Tekstovi sa tagom: lgbt istorija

U uvodnom delu predstavićemo kratak pregled istorijskog razvoja teorija homoseksualnosti koje se odnose na psihogene etiološke faktore – psihološke uzroke i korene - počevši od 19. veka i studija Karla Ulriha (Karl Ulrich) koji se može smatrati pionirom gej aktivizma. Ulrih je shvatao homoseksualnost kao normalno stanje za pojedine individue koje praktično konstituišu „treći pol“ (Kennedy 1997, 26-45). Nešto kasnije, bavićemo se alternativnom hipotezom koju postavlja i Kraft-Ebing u knjizi “Psychopathia Sexualis” (Krafft-Ebing, 1998) u kojoj daje sažet medicinski pregled nekonvencionalnog seksualnog ponašanja a homoseksualnost shvata kao „degenerativno“ psihijatrijsko stanje, smatrajući da ona ne predstavlja normalnu crtu ličnosti, već urođenu bolest. Posebno ćemo se osvrnuti na Frojdovu teoriju imaturiteta, odnosno na tzv. treću etiološku poziciju objavljenu u “Esejima o teoriji seksualnosti” (Freud 1953, 123-246), o kojoj se podrobno raspravlja i tokom modernih debata u stručnim psihijatrijskim i psihološkim krugovima…

„Štа ćemo novo Montreu pokаzаti? Sаdržаjа nemа, slične režiserske egzibicije su mnogi u svetu, а poneko i kod nаs izvodili. Uostаlom, 'suvo' insistirаnje nа tehnici odаvno je i kod šou emisijа prevаziđenа stvаr. Jedinа olаkšаvаjućа okolnost je tа što je pred emitovаnje ovog šoа rečeno dа je to eksperimentаlnа emisijа. Doduše, eksperiment bez kogа se moglo. Šou Oliverа Mаndićа je sаmo pokаzаtelj jednosmernosti jednog shvаtаnjа muzike i zаbаve u kojoj nemа stvаrаlаčkih dokаzа. Mаndić se, u stvаri, prikаzаo kаo običnа 'sekаpersа' kojа vаljdа smаtrа dа su zа dobаr šou progrаm dovoljne egzibicije u ženskim hаljinаmа. Reči u njegovim kompozicijаmа su posebаn doživljаj! Citirаmo sаmo neke: Ljutiš se što je mаli... dа, on je mаli аl' nije loš... Vаljdа zbog togа njegovа drаgа iz sledeće pesme voli Kurosаvu... štа li?“

Pornografija nije od juče. Otkad je naučio da snima, čovek beleži sve. Erotski prizori su prirodno među omiljenim temama, a iz mekane erotike se razvila i tvrda pornografija. U umetnosti je prisutna oduvek, pa se stidljivo pomaljala još iz prvih pećinskih crteža. Razvijala se paralelno s različitim umetničkim formama, klijala po marginama ljudskog iskustva. Tek je u prvoj polovina XX veka postala javna, ali je do danas ostala nešto zbog čega se crveni – običan čovek je još uvek zarobljen u sebi, pa rumeni zbog sadržaja za koje su mu jednom rekli da nisu za pristojan narod.

Nomi je bio muzički bio drukčiji od svih – kretao se od obrada klasičnih opera, pa sve do pop standarda šezdesetih godina prošlog veka. Nije krio da je gej, naprotiv bio je vrlo aktivan u društvenom životu boreći se za prava ugroženih manjina. Nažalost, bio je jedna od prvih poznatih ličnosti koja se uhvatila u koštac s HIV virusom. Preminuo je 1983. u svojoj 39. godini.

U mnogim današnjim društvima je ukorijenjena binarna rodna podjela koja isključivo prepoznaje samo muški i ženski rod. Iako često mislimo da živimo u vremenu koje je uveliko naprednije po pitanju rodne ekspresije, slobode i položaja queer osoba, često zaboravljamo da su mnoge kulture prije nas bile mnogo manje rodno restriktivne i izlazile izvan okvira klasične binarnosti. Pojam trećeg roda (eng. third gender) u mnogim je kulturama služio za osobe koje društvo, a ni one same, nisu isključivo određivali ni kao muškarce niti kao žene. Mnoga društva su poznavala i priznavala (a neka su to zadržala do danas) tri ili više rodova pa se zato dobro treba zapitati kada sljedeći put poželimo da kažemo da živimo u najboljem od svih svjetova. Čvrsto definiranje rodnih uloga nije uvijek i na svim prostorima bilo čvrsto određeno u smislu kako se danas gleda na rodne uloge i identitete.

Vremena jedva da nam je ostalo, pa nam je i pet poruka na Viberu previše. Radost i tugu danas nesebično delimo – na društvenim mrežama, uglavnom s neznancima. Stara strpljivost je stvar prošlosti i s razlogom je tako – vreme je za glasovne poruke, ne duže od dvadeset sekundi.

