Tekstovi sa tagom: letovanje

Na teškim mukama su se našli srpski turisti kojima je bliska odbrana svetinja, ali bi ipak malo da skoknu na more, pa makar i ono koje su usred Crne Gore okupirali Crnogorci. Ali, kako u silnoj gunguli od vlasnika apartmana, vila i hotela pronaći Srbina ili čoveka odanog „srpstvu u crkvenom smislu”? Pogotovo što nije baš jasno šta potonja formulacija znači. Kako pošten srpski patriota da bude siguran da će naći adekvatan smeštaj u Crnoj Gori, da neće zanoćiti kod nekog neprijatelja srpstva koji za sebe misli da je Crnogorac, jer mu Raković, patrijarh Irinej, Čeda Antić i ostali brojači krvnih zrnaca još nisu objasnili da je Srbin? Kako čovek da ode na odmor, a da dušu ne izgubi?

Zastrašujuća je činjenica da u novostima koje čitamo suštinski nema ničega novog. Sve što čitamo ove godine, već se dogodilo i prošle godine i one godine prije toga i godinu prije. I opet će se dogoditi sljedeće godine, dogodit će se i onu godinu nakon sljedeće i još jednu godinu nakon, sve tako redom stvarajući stare novosti. Političarima treba dati za pravo. Stanje u Hrvatskoj doista nije onako loše kakvim ga oslikavaju mediji. Puno je gore

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Jugo u ušima zvuči kao da si obraz prislonio uz preglasnu, mrzovoljnu morsku školjku. I more. Kako je samo živo. Kako je samoživo. Živo i punokrvno kao biće. Modrokrvno. Punoplavno. Punovalno. Ima svoju ćud, prevrtljivu kao tisuću veljača. Pjena na valovima bijeli se kao raščupani komadići oblaka pali u more. To nije pjena, to oblaci nastavljaju putovanje morskim putem

Tamo, na Lastovu, ribe crkavaju od starosti, ima šuma u koje teško da je neko kročio, zrikavci se glasaju na poseban način, vazduh je svež i pitak i kod najveće omorine, mirišu smilje, bor i lavanda, more je čisto i smaragdno-safirno, puno malih, a bogme i velikih riba, koje me okruže u vodi i plivaju sa mnom

Komiža je donekle delila moju nesvesnost stvarnog sveta. Zapravo ju je često izvrtala u ironiju, smeh i parodiju. Neko je s vremena na vreme noću skidao šahovnicu s barjaka u luci i kačio trobojku. Tada to nisam shvatao kao politički čin protesta već pre kao odličan smisao za humor

Zeleni nacionalni park uronjen u plavetnilo Jadrana, nedaleko od Dubrovnika i Trstenog odakle se do njega trajektom moglo stići, veliki površinom i siromašan žiteljima pružao je osećaj bega od civilizacije svima onima koji su kako to Ian Curtis opeva „nosili teret na svojim plećima“. Verovatno najsocijalističkije demokratsko mesto Jadrana gde su svi postajali jednaki samom činjenicom da su tamo. Worholov Factory propušten kroz Rundekove stihove, sveta familija bitnika, umetnika i autsajdera svih kolorita

Amiši su jedna od najneobičnijih skupina, pa i danas žive kao u doba kada su se prvi put pojavili početkom XVI veka u centralnoj Evropi, na teritoriji Švajcarske. Ne koriste automobile, odeću prave od krutog platna, zemlju obrađuju plugovima koje vuku konji, za osvetljenje koriste uljane lampe, ako se razbole - lek je molitva, a kada požele da razgovaraju sa komšijama dovikuju se, budući da ne veruju u telefone.

Glavni razlozi za to što Srbin nerado ide u Albaniju su neznanje i strah, koji uvek dolaze u paru. Teško je odagnati decenijama usađivane i brižljivo negovane predrasude. Međutim, Albanija će vas iznenaditi čak i ako nemate ili niste svesni da imate predrasude. Očekivanja će vam najpre izneveriti činjenica da ih nije briga što ste iz Srbije, niti da imaju predstavu odakle ste. Retko koga pitaju iz koje je zemlje, raduju se svakom turisti, a i ako čuju srpski, uglavnom će ga pomešati sa poljskim ili makedonskim

Urlikanje, saplitanje i padanje po prašini kampa; gubljenje razuma ispred Doma Kulture (kafić); treperenje faca i haluciniranje raznoraznih čudesa; ubrzani govori i palacanje jezikom pred Geckom (kafić); gubljenje pojma o vremenu, prostoru i postojanju u krugu oko vatre; dočekivanje zore izbečenih očiju uz cvokotanje zuba; preiskreni razgovori i ljubavni podvizi noćnog kupanja; višečasovno mirovanje u tišini i nulti procenat interesovanja za ostatak sveta uz dnevno ispijanje flaši piva – samo su neki avanturistički detalji koje mi je Ada Bojana ponudila