Tekstovi sa tagom: kosa pakuševskij

Willi 06 S

To im ne opraštam

Devedesete u otiscima

„Otrovom zaliven život“! Nije li vreme da se umije? Da se mrzoljubi zaborave, da spinovi zveknu o zemlju i razumom vesti da počinju! Beše jednom jedna lepa velika zemlja. Onda stigoše devedesete!
Apokrr 16 S

Neki bi to prosto tugom nazvali

Pesma

Cvetaju i precvetavaju lipe. Prolaze neki naši datumi. Drugačije zvuče pesme koje smo zajedno slušali i voleli. Tišina udara u slepoočnice kao bubnjevi i nadjačava osećaj praznine. „Neki bi to prosto tugom nazvali“, rekao bi Balašević, to kad D moll počne da gospodari
Pokri27

Porodične priče

Ako neko pita za me

Stanica. Stiže zagrebački voz. Noć je. Jedan naočiti čovek dugo izbacuje kofere iz voza. Mnogo je kofera. Zvižduk lokomotive označuje polazak voza. Čovek je sam na staničnom peronu. Gleda u obrise stare kule obasjane mesečinom. Čuje se huk moćne Une, lepotice planinske
Abar 02 S

O ljubavi je reč

Mačka, princeza nekog drugog sveta

O ljubavi je reč, uvek. Toliko tih čarobnih bića ušeta u naše dane i postane sinonim za istinsko radovanje, a često i ogromne tuge koje se pamte i o kojima pričamo i čuvamo ih od zaborava