Tekstovi sa tagom: kvir

Smatramo da je podjela na tzv. Istok i Zapad postala naglašenija i prizivanija no ikad prije. Danas ona ima brojna značenja: označava razliku između ‘tradicionalizma’ i ‘napretka’, ‘nazadnih’ i ‘razvijenih’, ‘religioznosti’ i ‘sekularizma’, ‘civiliziranih’ i ‘neciviliziranih’, itd. Međutim, tu podjelu danas iskorištavaju vladajući s obje strane hladnoratovskog sukoba u borbi protiv LGBTIQ+ osoba i drugih manjinskih skupina i pojedinaca

"Vani pričaš o ratu i šta sve on nosi; ovdje o tome kako je biti lezbejka, kako je biti hospitalizovana na psihijatriji. Moj zaključak: ljudi vole da im neko drugi priča o vlastitim strahovima, strepnjama i svemu onome što sami nisu u stanju izreći

"Sve što sam ikada želio učiniti u bilo kojem svom poslu jest da se queer ljudi (i naročito QPOC) osjećaju viđenim, saslušanim i shvaćenim"

Usled pogrešnog tretiranja seks rada mnogi koji se bave ovim poslom prinuđeni su da izlaze na ulice, gde se nasilje dešava kako od strane policije, tako i od običnih prolaznika. Najugroženije su trans seksualne radnice, ali ni ostale grupe koje se bave seksualnim radom nisu daleko od njih, te stalna hapšenja i prebijanja utiču i na to da se porodice udalje od onih koji se bave ovim poslom, te ih ostave na milost i nemilost onima koji ih eksploatišu, neretko i ubijaju.

Esej "Queen Theory: Notes on the Pet Shop Boys", koji je objavljen 2002. godine, nudi još jedan ugao iz kojeg pesma može da se sluša, budući da Ian Balfour u njemu tvrdi da je prva neobjavljena verzija pesme napisana kao aluzija na situacije koje je Elton John imao sa mladim seksualnim radnicima, a da su je članovi benda nakon toga prepravili kako bi izbegli tužbu.

Fouquet je pristao da sa nama podeli deo svojih aranžmana, te pokaže načine na koje je uspeo da homoseksualnost, pornografiju i cvećarstvo poveže u celinu, te napravi nešto za šta je verovao da nikada neće biti moguće.

Različita čitanja ove epizode su naravno moguća, ali to ne umanjuje činjenicu da se scenarista poigrava odnosom homoseksualnosti i homofobije, što se najbolje vidi u sceni u kojoj Karl svom virtuelnom ljubavniku, koji mu je samo prijatelj, nakon pauze u igranju objašnjava da je sve pokušao, probao druge avatare, nepoznate ratnike, ali da ništa nije bilo dovoljno dobro jer ni jedan od njih nije bio Danny.

Iako se onima koji imaju oko za kvir teme čini da se stvari ubrzano menjaju, glasovi koji se čuju su još uvek tihi, a lica koja su spremna da se pokažu još uvek retka, pa je zajednica i dalje najvećim delom nevidljiva, a pritisak veliki, budući da ide i dalje od nasilja, a sve do izolacije i odbačenosti od većinskog društva koje takođe povređuju i ostavljaju nesagledive posledice.

Akt je estetski shvaćena zabeleška nagog ljudskog tela. Može da bude slikarsko delo, fotografija ili vajarsko delo, a za razliku od pornografije ova dela nisu namenjena da utiču nа seksuаlne nаgone i imаju zа cilj dа govore o čistim umetničkim vrednostimа. Grаnica između аktа i pornogrаfije nije stаlnа i zаvisi od kulturnih i religioznih uticaja u društvu i ličnih iskustava posmаtrаčа. Granica između običnog i lica koje doživljava seksualno zadovoljstvo nešto je očiglednija, a razumevanje takođe potiče od iskustva posmatrača, te socijalne inteligencije uz pomoć koje se facijalne ekspresije uglavnom tumače.

Od 23. do 25. svibnja održava se treće izdanje festivala queer i feminističke kulture Smoqua koje ove godine pod temom „Norma, normalnost, normativnost“ propituje na promišljanje značenja ovih pojmova te njihovih sadržaja u društvu, posebice oko pitanja roda kroz bogat program edukacija, radionica, performansa i zabavnih događaja.

Današnji gost XXZ magazina – fotograf Nikos Stamatopoulos – je, ni malo slučajno, rođen baš u Sparti, te iz središta jednog od najpoznatijih homoerotskih mitova krenuo putem sopstvenih kvir interesovanja, da bi 2004. stigao do Atine. Ubrzo nakon što je napustio rodni grad počeo je da se bavi glumom, ali se njegov fokus polako pomerao ka fotografiji, a što je više istraživao sopstveno, te tela drugih. Njegov stil je evoluirao kako se kretao između Londona, Singapura, Santorinija, Balija i Roterdama, pa je polako pomerao granice, i inspiraciju sve više pronalazio u starim pornografskim sadržajima. Tako je brzo privukao pažnju globalne kvir zajednice, a zbog provokativnih snimaka koji se igraju živim bojama i živim telima. Njegovi radovi objavljivani su u poznatim kvir magazinima, a stigao je i do festivala Queer Art: Civil Disobedience 2016- 2018 u Atini, te He 2017: Questioning and Queering "Masculinity" u Los Anđelesu. Živela vidljivost! Stamatopoulos je pristao da sa čitaocima XXZ magazina podeli deo svojih fotografija, a oni koji budu poželeli da vide i saznaju više mogu to da učine na njegovom Instagram profilu.

Ono što njihova umetnička dela izdvaja od drugih ipak nije društveni kontekst, već to što seks i seksualnost na njihovim slikama nisu prikazani simbolično, romantizovano, apstraktno ili kroz alegorije, već otvoreno, bez izvinjenja. Takvo ponašanje bi se i danas smatralo hrabrim, a posebno u zemljama sa jačim patrijarhalnim poretkom, a zanimljivo je da nakon što je homoseksualnost dekriminalizovana nije bilo umetnika koji su bili tako otvoreno gej.

Sex Education se bavi i onima koji svom seksualnom identitetu pristupaju iz negativnog ugla, što od njih stvara nasilnike i najvatrenije homofobe. „Ako nekom kažeš za ovo jebeno si mrtav,“ pretnja je koja odjekuje i danas, a kao poricanje sopstvenog identiteta, te mera predostrožnosti koja garantuje da će tajni ljubavnik ćutati, budući da je, veruju oni koji pate od autohomofobije, homoseksualnost samo faza koja se leči nasiljem.

Weberow rad je čitavim generacijama predstavljao prvu asocijaciju na seks, te je neosporno da je homoerotiku uveo u mejnstrim, i to ne na zadnja vrata. Izabrani subjekti ličili su na neke drevne atlete, a fotografsko oko hvatalo je baš ono što je blisko gej senzibilitetu. Ipak, mnogi u njima prepoznaju i preteranu invazivnost koja, za razliku od onoga što su radili neki drugi kvir fotografi, subjektima oduzima lice, te akcenat stavlja na neke druge delove tela.

I upravo je tu neophodnost razumjela Judith Butler, jedna od najutjecajnijih suvremenih filozofkinja i teoretičarki, čiji su tekstovi kroz razotkrivanje nametnutih i ograničavajućih normi roda, spola i seksualnost uspjeli postaviti temeljna pitanja feminističkih teorija na potpuno nov način, tako postavši vrijedna ostavština u raznolikom opusu autorice kojoj je cilj trajno postavljati ista pitanja u različitim kontekstima.