Tekstovi sa tagom: lgbt film

Broj kratkih kvir filmova se polako uvećava, a raspon tema je raznovrstan – od autovanja do sklapanja braka sve je kraći put.

Hannah Arendt je jednom prilikom napisala da je neustrašivost ono što je ljubavi potrebno. Da bismo bili neustrašivi prvo moramo da znamo za strah, jer ma koliko paradoksalno bilo – iz uplašenosti se rađa sloboda od njega. Arendt još kaže da čoveka određuje ono što želi, a ne potiskivanje želje. Onaj koji se razlikuje od većine to dobro razume, jer je gledao kako horde njemu sličnih nestaju u gužvi, tope se da bi se stopile s okruženjem, sve dok ne ostane skoro ništa – bleda slika bez lica na nekom od sajtova za upoznavanje.

„I am very happy/ So please hit me/ I am very, very happy/ So come on and hurt me“ peva Anahoni na kraju pomenute pesme. Jasno je da time ne poziva nasilnike da nastave s povređivanjem onih koji nisu u stanju da se brane, već potcrtava koliki uticaj takvi odnosi mogu da imaju na naše živote. Završava stihom „I'll grow back like a starfish“ – oživeću, kao kad ranjenoj morskoj zvezdi opet izraste iščupani krak. Niko je nikada nije pitao koliko to boli.

Lucas ostaje kratko, a ograničeno vreme ubrzava puls. Sve, baš kao i u filmu "Weekend", vodi ka preranom svršetku. Ali to nije strašno kao što je bilo pre – kad se ima hrabrosti da se stvarno živi - sve je moguće, pa i povratak savršenog partnera.

Film "Moonlight" (Mjesečina, 2016), autora Barry Jenkinsa, adaptacija je predstave In Moonlight Black Boys Look Blue, američkog pozorišnog pisca i glumca Tarella Alvina McCraneyja. Sa jedne strane, film se bavi problematičnim odrastanjem i životom Afroamerikanaca u Majamiju, dok sa druge strane centralna tema u filmu jeste ljubavni odnos Chirona (Trevante Rhodes) i Kevina (André Holland).

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

Pornografija nije od juče. Otkad je naučio da snima, čovek beleži sve. Erotski prizori su prirodno među omiljenim temama, a iz mekane erotike se razvila i tvrda pornografija. U umetnosti je prisutna oduvek, pa se stidljivo pomaljala još iz prvih pećinskih crteža. Razvijala se paralelno s različitim umetničkim formama, klijala po marginama ljudskog iskustva. Tek je u prvoj polovina XX veka postala javna, ali je do danas ostala nešto zbog čega se crveni – običan čovek je još uvek zarobljen u sebi, pa rumeni zbog sadržaja za koje su mu jednom rekli da nisu za pristojan narod.

Od serije „It’s a Sin“, preko animiranog dokumentarnog filma „Flee“, pa sve do filmskih priča koje prate odrastanja onih koji su drugačiji, 2021. je obezbedila dovoljno prostora za kvir kinematografiju, TV serije, ali i rijaliti programe. Čini se da je vremenu tišine došao kraj, i da, uprkos tome što se i dalje bore sa teretom auto i internalizovane homofobije, filmski kvir junaci brže rastu i dobijaju jače okvire u kojima se lica jasno vide, a imena dobro čuju. Pored filmova i serija iz ove godine, pomenuli smo i one koji su snimljeni 2020, ali smo ih gledali u proteklih dvanaest meseci.

Poetika proslavljenog španskog redatelja Pedra Almodovarova, sa stajališta estetike, izuzetno je kompleksna i zanimljiva, posebice gledano kroz vizuru popularne kulture i njene subverzije. Međutim, redateljska poetika ovog autora prepoznaljiva je i po tome jer u njoj, gotovo bez izuzetka, dominira nekoliko opsesivnih tema i motiva. U prvom redu to su: porodični odnosi, strasti i identitet. Pojam identiteta Almodovar shvata, po pravilu, vrlo široko. Stoga se u njegovim filmovima, između ostalog, nerijetko progovara o socijalnom identitetu, seksualnom identitetu i, na koncu, rodnom identitetu.

U nedelju 12. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda svečano je zatvoreno 13. izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Uz stand up nastup „Žene koje pričaju“ na zatvaranju je muzički performans izveo ZZ Bottom, a dodeljene su nagrade za dugometražni igrani film, dokumentarac, animirani film, kratkometražni film i najbolje domaće ostvarenje na festivalu

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

U nedelju 12. decembra u 19 sati u Velikoj sali Dom omladine Beograda premijerno će biti prikazan film "Strah od leptira" u produkciji Merlinka festivala, nastao po motivima istoimene pozorišne predstave, u režiji Isidore Goncić, sa Dušanom Kaličaninom i Zoranom Pajićem u glavnim ulogama. Film prati zatvorske dane jednog transvestita i političkog zatvorenika

U četvrtak 9. decembra svečanim otvaranjem u Domu omladine Beograda počeo je 13. Međunarodni festival queer filma Merlinka. Festival je otvorio američki reditelj Tod Stivens, čija je retrospektiva filmova održana dan ranije

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra u Domu omladine Beograda i u Kulturnom centru Novog Sada od 10. do 13. decembra

U susret 13. izdanju Međunarodnog festivala queer filma Merlinka, u sredu 8. decembra biće održana retrospektiva filmova Toda Stivensa u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj 11. Ovom događaju prisustvovaće i sam reditelj, koji će razgovarati sa publikom posle projekcija