Tekstovi sa tagom: kosovo

The Hill Where Lionesses Roar je film sa svojim prednostima i nedostacima, ali opet napisati scenario i režirati film u tako mladoj dobi nije nimalo lak zadatak. Rediteljski debi Luane Bajrami je sasvim solidan, iako na pojedinim mestima derivativan, a njene godine taj poduhvat čine skoro pa impresivnim

Kad pritisak nacionalističkih ideologa i državne represije popusti, ljudi zaborave na “patriotsku” obavezu da se međusobno mrze i sukobljavaju, pa nađu načina za rešavanje problema i sami smisle društvene modele koji im život čine podnošljivijim. Čak je i u nepovoljnim uslovima početkom XX veka na Kosovu, u sredini koja nije imala ozbiljnije kontakte sa prosvetiteljstvom i liberalizmom, lokalno stanovništvo samo otkrilo recept za normalniji život

Iz silnih tekstova i umovanja naših najumnijih glava teško je dokonati šta je to famozno Kosovo. Ponajmanje je to neka teritorija, država ili pokrajina, neko stvarno postojeće parče planete Zemlje na kojem žive i rade neka ljudska bića. Jedino što nepristrasni posmatrač može da zaključi iz ovih pisanija jeste da je Kosovo nekakvo božanstvo, te da su naši vrli intelektualci zapravo poklonici jednog opskurnog religioznog kulta. Samo nema potrebe da svoja religijska uverenja prodaju kao hrišćanstvo. Svakakve su gadosti ljudi činili u ime Hrista, proganjali su jeretike, spaljivali veštice, vodili krstaške ratove, priređivali razne vartolomejske noći, ali jasno je da Hrist s tim nema nikakve veze. Kao što nema veze ni sa ubijanjem civila na Kosovu, silovanima, paljenjem kuća, sistematskom pljačkom, progonima i zatrpavanjem dečjih leševa u masovnu grobnicu u Batajnici

Sa likovima se identifikujemo i zbog vrlo dobre glume, kako Sunaja Raçe, inače pozorišnog glumca, tako i Juli Emiri koja izbalansiranom glumom svoj podiže sa nivoa klasičnog filmskog tipa. Dobra je i Elda Jashari, premda bi profitirala od detaljnije napisanog lika. Andromeda Galaxy ne zaostaje ni na tehničkom planu, što je uspeh imajući u vidu relativno skroman budžet filma i činjenicu da dobar deo glumačke postave i ekipe čine članovi iste familije, od kojih poneki obavljaju višestruke funkcije. Reč je, dakle, o vrlo dobrom debitantskom ostvarenju i inače dobrom filmu

Kad neko već toliko prezire traktor da ga uzima kao primer nečega što nikako ne može biti sameravano sa Kosovom, nečega toliko nebitnog, oveštalog, sitnog i banalnog – onda bi bilo pošteno da se prezirač poljoprivrednih mašina odrekne svih traktorskih plodova: od hleba i mesa, preko povrća i voća, pa sve do mleka i mlečnih proizvoda. Pa neka jede Kosovo garnirano kosovskim mitom, u sosu od Lazareve kletve i polutara srpske planete

Nikada nas u rat nije uvukao neki građanin ili seljak, u rat nas uvek vodi država. Pa ako joj dozvolimo da manipuliše nama i proizvodi propagandu mržnje, opet će nas uvući u rat, za to su uvek jako velike šanse

Što reče jedan Krležin junak, čovek iz naroda, takorekuć topovsko meso za mlevenje, u pripoveci “Bitka kod Bistrice Lesne”: “Eh, Bog moj! Rat! A što se tu može? Već gospoda doktori znadu što hoće, kad guraju taj rat!” A gospoda doktori guraju li guraju taj rat u koji bi da gurnu svoje sunarodnike, i to iz čiste ljubavi prema njima. Dobro, možda ne baš prema njima, prema konkretnim pripadnicima srpskog naroda, već više sproću ideje o srpskom narodu koju su u svojim maštovankama izmaštali. Jer kad se gospodin doktor približi nekom konkretnom, živom primerku Srbina – ispadne da ovog uopšte ne zanimaju ni Kosovo, ni Lazareva kletva, ni osveta Kosova, ni taj famozni srpski identitet, a duhovni genotip u životu nije video, čak ni u najluđim snovima

