Tekstovi sa tagom: kratka priča

Tlatt 01 S

U prividu jednakosti njegovala se osrednjost

Stolica

Transformacija se posebno brzo odvijala na selu. Širile su se zjenice skromnih i neiskusnih seljaka pred nadolazećim gomilama svega i svačega što se nudilo brzo i relativno jeftino. Usto, krađa je postala ovjereni način stjecanja dobara: zagledani u svoje pretpostavljene koji su cijeli pothvat doveli na jednu višu razinu, obični radnici mogli su u svome okruženju krasti upravo dovoljno za postojeće potrebe svojih ograničenih života
Hors 01 S

Kao avet na vetru

Devojka brža od konja

Noć je bila topla, a nebo bez oblaka. Mesec, punačak i beo, spustio se nisko, gotovo na same obronke grada, kao da je želeo da zaviri u svaku sporednu ulicu ne bi li našao još neku izgubljenu zvezdu koju bi izvukao iz blata i smestio je kraj sebe.
Morg 01 S

Ti me nisi gledao kako rastem

Očev povratak

Završio se rat. Mama i ja smo krenuli putem zbega, najlakšim putem koji nam je doneo spas. Došla je i sloboda, ali tebe nigde nije bilo. Čekali smo dva meseca nakon rata da se pojaviš u našem stanu i radovali smo se zbog tebe u tim danima pobede, ali ti kao da nisi bio živ, nisi nam davao nikakav znak, sve dok nismo čuli da si zarobljen i da se ne zna u kom si zatvoru niti u koje mesto su te odvezli
Done 05 S

Svi smo drugačiji

Šta je to normalan?

Neki su drugačiji od drugih, svi su drugačiji od ostalih. Iako ne postoje dve iste osobe na ovom svetu, neke različitosti se i dalje ne trpe. Vreme je da se tome stane na put
Blod 01 S

Kratka priča: Horor

Jedan dan u životu Dane Hadžipetrović

Dana se udobno smestila u fotelju i pustila da joj krupna, crna mačka legne u krilo. Mila moja, tepala joj je, dok joj je životinja gurala glavu u dlan. Umirivale su je vibracije koje su dolazile iz trbuha umiljatog bića. Skoro je zadremala. Prezirala je staricu u koju se pretvorila – često bi se uspavala, mlitava od toplote. Plašila ju je pomisao da je svršetak blizu.
Krss 09 S

Novi talas

Pol, rod i heroji

Neke osobe su roda koji nije ni muški ni ženski, a mogu se identifikovati i kao muškarci i kao žene u jednom trenutku, mogu biti različitih rodova u drugom, u potpunosti bez roda u nekom trećem, a mogu i dovesti u pitanje samu ideju o postojanju samo dva roda. Ove osobe sebe opisuju kao "rodnoqueer" ili nebinarne. Takvi rodni identiteti koji odbacuju koncept rodne binarnosti sve više bivaju priznati u pravnim, medicinskim i psihološkim sistemima i dijagnostičkim klasifikacijama što je u skladu sa povećanom vidljivošću i zagovaranjem za prava ovih osoba. Studije pokazuju da se veliki broj osoba određuju kao nebirane osobe, dakle odbacuju koncept rodne binarnosti
Vele 01 S

Srećan ili nesrećan kraj

Deca velebilja

„To velebilje ti je celo otrovno – i koren i list i cvet, a posebno bobice“, objašnjavao je Bogdan i živo mahao rukama
Bracca 06 B

Kratka angažovana priča

Šest

"Biber" je književno-aktivistička ekipa okupljena oko ideje da umetnost može inspirisati društvenu promenu. Zato je i pokrenula istoimeni konkurs za kratku, angažovanu priču na albanskom, bosanskom, crnogosrkom, hrvatskom, makedonskom i srpskom jeziku. Dosad su objavljene tri zbirke "Biber" priča, a neke od njih ćemo prenositi i na našem portalu
Vrata 01 S

Hoću da se popnem na tebe i tu ostanem zauvek

Gramatika smrti

Obuzimalo ga je neko nejasno zadovoljstvo. Poželeo je da ustane i sedne pored grofa, ali se predomislio. Iz Kanina je sad već izbijala neka otvorena prostota, ali ne ona nesigurna, koja se viđa među samouverenim muškarcima, već neka tvrda, vrela. Onda je ustao i prišao mu. Dotakao mu je vrat i napravio kružni pokret, baš tamo gde je juče bila omča. Bar se Ozrenu tako učinilo. Onda se uspravio i rukom mu dao znak da pođe za njim
Bracca 04 B

Kako bih tad zavodila red!

Gorča

Vikendom zgrada opusti. Stegne mi se nešto u stomaku od tišine, a i bojim se provalnika. Kad sija sunce gledam kako se svetlo valja preko komšijskih prozora, kad pada kiša – slušam. Razmišljam o smrti. Baš bi bilo dobro da onda mogu da se povampirim, ili da dođem kao utvara. Da budem od onih pokojnika što ne znaju da su mrtvi, kako bih tad zavodila red!
Vindo 01 S

Ivica bez Marice

Prozori su od marmelade

Vrata nije zaključala, nije mogla da se seti kako. Malopre je to bila njena kuća, s belim zidovima i slamenim krovom, i bašta. Sad je sve drukčije – fino potkresana živica srasla je s divljim žbunjem, a umesto bele zgrade nikla je koliba tamnih, lepljivih zidova. Ni brava nije ista. Gleda u ključ koji joj se opružio na dlanu, gurne ga u ključaonicu – ništa. Metalna glava tvrdoglavo stoji u mestu, kao da se vrata zaključavaju nekom tajnom bajalicom. Stavi ključ u džep i krene k šumi.
Abar 39 S

Zime su bile jako teške

Nesretni život Sofije R.

Sofija je ostala sama. Zbog pića i siromaštva starost je stigla brzo u njeno tijelo. Naselila se tu kao gladan pas, i sve je bilo još teže. Djeca su živjela u drugih gradovima, republikama i državama. Ponekad bi se čuli, kakvim pismom ili preko telefona. Ona im se nikad nije žalila, niti išta tražila
DArk 01 S

Ostala je pesma moja

Vidanje duše

Moju posljednju večer u Njemačkoj, vozali smo se njegovim novim Golfom pod debelom mjesečinom toliko jakom da su ulice bile jasne kao da je na satu pola bijelog dana. Vozali smo se, lutali, pričali priče iz djetinjstva i smijali se jedan drugom, sve do trena kada je Kemo, vrteći kotač po radio stanicama, naišao na Vidu Pavlović
Aafan3

Niko me nije poslao

Olven i inspektori

U nedelju, odmah iza podneva, muškarac s krupnim, tamnim rogovima ujahao je u grad. Na koplju koje mu je sezalo iznad glave nosio je steg s natpisom „Niko me nije poslao“. Kada su se građani okupili počeli su da sevaju blicevi. Ždrebac se propinjao tako da se činilo da asfalt puca.
Partizanska1

Restor(i)ed: European Short Story Today

Partizanska knjiga: Afirmacija zapostavljenog žanra

Projekat Restor(i)ed: European Short Story Today podrazumeva objavljivanje osam knjiga kratkih priča relevantnih evropskih autora iz Slovenije, Grčke, Bugarske, Engleske, Španije, Poljske, Francuske i Mađarske, a obuhvaćeni su i prevodi odabranih priča četvoro srpskih autora iz kataloga Partizanske knjige na engleski, francuski, nemački i španski jezik