Tekstovi sa tagom: korona virus

Ilustra 03 S

Krivi su (nam) svi osim nas

Pandemija kakvu zaslužujemo

Ni Bil Gejts, ni sve njegove milijarde, ni Mikrosoft ni Epl ni 4G, 5G ili bili kakav G ne mogu opravdati neumoljivu bahatost domaćeg čovjeka u postupanju na sopstvenu štetu, što je manje bitno, ali niti u postupanju na štetu drugih, što je daleko bitnije
Sapl1

Krizna vremena

Pjevači neka pjevaju, radnici neka rade, a budale neka šute o krumpiru

Nina Badrić je tokom svoje pjevačke karijere na svoje prihode platila veći porez nego svi oni zajedno. A porez, gospodo moja, nije kazna, pa da ga pjevačice moraju plaćati pošto se bave poslom koji netko smatra nedostojnim, nego je novac prikupljen od poreza nešto što pripadnika zajednice štiti od onog što bi im se moglo dogoditi da žive izvan zajednice. Nini Badrić bi se, recimo, moglo dogoditi da je pošalju u polje da vadi krumpir…
Abar 18 S

Susida, a jesu li slatke?

Napad virusa na lubenicu

Zaustavljam disanje, pomičem glavu, podižem nos i usta prema stropu kao da ću tako izbjeć katastrofu, kao da je zrak u liftu podijeljen na kvadrate pa ako dovoljno brzo maknem glavu možda izbjegnem frontalni napad njene kolonije virusa. Nema mi spasa, zaražene smo već i ja i lubenica. Gledam ono crveno srce moje lipe lubenice, više mi ne izgleda crveno, nego upaljeno
Meridian

Paketi pomoći za kovid bolnice širom zemlje

Meridianov konvoj humanosti

U okviru nove kampanje koja je počela ove nedelje, zaposleni u Meridianu uručiće pakete sa neophodnom medicinskom opremom, potrepštinama i osveženjem za bolnice, novouspostavljene kovid ambulante i zdravstvene centre koji se mesecima nalaze na prvoj liniji borbe protiv infekcije
Sloborn 2

Dansko-njemački TV hit "Sløborn"

Još jedna serija koja je "najavila" pandemiju

Tvorci serije opisali su je kao "postapokaliptični katastrofalni triler pretočen u moderni ep" koji istražuje "što se događa s modernim ljudima kada se uruši tanki lak naše civilizacije". Emitiranje je umalo otkazano nakon što su šefovi TV kuće ZDF izrazili zabrinutost da bi se gledateljima to moglo učiniti previše stvarnim
Korona virus

Smrt kao odluka države

Zaraza ili glad, pitanje je sad!

Izbor „zaraza ili siromaštvo i glad“ je lažan. Postojalo je vrlo jednostavno rješenje kako namaći pare koje nedostaju. Nama nije trebalo ukidanje mjera zaštite stanovništva, nego porezi na ekstrabogatstvo, nacionalizacija i eksproprijacija, u ime krize i vanrednog stanja koje je, bilo proglašeno ili ne, očito
korona virus

Medicinsko čudo

Kako je koronavirus oslabio dvadeset kila

Koronavirus je postao blag, bezazlen. Pretvorio se u nešto, usudili bi se čak kazati, prijateljsko i milo, upravo kao što je onaj Ćiba iz Spinuta nekako mutirao iz zloglasnog kriminalca u ljubaznog susjeda koji će pogurati tuđi auto. Članovi Nacionalnog stožera civilne zaštite, koji su jednom izbezumljeni od straha zvali policiju da hapsi starije gospođe na ulicama, danas gledaju kroz mikroskop i jedva mogu vjerovati svojim očima. "Virus je oslabio", izjavljuje svečano ministar Beroš. "Strašno je oslabio", slaže se Krunoslav Capak
Korona virus

Sve nas nosi isti korona val

Šta će ti stanovništvo kad ti crkne ekonomija?

Čak i idiotu je moralo biti jasno da će popuštanje mjera dovesti do novih slučajeva zaraze i novih smrti. Tako je i bilo. Spašavanje ekonomije je ipak bilo važnije od ljudskih života. Koji su važni bili samo zato što je virus stigao u kasnu zimu/rano proljeće. Da je stigao u junu, kad je vrijeme turističke sezone, ne bi nas ni zajebavali sa frazama o ljudskom životu koji je važniji od para. Tada bi, kao racionalan i superioran, bio sproveden „švedski model“. Bilo bi nam objašnjeno da taj model čuva ekonomiju i radna mjesta, a dugoročno i ljudske živote. Mi bismo rekli: dobro. Mi uvijek kažemo: dobro. Dobra je pećina. Dobro je i van pećine. Dobri su životi, a dobra je i ekonomija. I vakcina i imunitet krda. Sve je dobro: i u pojedinostima i u cjelini.
Covvi 01 S

Prije Soderbergha i filma "Contagion": "The Dead Zone"

Serija koja je još 2003. predvidjela pandemiju

Jill Ellen Blotevogel kaže da je epizodu "Zaraza" napisala nakon puno istraživanja. Među ostalim, naišla je na slučaj da je osoba, zaražena malarijom i koronavirusom, ozdravila kad je koristila klorokin, lijek protiv malarije koji se pokazao učinkovitim prilikom liječenja Covida-19. Tih godina, između 2002. i 2004., koronavirus poznat kao Sars-CoV-1, koji često zovemo SARS, pojavio se u kineskom Guangdongu
Gluu 02 S

