Tekstovi sa tagom: književnost

Teroristi

Okružen memljivom tišinom zatvorske samice

Božiji ratnik

Noći su bile nepodnošljive i što se više trudio dočekati san umoran i ispražnjen od bilo kakve misli ili sjećanja to su snoviđenaja bila živopisnija, burnija i lucidnija. Ti su mu košmari vratili pred oči slike za koje je vjerovao da ih je zauvijek zatomio negdje u podsvijesti zaboravljenog, a jutra u kojima se budio nakon tih divljih putovanja po svojoj prošlosti bila su užasna
Bookstan 2019

Otvoren 4. Međunarodni sajam književnosti Bookstan

Sarajevski dani literature

Autor ovdašnjih hitova “Klinasto pismo” i “Kralj” Kader Abdolah duhovito je govorio o detaljima svoje biografije i sadašnjem statusu zvezde i čitanog autora. Rođen je u 1954. Teheranu; čukundeda mu je bio nekadašnji iranski premijer, pesnika i osnivača iranske, odnosno persijske poezije. Abdel je do 1985. živeo u Teheranu, da bi zatim, budući da je bio politički aktivan i da je pisao angažovano, napušta Iran
Trainna 02 S

Nervi su tišine u trenutku sečene

Željeznička stanica

Let ptice koja gori/ moja je muška snaga pod svodom/ tražim sklonište u plamtećem dnu/ po kome lete rubini
Cetnititi2

Četnički ubica u crkvenom kalendaru: Klanje kroz gusto granje

Žitije svetog Milorada Vukojičića Mace

Zajedno sa svojim duhovnim čedima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem, sveti Milorad Vukojičić Maca formira crnu trojku po uzoru na Svetu Trojicu koja daje i uzima život. Uzevši za svoju ideju-vodilju izreku na koju se pozivao i sveti vladika Nikolaj Velimirović "Ko se ne osveti, taj se ne posveti", crna trojka predvođena svetim Miloradom kreće u krstaški rat za veru bez večere po partizanskim kućama. Tada dobija i nadimak Maca, koji nema nikakve veze sa životinjama, zverima pogotovo, već sa macolom, oruđem Gospodnjim za prevaspitavanje zabludelih ovčica. Umesto krstom, služio se kamom, što nije nimalo slučajno, jer ako malo pažljivije pogledamo kamu jasno je da se radi o stilizovanom krstu. Klao je žrtve za njihovo dobro, zarad večnog života u rajskom naselju, da bi spasao njihove zabludele duše sablažnjene levičarskom prelesti
fernando pessoa

Heteronimi: Bespomoćni rob svoje umnožene ličnosti (1)

Prestanite da živite i čitajte

„Koliko je života sadržano u jednom životu? S Pesoom, jedna od velikih briga književnosti našeg vremena, Ja, izlazi na pozornicu. Ja je pogled unutra, subjekt postaje sopstveni objekt, uzimajući sebe kao svoje drugo" - Antonio Tabuki. Fernando Pesoa, rođen u Lisabonu 1888, najpre dugo egzistira kao činovnik u nekoj mračnoj kancelariji. A onda, 8. marta 1914, taj najpre idealistički pesnik, jedan od najvećih u XX veku, primećuje kako u njemu iskrsava izvesni dvojnik po imenu Alberto Kaeiro, „paganski“ učitelj, koga prate dvojica učenika: Rikardo Reiš, epikurejski stoik, i Alvaru de Kampuš, koji sebe naziva „senzacionistom“. Potom je tu, poput prozirnog lista hartije za kopiranje ispred pesnikovog lica, izvesni Bernardo Suareš, koji vodi dnevnik svog „nemira“ u sumornoj prozi, dok istovremeno Pesoa istražuje svakojake puteve, od erotizma do ezoterizma. Svaki od njih je Fernando Pesoa (koji prestaje da bude mladi idealista). On je još sedamdesetak drugih, pri čemu je čak i Pesoa samo jedan od njih. On piše, a uz njega pišu svi njegovi heteronimi, i rukopise trpa u kofer, i tako sve do smrti, 1935. godine. U koferu je, godinama kasnije, otkrivena silna gomila odlomaka njegovog višestrukog, zagonetnog i nezavršenog dela. U ovoj knjizi je deo tih fragmenata (od manifesta, eseja, zapisa, do pisama), poglavito onih koji se tiču umnožavanja stvaralačkog Ja. Službeni glasnik objavio je knjigu proznih tekstova i eseja Fernanda Pesoe “Heteronimi” koju je priredila i prevela Nada Uzelac. Prenosimo nekoliko tekstova iz Pesoinih “Heteronima”
Knjige

Za neustavnu književnost

Koje je nacionalnosti vaš omiljeni pisac?