Svojim prvim igranim dugometražnim filmom „Agina kuća“ Lendita Zećiraj otvorila je program East from West Karlovarskog filmskog festivala, za koji je dobila specijalan pomen ekumenskog žirija. Ovo hrabro autorsko ostvarenje ostaće dugo u pamćenju gledaoca po nesvakidašnje građenim ženskim ulogama, toj grlatoj, raspsovanoj i neustrašivoj „bandi“ koja živi zajedno u kući u planinskoj zabiti i koja odbija da se preda sopstvenim traumama. Tu, zajedno sa njima je i devetogodišnji Aga koji čezne za figurom oca ili jednostavno za bilo kakvim muškim društvom. On bi mogao biti klinac kao i svi drugi, da nije vezan za majčinu sudbinu u sigurnoj kući. Region je dobio pravi feministički film koji će da iritira, boli, gane ili da zaprepasti publiku, U svakom slučaju je neće ostaviti ravnodušnom. Ovo je nastavak uspeha za Zećiraj, koja iza sebe ima višestruko nagrađivane kratke filmove „Ograda“ (2018) i „Balkon“ (2013) od kojih je prvopomenuti bio čak trostruko kvalificiran za Oskara

U državi u kojoj postoji vladavina prava, nadležno tužilaštvo bi moralo po službenoj dužnosti da sprovede istragu, jer postoji i više od osnova sumnje da se radi o izvršenju krivičnog dela. Za početak bi morali biti saslušani autori teksta iz Informera, koji je i neka vrsta „poziva na linč“ fudbalera i trenera, a svakako i oštećeni, odnosno žrtve, u ovom slučaju Tumbaković, Ivanić i Stojković, koji bi ukazali na izvore pritisaka i pretnji kojima su bili izloženi

Tako jedinstvena simbioza industrije putinizma i lokalnog šovinizma rezultuje i jedinstvenim proizvodom. Jer „kao što to obično biva“ s većinom rusko-srpskih partnerstava – ono što počne kao priča o žrtvama ratova i bombardovanju, o muci i nepravdi, završava kao projekat projektovanja takozvane meke moći Rusije i njenog centralnog motiva: veličanja Vladimira Putina

Jasno je da su pokušaji da se opstruiraju i zaustave pregovori sa Kosovom u središtu političkog delovanja antievropskog i antizapadnog SzS-a. Ogromna pokrenuta energija građanskih protesta se sada pokušava preuzeti i silom usmeravati ka desnici. Od protesta zbog kršenja ljudskih prava, ugrožavanja medijskih sloboda, korupcije i destrukcije institucija – nezadovoljstvo se pokušava usmeriti na „izdaju“ i „predaju“ Kosova kao ključni Vučićev crimen. Zaokret udesno, odnosno, pokazivanje pravog lica Đilasove koalicije ograničiće masovnost i snagu protesta u Srbiji

O mentalnom stanju nacije ponekad nije potrebno čitati opsežne medicinske studije; dovoljno je da uđete u Tviter-lavirint i tamo otkrijete najnovije istine o zločincu Titu, velikom Draži, odvratnim Šiptarima, podloj vakcinaciji, pokvarenim komunistima i uvek humanim četnicima koji ni malog mrava ne bi zgazili. Ukratko: stanje redovno!

Nesrećni srpski živalj ponovo je prinuđen da bira između dva zla – Kosova 1 i Zadruge 2. Tako bar smatra predsednik „Srbskog narodnog pokreta - Izbor je naš“ Dane Čanković. Neupućeni čitalac rekao bi da postoji izvesna kontradikcija između naziva pokreta i pomenutog nametnutog izbora, ali to je do neupućenog čitaoca. Oni koji misle svojom glavom i ne veruju u sve što im se servira znaju da je sve orkestrirano iz jednog centra moći i da se čitava vaseljena zaverila zajedno sa Mitrovićem i Vučićem – jedan da pravi Imaginarijum, dok drugi za to vreme daje Kosovo. Rečima maestra Čankovića: „Zapustili smo naš vinograd, Kosovo, i zamjenjujemo ga bajkovitim imaginarijumom, Zadrugom 2“

Da li je na granici sa Kosovom još jedna masovna grobnica čiji će sadržaj posvedočiti o tome da su srbijanske snage bezbednosti okrutno ubijale civile, žene i decu

Izvesni Nikola Varagić, za kojeg ne znamo šta je po profesiji: mesar, dreser, zilot vegeterijanac, bejbisiter, član muškog crkvenog hora, pravoslavni hirurg ili serijski ubica, ali znamo da je obožavatelj Slobodana Antonića, na hrišćansko-poremećenom sajtu “Stanje stvari” (na hrvatskom “Stanje (one) stvari”) otkriva zaludnim Srbima neporecive istine u formi pitanja ili poslovica. Zašto su umereni desničari – pravi antifašisti? Why is Trump spasitelj Srbije? Da se naježiš: srpski režim u polnim raljama gej lobija! Šta hoće gej lobi - oni svima nameću svoja učenja, uverenja, teorije i zakone, da je čovek nastao od majmuna, da homosekusalci treba da usvajaju decu, da se deca oduzimaju od roditelja! Jezivo: levica se, jednostavno, stopila sa LGBT ideologijom! Zašto je Putin jedina nada za Srbiju? Zašto Hrvatska ima more i zašto je nebo plavo i zašto je Antonić tako jebeno privlačan?