslužila pažnju Švedske akademije za književnost. To nije papirnata stvarnost, već stvarnost koja živi s nama i u svakom času određuje neizbrojivu cifru naših svakidašnjih pogibija te upravo ona održava živim nepresušan izvor naše kreativnosti, pune nesreće i ljepote, zbog kojeg jedan lutajući Kolumbijac, obuzet nostalgijom, samo jedan između tolikih drugih, ima sreću da ga opaze i razlikuju između tolikih, čija je sudbina sasvim ista.
Aatk 59 S

O prirodi stvari: Jednom pogrebnici, uvek pogrebnici

Vežbe maskiranja i skrivanja

Jednom pogrebnici, uvek pogrebnici. Crni čaršav jata kao da digne vetar, poleti pa se spusti uz graktanje, snažno, horsko slavlje zemaljske izdašnosti. Ko kaže da metafizika ne može biti očigledna nastava u prirodi.
Adamss2

On je jeo, i jeo, i jeo

Strašna smrt

Ali, on je jeo, i jeo, i jeo, i jeo, i jeo, dokle god/ nije osetio negde u želucu/ smrtonosnu težinu/ Tada, odmahnuvši podmuklu hranu,/ zadrhtao je i zaplakao...
Kuur 03 S

Pesme Lezbiji

Neverstvo mnogo smeta ženi

Reči su tvoje nekad bile: "Katul je mio", / jer tada sam jedini ja za tebe bio!/ I više sam ti onda bio u volji/ i od Jupitera samog bio sam ti bolji.
Dinoj 01 S

Podržavamo poeziju naših čitalaca

Dolaze zveri

U rubrici "Podržavamo poeziju naših čitalaca" objavljujemo tri pesme Saše Skaluševića koje, smatramo, prave pun krug, te kreću od života koji je uspinjanje, da bi skliznule u podzemlje, upozoravajući na zveri koje dolaze i nose smrt.
Magl 01 S

Pazi na svaku paru, inače će te umoriti glađu!

Poseta prognanim pesnicima

Pridruži im se odrpani Vijon i upita: "Koliko ima/ Vrata na kući u kojoj živiš?" A Dante ga povuče u stranu/ I držeći ga za rukav promrmlja: "Tvoji stihovi/ Vrve od grešaka, prijatelju, pomisli na sve one/ Koji su protiv tebe!"
Asspy 09 S

Govor suvremenih televizijskih adaptacija

Špijuni na malim ekranima

Kriminalistička proza korijene ima u devetnaestom stoljeću i pričama racionacije Edgara Allana Poea u kojima američki autor u liku Augustea Dupina koncipira prototip detektivskoga istražitelja te osmišljava temeljne narativne modele koje će autori kriminalističke proze kasnije razrađivati, dorađivati i prerađivati.
Vajru5

Rečnik paraknjiževnih termina: Patinizovani delovi našeg kolektivnog bića

Da li su Srbi volvoks ili zelene alge?

U prirodi zaista postoje kolektivna bića, ali na znatno nižem evolutivnom stupnju razvoja od čoveka. Reč je o kolonijalnim organizmima kakvi su, na primer, morske mahovine, zelene alge, volvoks ili bakterijske kolonije. U kolonijama sve jedinke su međusobno povezane i zavisne, baš kao i u imaginarnoj nacionalnoj zajednici. Nema tu mesta ni za kakav individualan napor i slične inokoštine, svaka ćelija je podređena kolektivu kolonije, apartne pojave jednostavno nisu moguće. Kad se takav pojam kolektivnog bića projektuje na ljudsko društvo, dobija se zajednica – u ovom slučaju naciju – u kojoj nema prostora za posebnu, samosvojnu ljudsku ličnost, za pojedinačno bivstvovanje, za originalnost i štrčanje van kolektiva. Samim tim, nema mesta ni za istinske stvaraoce, a ni za književnost. U kolektivnom biću može da vlada samo sveopšta uravnilovka, što je savršena duhovna klima za kritičare koji se odaju lovu u mutnom
Zagreb

Ekskluzivno: Iz knjige „Šezdesete u Hrvatskoj – mit ili stvarnost“

Književna scena u doba političkih previranja

Monografija „Šezdesete u Hrvatskoj – mit ili stvarnost“, zbirka eseja o književnosti, filmu, muzici, likovnim umjetnostima i kulturi svakodnevice, objavljena je uz istoimenu izložbu u Muzeju za umjetnost i obrt (MUO), kojoj je suizdavač Školska knjiga. Sa dozvolom izdavača i autora, u nekoliko nastavaka objavićemo delove iz ove dragocene monografije
Done76

Tople u ljubavi

Bordel muza: Uvertira

Silno volim vaša usta i divne te igre, o drolje,/ Što ih izvode usne, zubi i jezik što se kreće,/ Usta što grickaju naš jezik i katkad nešto bolje:/ Stvar skoro isto toliko ljupka kao kad se meće.
Done85

Sve zemaljsko svedoči o smrti

Postizanje besmrtnosti

Čovek ima samo dva interesovanja: zemaljsko – hrana, piće, toplota, žena i odmor, i nebesko – besmrtnost.