Tekstovi sa tagom: korona virus

Gluu 02 S

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (11)

Vladavina zla plaši me manje od vladavine idiotizma

Poznanik, još-malo-pa-sedamdesetogodišnjak sinoć je na televiziji gledao emisiju o Veselinu Đuranoviću, komunističkom funkcioneru o kojem ni njegovi neprijatelji nisu imali reći ništa loše. Njegov sin, Draško, u toj se emisiji prisjećao djetinjstva u tadašnjem Titogradu. Sjetio se da ga je majka opominjala da uveče ne zaključava vrata stana: nekome od komšija u gluvo doba noći moglo bi nešto hitno zatrebati pa bi, ako bi naišao na zaključana vrata, em bilo sramota, jer bi to značilo da Đuranovići misle da su im komšije lopovi, em bi komšijama bilo neprijatno da Đuranoviće bude, pa bi mogli ostati bez onoga što im je hitno i neophodno. Gleda to čovjek o kojem vam govorim i zaplače se. Jer se prisjeti kakvi smo ljudi bili. A kakvi smo sad
Novak Đoković S

Zašto poznate ličnosti pitamo za mišljenje

Novak Đoković: Reketom protiv vakcine

Izuzetno je tužno uvideti da jedan od najboljih sportista sveta ima tako reakcionarne stavove. Uvek sam bio skeptičan prema ideji da putovanje menja čoveka. „Putovanje je ludin raj“, veli Emerson, i zaista bi se očekivalo da neko ko je „video sveta“, ne reciklira frazeme iz arsenala Srbije 90-ih. Deo problema je i u ispraznosti celebrity kulture. U tome da tražimo od poznatih ličnosti mišljenje o svemu i svačemu, zaboravljajući da su profesionalni sportisti najčešće fah idioti, izuzetno izvežbani u onome čime se bave i ništa drugo sem toga, da su to jednostavno prvoklasni zabavljači. Ne mogu da zamislim da se za vreme epidemije Variole vere iko pitao šta li Krešimir Ćosić ili Džaja misle o vakcinama
Joker

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (10)

Možemo li skupiti milijardu eura za bolju budućnost?

Možda je jedini način da naše zemlje krenu naprijed ovo: da mi, kao građani, našem državnom parlamentu, vladi i predsjednicima ponudimo po 10 miliona eura, svakome – da se više nikad ne pojave na poslu, da se više nikad ne obrate javnosti niti stanu pred kamere. Da ih isplatimo, samo da ih nikad više ne vidimo
Vankuver 1

XXZ čitaoci kao XXZ saradnici

Razglednica iz Vankuvera u doba korone

Naš iseljenik se u životu morao navikavati na svašta, pa se nada da će se navići valjda i na tu novu normalnost. On je, ako bi ga neko pitao, rekao da je zadovoljan svojim životom u Kanadi. Intimno, oduvijek je svoj dolazak ovamo smatrao gotovo nezasluženim sticajem srećnih okolnosti, koji mu je, nakon nekoliko haotičnih godina uzrokovanih ratovima i raspadom zemlje od prije četvrt stoljeća, u život vratila toliko žuđenu normalnost. Ni danas ga osjećaj zahvalnosti prema državi koja je njemu i njegovoj porodici pružila takvu priliku ne napušta. Možda se zbog osjećaja nanovo stečene životne uravnoteženosti  za ovdašnu politiku nikad nije zainteresovao s takvom posvećenosti s kojom i danas prati dešavanja na Balkanu, uprkos činjenici da mu je sad taj svijet barem fizički daleko i na njeg samog nema nikakvog neposrednog uticaja
Marijj 33 S

Uključ - Isključ

A ni reči o koroni

Uključ., isključ., televizora teklo je ovako: stariji od 65 god. ne smeju uopšte da izlaze, mladji smeju od 5 do 17 sati, a onda je policijski sat do 5 ujutro; vikendom ne sme niko; za katolički Uskrs, od 10 aprila, od 17 sati,  do 13. aprila, do 5 ujutro - izlaziti iz kuće ne sme niko; za pravoslavni Uskrs (državni praznik), od 17. aprila, od 17 sati do 21.aprila, do pet ujutro, izlaziti ne sme niko; posle pravoslavnog Uskrsa policijski sat počinje u 18 sati, traje do sledećeg dana do 5 ujutro...
Ekvador korona

Mrtvi leže po ulicama Gvajakila

Korona

Thomas Boberg (1960) jedan je od najcenjenijih i najnagrađivanijih danskih liričara. Od svoje sedamnaeste godine je gotovo stalno na putu (najviše po Južnoj i Srednjoj Americi i Africi). Objavio preko trideset knjiga poezije, putopisa, eseja i proze. Četiri godine je živeo u Barseloni, gde je upoznao Peruanku, kojom se oženio i posle godinama živeo u Limi. Poslednjih pet godina proveo putujući siromašnim delovima Aftrike. Putopisno-prozne knjige „Amerike“ i „Afrikana“ uvećale su mu ugled koji je već stekao kao „jedan od najboljih liričara Danske“. Najznačajnije pesničke zbirke: trilogija „Konjožderi I-III“, „Labudova pesma“, „Pod satom“, „Pelikanov let“, „Boothill“, „Poziv na putovanje“, „Životni stil“, „Pesme Meksiko Sitija“
Religija

Vera i korona

Glasovi razuma u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

U slučaju epidemije korona virusa pokazalo se da crkva nije monolitna ustanova, iako mnogi žele tako da je predstave, pogotovo oni koji je vode, kao i vernici koji u spoljašnjem autoritetu traže čarobni lepak za sopstvene unutarnje raspolućenosti. Oni koji vode SPC, hvale ratne zločince, ugrožavaju druge, paktiraju sa političkim i finansijskim moćnicima - nisu jedino što postoji u crkvi. Tu je i njeno drugo, svetlije i manje vidljivo lice. Ima u crkvi mnogo ozbiljnog, pametnog, vanredno obrazovanog sveta, istinskih vernika i časnih ljudi, ima onih koji se gnušaju etnonacionalizma i etnofiletizma, i potpuno drugačije gledaju na svet od onih koji se neprestano pozivaju na Hrista, a zapravo više veruju u srpstvo i zlatno tele
live aid concert

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (9)

Sjećate li se Live Aid koncerata?

