Tekstovi sa tagom: lgbt film

Mrak ne znači da svetlo ne postoji, već da se nakratko udaljilo. Tako ljubavi ima i u neprijateljskim uslovima – poprima nove oblike, hvata drugačiji ritam, krivi se i uvija da bi se lakše uvukla u pukotine. Junak filma The Blue Caftan živi u tim rascepima – zarobljen između dva sveta, prinuđen je da se stalno hvata u koštac sa sopstvenom prirodom

Veliki holivudski filmovi koje ste gledali na velikom ekranu (ili, možda, na malom ekranu) su se mijenjali, ali možda ne na način na koji očekujete. Naravno, streaming platforme, promjenjivi ukusi i masovno preuzimanje franšiza superheroja u Hollywoodu su doprinijeli tome, ali jedan iznenađujući faktor možda vam je ostao ispod radara: Kina

Gladni smo sreće i zemalja u kojima možemo da se ponašamo u skladu sa svojom prirodom, a filmovi kao što je Red White & Royal Blue nam u tome pomažu, pod uslovom da smo toliko umorni, da su nam sve moždane ćelije uspavane. S druge strane, strejt publika iza sebe ima decenije loših romantičnih komedija, pa je red da i mi dobijemo makar nekoliko

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, odgovaraju formatu našeg portala

Alyona Mikhaylova je od filma napravila događaj, a od sebe zvezdu. Dovoljan je jedan pogled, pa da nas odvuče na samo dno, tamo gde odlaze svi koji napuste sebe. Ljubav nije napuštanje, a oni koji se o to ogluše ostaju začarani, uhvaćeni u klopku promašenog života

U zagrebačkoj Kinoteci u Kordunskoj prošli je tjedan bila hrvatska premijera slovenskog dokumentarnog filma "LGTB_SLO_1984", redatelj je Boris Petkovič, snimateljica Lea Aymard

Svi ponekad lažu. Oni kojima takvo ponašanje čuva život to rade češće od drugih. I zbunjenost je razlog za laganje, a laži nisu samo u rečima, ima ih i u ponašanju, izborima i načinu života

Ovo je i priča o odrastanju u surovim okolnostima. Jedna nesreća pokreće lavinu preispitivanja, a Lucas je usred svega toga. Baš kao i mnogi drugi mladi gej muškarci oseća krivicu, jer nam svet od početka poručuje da smo za nešto krivi. On je dobar primer za to kako homofobija, internalizovana homofobija i strah mogu da unište mlado biće – uprkos tome što živi dobro, što ima podršku i razumevanje najbližih, strašno pati. S porodičnom tragedijom se ta patnja pogoršava, jer se požar koji već tinja lako pretvara u katastrofu

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, odgovaraju formatu našeg portala

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

Reditelj Elegance Bratton se možda nije do kraja posvetio onome što se dešava u Elissu, ali je od homoerotskih fantazija napravio mala remek-dela. Scene kojima počinje skoro svaki porno film je oblikovao kao majstor, a tako da ne budu vulgarne, već zgodne za upoređivanje „muških“ razgovora iz svlačionice i običnog flertovanja. Gledaocu je time pokazao da i nema neke velike razlike – svi smo jednaki u svlačionicama i izvan njih (ali nismo isti). U tim trenucima film iskače iz kalupa po kojem se prave skoro svi filmovi o vojnicima na obuci, što nije mala stvar

Ljubav izgleda kako joj padne na pamet. Isto važi i za prijateljstvo. Uvek je različito, ali je uvek ljubav. Uprkos tome što većinsko društvo pokušava da sve stavi u kalup i da definiše ono što nikako ne bi smelo da ima definiciju, ljudi traju i uspevaju da ostanu čitavi.

Ljubav raste ukoliko se koristi. Kad se krije – propada. Urasta u meso kao buntovna dlaka, uvlači se pod kožu sve dok ne dođe do srca ili nekog drugog vitalnog organa koji nam pomaže da živimo. Zatrpana i sakrivena izjeda onog koji je oseća, a nevolja je u tome što je nekima i danas, nakon tabloidizacije ljubavi, potrebno mnogo snage i hrabrosti da bi živeli i voleli u skladu sa svojom pravom prirodom

Završeno je glasovanje za pobjednike 95. dodele Oskara. Sada već znamo ko je poneo nagradu kući. Kratko se osvrćemo na ovogodišnje kandidate uz poseban naglasak na, malobrojne, queer filmove (tekst je pisan pre nego što su nagrade dodeljene)

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama...