Tekstovi sa tagom: književnost

Kamen 01 S

Da im ne remetim san

Danijel Dragojević: Kamen

Zabranjuje fotografiranje, odbija intervjue i pojavljivanje u javnosti, u svojim zbirkama nema ni predgovore i pogovore, nije član nijednog društva ili organizacije, ne pojavljuje se na društvenim događanjima, nitko ne zna njegova politička uvjerenja, a malo tko i ljudske navike (Damir Petranović o Danijelu Dragojeviću)
Marijj 77 S

Oni koji lažu poštuju dan Gospodnji

Mile Stojić: Oremus

Oni koji lažu navode tvoje zapovijedi:/ Peta ne ubij, šesta ne ukradi, osma ne reci lažno svjedočanstvo./ Oni koji kradu lažno svjedoče./ Oni koji kradu kažu: ne poželi tuđeg druga
Alks 01 S

Ljudi ne znaju mnoge stvari

Uvod u kafane

Kad pijem, uvek sam u top formi – ne vidim ko bi mogao da me zameni. Više puta sam ostavljao piće, ali nikad nisam zaboravljao gde sam ga ostavio. Nekad sam se u kafani osećao kao kod kuće. I dugo je to trajalo. Sad, posle toliko godina, u kafani se osećam kao na radnom mestu. Toliko je ta bliskost uznapredovala. Mnogo dugujem kafanama. Zato u neke i ne idem
Natte 08 S

Meso IV

Tela traže kontekst

Ušli su u prostoriju koja se nastavljala na predsoblje. Na sredini velike sobe nalazio se sto za ručavanje s četiri stolice od kojih je svaka bila drugačija. S leve strane bila je kuhinja iz koje se širio miris užeglog ulja. Nagomilano posuđe podizalo se iz sudopere kao piramida. Po podu su bile rasute knjige, svaka otvorena
Aabrac 16 S

Svi smo puni ožiljaka

Slavko Jendričko: Kupa skrivena iza umnjaka

Slavko Jendričko rođen je 1947. u Komarevu kraj Siska. Objavio je sljedeće knjige pjesama: Nepotpune dimenzije, 1969, Ponoćna kneževina, 1974, Tatari/kopita, 1980, Naslov, 1983, Autoritratto con melo (izbor pjesama na talijanskom), 1983, Crvena planeta, 1985, Proroci, novci, bombe, 1986, Svečanost glagoljice, 1989. i 1990, Hrvatska sfinga, 1992, To si ti, 1995, Hrvaška sfinga (izbor pjesama na slovenskom), 1995, Zimska katedrala, 1999, Orguljaš na kompjutoru (izabrane pjesme 1969-1999), 1999, Podzemni Orfej, 2001, Kada prah ustaje, 2005, U kući malih pustinja, 2007, i knjigu političkih eseja Novčić za Harona, 1995. Uvrštavan je u antologije, panorame i zbornike. Glavni i odgovorni urednik Riječi, časopisa za književnost, kulturu i znanost Matice hrvatske Sisak. Dobitnik Nagrade Grada Siska za doprinos unapređenju kulturnog identiteta Grada (2000) i Plakete sv. Kvirina za ukupan doprinos suvremenoj hrvatskoj poeziji (2006).
Ligh 20 S

Posebno je voljela ležati na radiju

Josip Osti: Tigrica

Bio sam ubijeđen da je Tigrica muzikalna. Jer kad god bi radio bio upaljen, samo što bi iz njega doprli prvi tonovi muzike, skakala bi na njega i ostajala na njemu sklupčana sve dok ne bi bio ugašen i muzika zamrla. Time sam se i hvalio. Jer to je bilo vrijeme naše dječje međusobne hvale, laganja i nadlagivanja
Asimb1

Naš osmeh nije maska tuge

Vislava Šimborska: Zaljubljeni

Najznačajnija žena pesnik u posleratnoj poljskoj poeziji. Šimborska se ne plaši fabule, priče, opisa, obraćanja prošlosti. Ona vidi čoveka kao nastavak bioloških vrsta, i u njenom razumevanju sveta ovaj tobožnji »kralj života« nema baš mnogo prednosti nad svojom životinjskom sabraćom ili nad varvarskim precima koji su oholo nosili alku u nosu. Poezija Šimborske nije laka i raspevana. Pored majstorstva kojim je pisana, oseća se da je ta mudra i ljudska lirika duboko doživljena (Petar Vujičić)
Bracca 10 B

