Tekstovi sa tagom: lgbt istorija

Massachusetts je bio prva američka država koja je 2004. omogućila bračnu jednakost, dok su u Vermontu građanska partnerstva moguća od 2000. Istopolni brakovi ipak imaju daleko bogatiju istoriju, pa je prva bračna dozvola dvojici muškaraca u Americi izdata još sedamdesetih godina prošlog veka.

Ni samim starosedeocima nije bilo lako, budući da su plemena pre dolaska Engleza praktikovala inkluzivan način života, da bi Evropljani koji su im oteli zemlju doneli stroge zakone po kojima su se kažnjavali istopolni odnosi. Jedno od zanimljivijih je pleme Mamitaree koje je svojim pripadnicima dopuštalo da rod izražavaju u skladu sa tim kako su se osećali, dok su u plemenu Crow žene vodile bitke, te se venčavale sa drugim ženama.

Nakon Drugog svetskog rata pooštrene su kazne za „homoseksualno ponašanje“, pa bi Lynes izgubio sve druge poslove i završio u zatvoru da su njegovi aktovi u to vreme ugledali svetlost dana. Uprkos tome je taj deo posla nazivao svojim omiljenim momentom u procesu umetničkog stvaranja, pa je u jednom pismu koje je 1948. poslao svom partneru Monroe Wheeleru napisao da je „svoje najbolje fotografije napravio kada je radio iz zadovoljstva, kada nije bio plaćen i kad je bio potpuno slobodan da ima modela koji ga je uzbuđivao na ovaj ili onaj način.“

Turing je bio odgovoran za dešifrovanje nacističkih poruka tokom Drugog svetskog rata, što je omogućilo mnoge uspešne akcije boraca protiv nacizma, da bi nakon završetka rata bio podvrgnut hemijskoj kastraciji, a samo zbog toga što je bio gej, pa se veruje da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih je kasnije izvršio samoubistvo.

Ljubavna pisma jednog britanskog vojnika iz Drugog svetskog rata su do javnosti stigla tek 2017. godine, devet godina nakon njegove smrti.

Krajem kolovoza 1867. godine u Münchenu se dogodilo vjerojatno prvo javno autanje u povijesti. Njemačka pravna elita, nekoliko stotina najuglednijih profesora, sudaca i odvjetnika, okupilo se na velikom skupu na kojemu se raspravljalo o usklađivanju i ujedinjavanju raznolikih pravnih sustava i zakonodavstava tada još u 39 država i državica razjedinjene Njemačke, a među njima je bio i Karl Heinrich Ulrichs (1825-1895), briljantni pravnik iz Hannovera.

Aretinova pesnička dela, te pozorišni komadi, bogati su gej motivima, a najočigledniji su u komediji „Il marescalco“ u kojoj muškarac koji je bio prisiljen da se oženi ženom koju nije voleo biva egzaltiran kada sazna da je njegova supruga zapravo mladić u haljini. Pored toga, u jednom pismu Giovanniju de' Mediciju, napisanom 1524, Aretino opisuje svoju ljubav prema jednoj kuvarici, te dodaje da se privremeno sa mladića preusmerio na devojke.

Kako se o drag sceni mislilo i pisalo sada već dalekih devedesetih godina prošlog veka ilustruje i tekst koji je Milica Vuković napisala specijalno za magazin XZ u januaru 1997. godine.

Čovek o kome nam govore i koji treba da postane slobodan već je, po sebi, rezultat potčinjavanja čiji koreni sežu mnogo dublje u prošlost. Jer, njega nastanjuje ona ’duša’ koja je i sama točkić u mehanizmu ovladavanja i upravljanja telom. Duša je rezultat i instrument političke anatomije; duša je tamnica tela. ( Mišel Fuko, Nadzirati i kažnjevati: Nastanak zatvora, Prosveta, Beograd, 1997)

Nije moguće da se utvrdi da li su ljubavnici ikada završili u krevetu, a glasine koje su mogle da se čuju nakon Ficinove smrti, a po kojima je bio poznat kao sodomit, ukazuju da verovatno jesu. I sam Ficino u jednom pismu priznaje „da može da se ima prevelika ljubav prema telu, ali da to nije neobično budući da je telo družbenik i čedo duše“.

Također, mislim da je i internet izrazito bitan faktor. Zahvaljujući internetu, naviknulie smo se na ideju da nečiji identitet ne mora nužno biti povezan s tijelom te osobe. Uvijek postoji neko tijelo, odnos između tijela i osobnosti, kao u online gaming zajednicama. Nije važno jeste li u stvarnom životu muškarac ili žena, ali ovdje možete biti npr. žena-zmaj. I mladi su ljudi danas naviknuti na to, shvaćaju da se nečiji identitet može razlikovati od samoga tijela.

Jedan od epiteta koji se pridavao lezbijstvu u ranonovovekovnoj Evropi bio je amor impossibilis, nemoguća ljubav, budući da reč „lezbijka“ nije postojala za učenjake toga vremena. Ipak, reč lezbijka upotrebljava se bar od X veka, kada je priča o Sapfo počela da se povezuje sa seksualnim odnosima između žena. Nema dokaza da su žene koje su volele žene koristile tu reč kako bi opisivale sebe, budući da je u to vreme bila oznaka za sramotu, ne za identitet. Za razliku od muške sodomije, protiv koje su se vodili mnogobrojni sudski postupci, koncept lezbijstva nije se temeljio na jasno definisanom seksualnom činu. Malo je ljudi u ranom novom veku čulo za termin lezbijka, a i oni koji su ga znali nisu ga tumačili kao što se to čini danas, što važi i za mnoge druge termine, poput prijateljstva, ljubavi i seksa, koji su u to vreme takođe imali različita značenja u odnosu na to kako ih danas razumemo.

Zgrada Narodne opservatorije na donjem Kalemegdanu jedini je preostali svedok vremena u kojem je Merlinka gradila kule od kamena, a oni koji su je u to vreme poznavali, te je posećivali, kažu da je kamene stubove, koji su danas zarasli u žbunje i šiblje, zidala 1999. godine, a kao poklon gradu u kojem je provela najveći deo života. Verovala je, kažu, da će taj poklon biti ono po čemu će je pamtiti i kada je više ne bude bilo, a danas, 15 godina nakon njene tragične smrti jedva da iko zna priču o kamenim stubovima i o životu koji se jednom borio.

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o rađanju pokreta koji će zauvek promeniti tokove kvir istorije. Gottschalk na fotografiji drži transparent na kojem piše: „Ja sam vaš najgori strah/ ja sam vaša najbolja fantazija,“ a jednostavna poruka, napisana crnim markerom na komadu kartona, odjekuje i danas, te je položaj koji je fotografkinja zauzela postao je simbol samopouzdanja i volje za borbu.

Prirodni zakoni, koji su stvorili dva pola da se mešaju, zgroženi su pred tvojim predlogom. Priroda, koja se raduje nad savitljivim kopljima mladića, nije ih za prodaju načinila. Užasni čoveče, ja u taj greh, pred kojim se i sam bog trese, ne bih da stupam, jer znam sve o Sodomi i Gomori. Pored toga i Orfejev pad je dovoljno upozorenje, i ja ga čujem. I zbog toga sputaj svoju želju i ne pokušavaj da me uzbudiš kako bih druge igre napustio zarad tih tvojih sramnih [ludum infamie]. Jer ako i dalje budeš uporan mogao bi da zažališ kad svima kažem za tvoje sramno ponašanje. I čuj moj dobronamerni savet: mani se tog poroka ili ćeš završiti kao stari zaprežni konj koji truli u sopstvenim govnima.