Tekstovi sa tagom: lgbt istorija

Pesnik je i tu neustrašiv, autovani gej muškarac na početku XX veka. Njegove su ljubavi gole, neukroćene, dakle patološke. Najzanimljivija je romansa s glumcem Ivorom Novellom, koji liči na sve one okrutne duše koje veruju da je grubost najbolja odbrana od neprijateljskog sveta. Njihov odnos nam otkriva kako radi ljudska priroda, te kako misle oni koje je društvo ubedilo da ljubav nije za njih. Novello je odličan primer, muškarac koji ljubavnike menja čim strast popusti, kao da ne zna da lepota ne traje večno.

Istorija kvir iskustva je zajednička, pripada svima, jer nas leči od nevidljivosti. Iako se prava pripadnika LGBTIQ+ zajednice razlikuju od zemlje do zemlje, retki su oni koji misle da nam borba nije neophodna i da bi trebalo da nastavimo da živimo u tišini. Zato je svaka priča važna.

"Otkriće“ homoseksualnih društvenih svetova je istovremeno značio da su osobe istopolne seksualne orijentacije počele da se shvataju ne kao „sebi okrenute i seksom opsednute karikature“ već kao društvena bića koja, kao i svi/e ostali/e imaju svakodnevne aktivnosti, socijalne odnose, navike, osećanja, vrednosne sisteme.

Film nas na početku vraća u 1968, u jedan zatvor, trenutak pre nego što je većinsko društvo homoseksualcima oprostilo što ih je mrzelo. Hans je povratnik – brzo nam postaje jasno da je više vremena proveo u zatvoru nego na slobodi

William Naphy, Born To Be Gay – Historija homoseksualnosti, Sarajevski otvoreni centar, Queeria, Domino, Sarajevo/Beograd/Zagreb, 2012.

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Mnoge velike bitke počinju sasvim slučajno, pa je tako bilo i s onom koju je vodila (Vjeran Miladinović) Merlinka. Možda to i nije bilo s predumišljajem, ali je do danas ostala kultna ličnost s beogradskih ulica.

"Otkriće“ homoseksualnih društvenih svetova je istovremeno značio da su osobe istopolne seksualne orijentacije počele da se shvataju ne kao „sebi okrenute i seksom opsednute karikature“ već kao društvena bića koja, kao i svi/e ostali/e imaju svakodnevne aktivnosti, socijalne odnose, navike, osećanja, vrednosne sisteme.

Guardian dokumentarac pripoveda o teškim vremenima za kvir zajednicu, te priča o grupi „časnih sestara“ koje su stvar uzele u svoje ruke. Sve se događa u Londonu devedesetih godina prošlog veka, kad se aktivizam plaćao životom (što se događa i danas, budući da su fašisti, homofobi i zlotvori svih vrsta, uglavnom dobro zaštićeni).

Kršćanstvo i homoseksualnost već odavno nisu na ‘ti’. No, moraju li ova dva svijeta biti dovijeka odvojena ili je kompromis moguć? Ovaj članak nije pokušaj konverzije jedne od strana, već objektivno sagledavanje situacije.

Štajga je riječ koju sve rjeđe, ako ikad, čujem u razgovoru s mlađim gej muškarcima. Kada se spominju izlasci i lifestyle, na štajge nitko ne brije ili to samo ne želi priznati. Štajge su, za one neupućene, prostori na kojima se gej i bi muškarci ili MSM populacija susreće radi neobaveznog i uglavnom anonimnog seksa.

Ako imamo u vidu da se usled straha i nepoverenja u institucije sistema - policiju, tužilaštvo i sudske organe - žrtve nasilja u velikom broju slučajeva ne obraćaju policiji, jasno je da su podaci kojima se raspolaže samo delimični i da je nasilje nad LGBT osobama u velikoj meri nevidljivo. Ostaje, međutim, nejasno zašto, ako je heteronormativnost zaista jedini „prirodan“ i „normalan“ oblik ljudskog postojanja i seksualnosti, kako se često tvrdi, njeno opstajanje i reprodukcija moraju da se oslanjaju na represiju i nasilje.

Nismo mi izmislili ljubav, a posebno je važno da homofobe podsetimo da su se osobe istog pola volele i pre nekoliko stotina, čak hiljada godina – oduvek. Tome svedoče i redovi iz pisma koje je Herman Melville pisao Nathanielu Hawthornu: „Tvoje srce bije ispod mojih rebara, moje ispod tvojih, a oba su u božjim grudima… Božanski magnet je u tebi, a moj magnet reaguje na njega…“

Represija homoseksualaca je u XX veku dobila svoj najsuroviji oblik, u trenutku u kojem je počeo progon od strane nacionalsocijalista u Nemačkoj. Kada se piše o holokaustu, često se zaboravljaju na male grupe, pa se ti glasovi gube u opštoj galami. Mnoge od njih su bile sićušne i pre nego što su završile u logorima, a iz mučilišta su izašle još manje – i tiše.

"Otkriće“ homoseksualnih društvenih svetova je istovremeno značio da su osobe istopolne seksualne orijentacije počele da se shvataju ne kao „sebi okrenute i seksom opsednute karikature“ već kao društvena bića koja, kao i svi/e ostali/e imaju svakodnevne aktivnosti, socijalne odnose, navike, osećanja, vrednosne sisteme.