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (11)

Vladavina zla plaši me manje od vladavine idiotizma

Poznanik, još-malo-pa-sedamdesetogodišnjak sinoć je na televiziji gledao emisiju o Veselinu Đuranoviću, komunističkom funkcioneru o kojem ni njegovi neprijatelji nisu imali reći ništa loše. Njegov sin, Draško, u toj se emisiji prisjećao djetinjstva u tadašnjem Titogradu. Sjetio se da ga je majka opominjala da uveče ne zaključava vrata stana: nekome od komšija u gluvo doba noći moglo bi nešto hitno zatrebati pa bi, ako bi naišao na zaključana vrata, em bilo sramota, jer bi to značilo da Đuranovići misle da su im komšije lopovi, em bi komšijama bilo neprijatno da Đuranoviće bude, pa bi mogli ostati bez onoga što im je hitno i neophodno. Gleda to čovjek o kojem vam govorim i zaplače se. Jer se prisjeti kakvi smo ljudi bili. A kakvi smo sad
Novak Đoković S

Zašto poznate ličnosti pitamo za mišljenje

Novak Đoković: Reketom protiv vakcine

Izuzetno je tužno uvideti da jedan od najboljih sportista sveta ima tako reakcionarne stavove. Uvek sam bio skeptičan prema ideji da putovanje menja čoveka. „Putovanje je ludin raj“, veli Emerson, i zaista bi se očekivalo da neko ko je „video sveta“, ne reciklira frazeme iz arsenala Srbije 90-ih. Deo problema je i u ispraznosti celebrity kulture. U tome da tražimo od poznatih ličnosti mišljenje o svemu i svačemu, zaboravljajući da su profesionalni sportisti najčešće fah idioti, izuzetno izvežbani u onome čime se bave i ništa drugo sem toga, da su to jednostavno prvoklasni zabavljači. Ne mogu da zamislim da se za vreme epidemije Variole vere iko pitao šta li Krešimir Ćosić ili Džaja misle o vakcinama
Joker

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (10)

Možemo li skupiti milijardu eura za bolju budućnost?

Možda je jedini način da naše zemlje krenu naprijed ovo: da mi, kao građani, našem državnom parlamentu, vladi i predsjednicima ponudimo po 10 miliona eura, svakome – da se više nikad ne pojave na poslu, da se više nikad ne obrate javnosti niti stanu pred kamere. Da ih isplatimo, samo da ih nikad više ne vidimo
Vankuver 1

XXZ čitaoci kao XXZ saradnici

Razglednica iz Vankuvera u doba korone

Naš iseljenik se u životu morao navikavati na svašta, pa se nada da će se navići valjda i na tu novu normalnost. On je, ako bi ga neko pitao, rekao da je zadovoljan svojim životom u Kanadi. Intimno, oduvijek je svoj dolazak ovamo smatrao gotovo nezasluženim sticajem srećnih okolnosti, koji mu je, nakon nekoliko haotičnih godina uzrokovanih ratovima i raspadom zemlje od prije četvrt stoljeća, u život vratila toliko žuđenu normalnost. Ni danas ga osjećaj zahvalnosti prema državi koja je njemu i njegovoj porodici pružila takvu priliku ne napušta. Možda se zbog osjećaja nanovo stečene životne uravnoteženosti  za ovdašnu politiku nikad nije zainteresovao s takvom posvećenosti s kojom i danas prati dešavanja na Balkanu, uprkos činjenici da mu je sad taj svijet barem fizički daleko i na njeg samog nema nikakvog neposrednog uticaja
Marijj 33 S

Uključ - Isključ

A ni reči o koroni

Uključ., isključ., televizora teklo je ovako: stariji od 65 god. ne smeju uopšte da izlaze, mladji smeju od 5 do 17 sati, a onda je policijski sat do 5 ujutro; vikendom ne sme niko; za katolički Uskrs, od 10 aprila, od 17 sati,  do 13. aprila, do 5 ujutro - izlaziti iz kuće ne sme niko; za pravoslavni Uskrs (državni praznik), od 17. aprila, od 17 sati do 21.aprila, do pet ujutro, izlaziti ne sme niko; posle pravoslavnog Uskrsa policijski sat počinje u 18 sati, traje do sledećeg dana do 5 ujutro...
Ekvador korona

Mrtvi leže po ulicama Gvajakila

Korona

Thomas Boberg (1960) jedan je od najcenjenijih i najnagrađivanijih danskih liričara. Od svoje sedamnaeste godine je gotovo stalno na putu (najviše po Južnoj i Srednjoj Americi i Africi). Objavio preko trideset knjiga poezije, putopisa, eseja i proze. Četiri godine je živeo u Barseloni, gde je upoznao Peruanku, kojom se oženio i posle godinama živeo u Limi. Poslednjih pet godina proveo putujući siromašnim delovima Aftrike. Putopisno-prozne knjige „Amerike“ i „Afrikana“ uvećale su mu ugled koji je već stekao kao „jedan od najboljih liričara Danske“. Najznačajnije pesničke zbirke: trilogija „Konjožderi I-III“, „Labudova pesma“, „Pod satom“, „Pelikanov let“, „Boothill“, „Poziv na putovanje“, „Životni stil“, „Pesme Meksiko Sitija“