Briga za gladne u Africi, priznajmo sebi, odavno je passé priča. Kao i pjesme Duran Duran i Cindy Lauper koje ponekad postavimo na naše playliste, ona je tek stvar nostalgije za osamdesetima, kada je naša briga za Afriku dosegla vrhunac – kada smo se, pomažući Afrikancima, ludo zabavili na Live Aid koncertima. Današnji omiljnei diskurs kraja je onaj ekološki. No i on je sada posustao pred virusom
Korona virus

Korona katreni: Čudna jada od Vuhana grada (2)

Onaj zbog koga sam u izolaciji pravi se nevidljiv

Čitam ranoosvanuli grafit / Na zidu susedne zgrade. / Neko se igra mojim strahom: / Pa je ispisao: Spisak postoji
Pitirim Tvorogov

Vikar ruskog patrijarha: Zarazio sam se u hramu na bogosluženju

Agonija je počela na Veliki petak

Rektor Moskovske duhovne akademije i vikar (zamjenik) Patrijarha Moskovskoga i cijele Rusije, episkop zvenigorodski Pitirim Tvorogov (53), koji je obolio od korone – obratio se javnosti potresnim svjedočenjem. Članak objavljen na njegovome blogu napisao je iz bolničke sobe za intezivnu njegu, dok oko sebe posmatra agonije umiurćih i teško oboljelih od korone… Kako smo ranije pisali, preosvešteni Pitirim jedan je od svijetlih primjera dogmatski i eklisiološki obrazovanih, mudrih i odgovornih arhijereja Istočno-pravoslavne crkve koji nijesu pričali anticrkvene, sulude, opake i možda kriminalne gluposti i vjernike navodili na iskušenje smrti pozivima da dolaze na bogosluženja. Prije nego će oboljeti, Preosvećeni je objavio kategorički apel vjernicima da ne odlaze u hramove, nazivajući svakoga ko pokuša suprotno – „zločincem"! A mora se uzeti u obzir da Preosvećeni bira riječi, jer je bogoslovski specijalista za omilitiku – hrišćansku propovijed. Pitirim je prvi pravoslavni arhijerej koji je saopštio: „Zarazio sam se u hramu na bogosluženju!" Članak preosvećenoga Episkopa Zvenigorodskoga i Glavnoga vikara Patrijarha Moskovskoga i cijele Rusije, objavljujemo u cjelini
Korona prazne ulice

Korona katreni: Čudna jada od Vuhana grada (1)

Kada izađem da li ću ikoga zateći živog?

Zašto da pesma ne bude dokument / O juče, o danas, / A da li će doći sutra. / Pita se ovaj katren
Mror 02 S

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (8)

Sumnja je jedini način da vidiš

Nema progresivnog sljepila. Sumnja je jedini način da vidiš, ma koliko malo, nepotpuno i nezadovoljavajuće to što vidiš bilo. Ako vidiš takozvanu veliku sliku, ako vidiš sve i sve ti je jasno, čestitam: slijep si
korona crkva

Epidemija ekumenizma: Pravoslavni katolibani

Virusu se pomolimo, korono pomiluj!

Nama treba svemogući Bog, moćniji od načelnika Generalštaba, surovi osvetnik i Vrhovni Zaštitar vernog fetišističkog stada, a ne neki bednik koji je dozvolio da bude uhvaćen i skončao na krstu, u teškim mukama. Nama treba car, gospodar, vladalac, moćnik, vasilevs, sveti ratnik, a ne ova smejurija od mesije, taj – što reče Krleža - “astralni, zvezdani ljiljan u mučionici velikog inkvizitora”. Sačuvaj nas Bože takvog Boga i sakloni!
Andrej Nikolaidis

Kijametsko doba: Dnevnik iz izolacije (7)

Da li se medicinari bave istom naukom?

Ni sami takozvani stručnjaci ne mogu se složiti čak ni oko najprostijih stvari vezanih za virus. Oslušnite poruke medicinara: oni kao da se ne bave istom naukom, nego su neki od njih geografi, neki ljekari a neki obućari
Zavera

Teorije zavere

Ko nam je smestio covid-19?

Teorije zavere stvaraju privid smisla i svrhe svega što se događa, ukidajući potpuno ulogu slučaja, mogućnost greške, beskrajno umanjujući značaj ljudske gluposti, neznanja, kratkovidosti, plitkoumnosti, blesavosti i sveopšteg švindleraja. Mnogo je lakše verovati da je covid-19 napravljen u nekoj laboratoriji, nego se suočiti s činjenicom da epidemiolozi i ostali naučnici već decenijama ukazuju na mogućnost javljanja ovakvih pandemija, a najodgovorniji ljudi na svetu za to ne daju ni pet para i blesavo okreću glavu na drugu stranu, jer ulaganja u naučna istraživanja čiji će nam rezultati možda u nekoj budućnosti zatrebati ne donose trenutni profit