U uvodnom delu predstavićemo kratak pregled istorijskog razvoja teorija homoseksualnosti koje se odnose na psihogene etiološke faktore – psihološke uzroke i korene - počevši od 19. veka i studija Karla Ulriha (Karl Ulrich) koji se može smatrati pionirom gej aktivizma. Ulrih je shvatao homoseksualnost kao normalno stanje za pojedine individue koje praktično konstituišu „treći pol“ (Kennedy 1997, 26-45). Nešto kasnije, bavićemo se alternativnom hipotezom koju postavlja i Kraft-Ebing u knjizi “Psychopathia Sexualis” (Krafft-Ebing, 1998) u kojoj daje sažet medicinski pregled nekonvencionalnog seksualnog ponašanja a homoseksualnost shvata kao „degenerativno“ psihijatrijsko stanje, smatrajući da ona ne predstavlja normalnu crtu ličnosti, već urođenu bolest. Posebno ćemo se osvrnuti na Frojdovu teoriju imaturiteta, odnosno na tzv. treću etiološku poziciju objavljenu u “Esejima o teoriji seksualnosti” (Freud 1953, 123-246), o kojoj se podrobno raspravlja i tokom modernih debata u stručnim psihijatrijskim i psihološkim krugovima…

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Komunizam se često izjednačava s homofobijom, pa se opisuje kao mračno doba za drugačije. Denis Altman je 1971. godine zapisao da je „predrasuda o homoseksualnosti kao o buržoaskoj dekadenciji bila prihvaćena od strane komunističkih partija širom sveta“, dok je Conor O’Dwyer 2013. godine pisao o tome da je „komunizam ostavio dubok razarajući trag u okviru ovog društvenog polja, zataškavajući istoriju ugnjetavanja gejeva, lezbejki i biseksualaca od strane države (...)“. Film „Operation Hyacinth“ se bavi ovim vremenom i junacima koji su živeli u komunističkoj Poljskoj

Televizijski gledaoci su nedavno doživeli pravi mali šok. Neki su još u nedoumici, neki se ljute, a neki (izgleda najmalobrojniji) odobravaju. Reč je o emitovanju američko-engleskog filma "Zaljubljene žene"

Slike koje su dobile ime Kangjiashimenji petroglifi otkrivene su pre skoro četrdeset godina, a radi se o praistorijskim ritualima koji su služili da osiguraju plodnost. Otkrio ih je kineski arheolog Wang Binghua, a pronašao ih je u zapadnoj provinciji Xinjiang

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Kvir kulturno nasleđe i kvir istorija su skup priča o hrabrosti koja nadilazi državne granice, jer ne možemo da kažemo da nam Džejms Boldvin i Stounvolska pobuna ne znače ništa. Na našim prostorima su i dalje u dobrom delu šifrovane i naša je obaveza da ih tumačimo i umrežavamo. Kvir umetnost, istorija, pa i lična svedočanstva su važni za vraćanje dostojanstva, za samopoštovanje, pa i za mentalno zdravlje. Pored toga su odlična oruđa za borbu protiv homofobije i autohomofobije. Dok ih otkrivamo postaje nam jasno da smo i ovde imali naše male pobune. Odličan primer je premijera filma „Dupe od mramora“ iz 1994. godine. U Sava centru je na projekciji bilo oko četiri hiljade ljudi. Kad se film završio počeli su da uzvikuju da su sve to laži, da toga u Srbiji nema. Žilnik je onda pozvao sve gejeve i lezbejke da mu se pridruže na sceni. Iz publike je izašlo 400 ljudi, nastao je stampedo. Atmosfera se odmah promenila, a glumice i glumci su već sutradan postale/i zvezde u medijima

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Propašću jugoslovenske države, njenim vojnim slomom i rasparčavanjem teritorije i represivnim sistemom nadzora i terora koje uvode okupatori i njegovi pomagači, otpočeo je veoma dug i težak period u životima ljudi koji su živeli na jugoslovenskom prostoru. Život je bio posebno težak za one koji se nisu pomirili s novonastalom situacijom, za one koji su i rečima i delima ustali protiv ropstva i torture, ali i za one koji su samim svojim postojanjem bili proglašeni za neprijatelje novog poretka. Nacionalsocijalizam je proklamovao rasnu inferiornost pojedinih naroda i odredio ili da budu uništeni ili da budu robovi u novom, arijevskom i germanocentričnom poretku, ali je takođe proklamovao i urođeno neprijateljstvo pojedinih društvenih grupa prema superiornoj germanskoj rasi i njenoj avangardi, Nemačkom Rajhu. Nemačku vojnu okupaciju i uspostavljanje vojne vlasti ili predaju vlasti u ruke njihovih domaćih saradnika je neizostavno pratio i progon Jevreja, Roma, levičara, masona i homoseksualaca