Naseliće se negdje u Krajini ili na Pešteru neki avganistanski dječak, naučit će ovaj jezik brilijantno kao što je Nabokov naučio engleski, napisaće za dvadeset godina roman bolji nego što je Srce tame, i koliko će se on osjećati bošnjački, srpski ili hrvatski, koliko bosanskohercegovački, gdje da ga naši teoretičari dovraga svrstaju? Hoće li čekati da se izjasni Bošnjakom, Srbinom ili Hrvatom?
Anna 02 S

Strašne žene

Ana Ahmatova – radikalna pjesnikinja u nemilosti Sovjetskog Saveza

U gоdinama оbilježenima ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd rijetkih pjesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svijetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena.
Aant 01 S

Godišnjica smrti Mike Antića

Razmisli šta znači umreti i gde to nestaje čovek

Na sutrašnji dan, 24. juna 1986. godine, preminuo je veliki jugoslovenski pesnik, novinar, bokser, reditelj, mornar i dečiji pisac - Miroslav Mika Antić. Rođen je 14.3.1932. u Mokrinu kod Kikinde. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Kozeh1

Udarac kao čeličnom pesnicom

Masnica

Šta je to što "Muficu" u potpunosti razlikuje i dijeli od tzv. duha vremena, od vladajućeg kanona, od norme ove epohe? Prije svega, rekao bih, odsustvo svake patetike, apsolutno izbjegavanje prenemaganja i one vrste djetinjarenja, koje s normalnim djetetom zapravo nema nikakve veze budući da djetetu najčešće prilazi kao kretenu te se tako prema njemu i odnosi. "Mufica" je ozbiljan rukopis o odrastanju djevojčice, koja mora da se, bez majčine pomoći i brige, suoči sa svijetom i njegovim čudesima (iz pogovora Gorana Babića)
Dinno 04 S

Lično sazrevanje

Misliš li da misliš?

Živ ne razume mrtvog mrtav razume/ živog i njegovo nerazumevanje./ Živ veoma ne veruje u nebo, jer kad bi/ mu predložili da večno sedi u fotelji/ i prinudno gleda u ekran sa koga/ bi gledao sebe gledajućeg – prihvatio bi...
Bass 01 S

Fantastična zoologija

Bazilisk

Bazilisk živi u pustinji; bolje reći, on je pustinju i stvorio. Pred njegove noge padaju mrtve ptice a plodovi trunu; rečna voda kojom se poji ostaje vekovima zatrovana. Plinije potvrđuje da njegov pogled drobi kamenje i spaljuje rastinje. Ubija ga miris lasice, a u srednjem veku se govorilo da ga i petlovo kukurikanje ubija.
Bedd 05 S

Objekt moje žudnje

Gužva u krevetu

On onda predloži: „Aj zamisli naprimjer da nas dvoje nismo sad udvoje nego... utroje”. Ona odma, ka i svaka praktična domaćica, pomisli kako bi joj to sigurno satralo ovi bračni krevet šta su ga jedva uspili uzest, na deset čekova, i još uvik ga otplaćuju. Ali opet primuči i spontano zamašta jednoga viskog, zgodnog, pridruženog člana. Pita je muž: „Jesi li?” „Jesan.” On se užga automatski. „Pričaj, pričaj!!” Ona, sanjivog pogleda, spremno počne opisivat trećeg aktera. „Vako: Visok je, viši od tebe bar za glavu...stasit, nako ki pravo muško, skroz drukčiji tip od tebe... crne kose, lipih očiju, na stomaku pločica do pločice... a zubi... mmm...”
Koude 03 S

Poezija bunta i otpora

Neću da pijem tablete za smirenje

Lakoća samoidentifikacije (čitaoca sa ex-YU prostora) u stihovima Tanje Stupar – Trifunović u skoro svakom smislu (ličnom, seksualnom, emotivnom, buntovničkom, porodičnom, društvenom, političkom, ratnom...), jedna je od blagodeti čitanja ove duhovite i surovo realne poezije - nemilosrdna je prema sebi i ima pravo da bude to i prema drugima, jer ne želi da se zavarava, koliko god je to moguće.
Aakri 22 S

Pismo iz Njujorka

Šta je žena rekla tom Vejtsu

U tom svetu bez erkondišna, sa skučenim radnim prostorom gdje je temperatura uvek preko sto Fahrenhajta, svetu užarenih ploča i frižidera koji se uvek kvare a majstori nikad ne govore engleski, svetu gdje je pipkanje za dupe uobičajena stvar i među muškarcima, svetu oštrih predmeta među besnim ljudima, svetu gdje kuvari sami sebi zašivaju posekotine jer nemaju zdravstveno osiguranje, svetu pakosti, ljubomore i krađa, u svetu gdje nema dva čoveka koja govore istim jezikom a opet se nekako razumeju, u tom je svetu znoja i krvi i suza i slobodna subota jednom u tri meseca velika stvar. A onda, kad to dođe, i ne znaš kako da provedeš tu prokletu subotu
Koude 06 S

Znam da ima zjena, sjetnih kao noći

Ljubav prema laži

Da li jesenje si voće vlasne slasti,/ Da li pogrebni si sud za suzu groze,/ Miris što će u snu oazama cvasti,/ Jastuk milovanja, stručak tuberoze?