Tamo gde nema priznavanja tragedije, nema ni priznavanja smrti

Radomir Konstantinović: Smrt i filozofija palanke

U tome smislu smrt je jedino „prirodna” u plemenu; što se više udaljavamo od plemenskog života, kao života homogene grupe, sve više se udaljavamo od ovakve „prirodnosti” smrti, ali sve više se približavamo istinskoj smrti koja je smrt pojedinca, neponovljivog i jedinstvenog u samome sebi kao jedinstveni i neponovljivi kosmos, i zbog toga je stvarna, odnosno potpuna smrt – smrt vaseljenska, smrt čitavog jednog sveta
Inss 02 S

A ti veruješ u budućnost

Bert Meyers: Suton predgrađa

Ali nebo ubacuje žeton u otvor između dve/ zgrade. Svetla se pale. Izobličena stvorenja pomaljaju./ Automobil, kao ljuto srce, eksplodira
Hosp1

Razgovarao sam s njom i o politici

Tomas Bernhard: Nečista savjest

Kada sam se deset godina kasnije ponovno zatekao u Varšavi, naravno da sam je odmah posjetio. Ona me je, međutim, dočekala na vratima i priopćila mi da joj je suprug na samrti, na što sam pomislio da je poludjela
Andre 02 S

Povezanost sa starom veštinom proricanja

Valter Benjamin: Sudbina i karakter

Ako, dakle, treba da dođemo do pojma sudbine, moramo ga sasvim odvojiti od pojma karaktera, što opet ne možemo postići pre nego što pojam karaktera preciznije odredimo. Na osnovu tog određenja postaće oba pojma potpuno divergentna; tamo gde je karakter, tu sigurno neće biti sudbine, a u kontekstu sudbine nećemo naići na karakter
Abar 42 S

Nulu je probudio zveket lanaca

Jasna Kinđić: Transformacija kičme

„Oratorijum za pticu“ jeste fantazmagorični poetski narativ, mitski svet koji kao da je izašao iz Linčovih filmova o bezimenom gradu. On prati potresnu priču koja se kreće unutar najvažnijih tačaka svake ljudske egzistencije – ljubav i smrt, sreća i gubitak, nada i očaj. Koristeći likove-maske, likove koji bi bez problema mogli da zauzmu status polubogova kao u nekom šamanskom prikazanju takozvanih primitivnih kultura, Jasna Kinđić stvara uzbudljiv i uverljiv svet u kojem se lepet ptičjih krila meša s mirisom dezinfekcionih sredstava, u kojem se sokovi života mešaju s iscedcima smrti, a sve to je prožeto nekakvim kabaretskim, makabričnim pojanjem koje se u htonskom ritmu podiže i spušta, pojačava i stišava. (Vladimir Arsenić)
Koude 07 S

Odlomak iz romana

Mario Vargas Ljosa: Grad i psi

Počeo je da se kreće priljubljen uza zid. Umesto da prođe kroz dvorište, obišao je okolo, pored nakrivljenog zida paviljona pete godine. Kad je stigao do kraja, pogledao je sa zebnjom: pista je delovala beskrajno i tajanstveno, oivičena simetrično postavljenim staklenim kuglama oko kojih se skupljala izmaglica. Van domašaja svetlosti, nazreo je, u gustoj senci, čistinu obraslu travom. Požarni su imali običaj da tu legnu, da spavaju ili tiho razgovaraju, kad nije bilo hladno
Aapokr 04 S

A imaš li kuću?

Ilija Ladin: Probuditi se reče

Ušao je u prodavnicu sunovrata/ I htio je kupiti nešto/ Kad ga upitaše: A imaš li ženu?/ Nemam ženu reče Idem/ Idem da potražim!
Alks 02 S

Autobusne bilješke

Selvedin Avdić: Nema nikoga

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…