Tekstovi sa tagom: kratka priča

To se ponavljalo skoro svake večeri. Kad me prvi put dodirnuo, osetio sam bol. Ipak nisam ustuknuo. Još imam ožiljak na tom mestu, ili mi se bar tako čini. Nije to bio isti onaj Boris iz škole, iz očiju mu je sevalo nešto drugo, životinjsko. Neupućen u svet oko sebe, mislio sam da je to želja, ili ako baš hoćete – ljubav. Kasnije sam mu se pridružio u krevetu

Prsti ti trljaju tjeme toliko jako da te gotovo boli. Potom, dugo stojiš pod hladnom vodom. Dok bos hodaš do kuhinje, na tabanima ti ostaju mačje dlake. Sirup od bazge iscurio ti je po frižideru. Počistit ćeš, ali nakon što popiješ kavu. Sipaš mlijeko, šećer, pališ kompjuter. Čitaš mejlove, vijesti, fejsbuk statuse. Misliš na more i svoj bankovni račun. U Zagrebu su izmjerena 32 stupnja. Razmišljaš o odlasku na tržnicu, ali odustaješ. Spužvicom koja smrdi na vlagu skupljaš gustu tekućinu s plastičnih polica. Pregledavaš kutove frižidera, ispireš tragove sirupa s vrećice ribanca. Na štednjak stavljaš veliki lonac, evo i sparine. Sipaš vrelu vodu u sudoper, pašta se mlohavo prekobicne u cjedilo.

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Volim da ulazim u tuđe stanove, naročito zimi. Već oko Nove godine svi građani odu svojim kućama, pa ulice ostanu puste. Iz praznih soba izbija slabašna svetlost – strašilo za lopove.

Zapravo oni misle da su mudri - kaže odjednom. Misle da su mudri jer su dovukli gomilu knjiga i pojeli ih. Smešno mi, jer su to zapravo dobri momci, a žive ubeđeni da je ono što uče i ono što rade vrlo teško i vrlo duboko

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

U Bogdanovoj blizini moja nervoza je brzo napredovala i dok me ispitivački posmatrao trudio sam se da izgledam nezainteresovano.

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Dok se vozio prilaznim putem, Frenk je video kostur „ševroleta”, do prozora zarastao u travu, kako rđa u sporednom dvorištu kao nekakav tenk pogođen u bici. Izbledeli plastični pištolji i figure ratnika ležali su rasuti po smećem travnjaku. Bela montažna kuća iz pedesetih godina, s naherenim dimnjakom, i sama se naginjala na jednu stranu. Levo od Frenka stajao je ambar sklon padu. Po rečima ispisanim na vratima zelenim sprejom, koje su objavljivale da je Devojčicama zabranjen ulaz, bilo je jasno da se ambar već duže vreme ne koristi u svrhe koje mu je namenio njegov tvorac, već da je predat u ruke deci.

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Lori je osetio veliko zadovoljstvo što više ne mora da uvlači stomak. Ta mu je mešina uvek zadavala nevolje, pa stezanje trbušne duplje za njega nije bio samo luckasti čin, blesavo napinjanje da se uklopi u sliku zgodnog i srećnog muškarca, već zid, barijera koju su kržljavi trbušni mišići jedva držali. Čovek ne može da se opusti ako ne diše onako kako priroda zahteva, mislio je. Provodio je sate, dane, nedelje, potrošio je godine u sakrivanju nečega što je na licu ionako bilo očigledno.

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Sada se ovaj gospodin oseća vrlo zahvalan, i shvata da je ovo što se desilo prijateljsko upozorenje, odlazi u optičku radnju i nabavlja kutiju...

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…