Tekstovi sa tagom: lgbt književnost

Aakri 25 S

Dino Pešut "Tatin sin"

Uvijek me strah da će netko u zgradi biti homofoban

Nisam organizirao nijedan tulum, ni pozvao ekipicu u after. Nisam se pretjerano jebao, osim sad pod zadnje. Nisam plakao. Bilo me je nekako sram pozvati ljude u miris vlage. Stan je uvijek bio jedan ili dva celzija prehladan da bi se u njemu moglo opustiti, raskomotiti
Kvirza15

Drugi dio (kvir) poezije s Kvirhane

Da se vratim u svoju jebenu državu

Donosimo objedinjenu (queer) poeziju, (svježe i mlade) glasove bosanskohercegovačkih autora i autorica. Neki od stihova su nastali u okviru radionice Spoken poetry, a sve pjesme u ovom ciklusu su javno pročitane na festivalu Kvirhana
Slikk3

(Kvir) poezija s Kvirhane

Ja sam gost svog života

Donosimo objedinjenu (queer) poeziju, (svježe i mlade) glasove bosanskohercegovačkih autora i autorica. Neki od stihova su nastali u okviru radionice Spoken poetry, a sve pjesme u ovom ciklusu su javno pročitane na festivalu Kvirhana
Famil 04 S

Marieke Lucas Rijneveld "Večernja nelagoda"

Roman o patologiji jedne obitelji

Marieke Lucas Rijneveld mlad⁞a je nizozemsk⁞a spisatelj⁞ica (rođen⁞a je 1991.) čiji je roman prvijenac "Večernja nelagoda" osvojio International Booker Prize 2020. Tako je postal⁞a najmlađa i prva nebinarna osoba koja je osvojila ovu nagradu
Done 04 S

Soba diše ubrzano

Živote, imaš li ti pojma

„Čitam i zamišljam sebe kao Bena, kako se kao sedamnaestogodišnjak zaljubljujem u dečka iz škole i provodim večeri kod njega. Gledamo filmove isprepletenih nogu, spoonamo se, ljubakamo, i naposljetku, seksamo“ piše Renato Samardžić u kritici romana „Something Like Summer“. Upravo je u tome sadržano sve što bi uopšte trebalo reći o kvir književnosti – vidljivost, vidljivost, vidljivost i mnogo vidljivosti. Poezija Đorđa Simića se odlično uklapa u tu želju (ili potrebu): „glava uz glavu/ od zida do zida/ živeli smo, srećni“…
AAaac3

Svitanje je bilo bolje s tobom

Arber Selmani : Adam

Malo si od mene uzeo./ Brojao si mi patnje tiho u sebi/ Video si koliko sam bio lud za tobom/ Ti si mi poklonio ruke/ Svoje ruke si umnožio sa mojim/ Ljubili smo ih skupa, a one su nas skidale gole
Clmm 01 S

Čuj glas moj, priđi

Kao Adam u rano jutro

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike
More 03 S

On spava

Dino Pešut: Don Juan

Da je barem na vrijeme saznala da je svijet velik i da može sama. Njezini roditelji to nisu znali pokazati. Ona će ga večeras pustiti. Tako si je obećala
Barcoda 03 S

Uživah strasti kakve žudjeh

Konstantin Kavafi: Čulnost

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)
Leposava1

Leposava Mijušković: O njenom životu i radu gotovo ne znamo ništa

Sto godina lezbejske proze

Skerlić je o njoj pisao: „Mlada devojka Leposava Mijušković javila se sa tri odlične, sumorne, nemirne, gotovo neuropatske pripovetke, koje možda označavaju književni pravac, ali su veoma individualne, veoma impresivne, psihološko simboličke vizije i ispovesti, pisane vrlo jednostavnim, ali pri tom i vrlo umetničkim i originalnim jezikom"
Type 01 S

Optimist magazin: Konkurs za kratku priču

Ljubav je zakon: Priče o jednakosti

Povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, gej magazin Optimist i Magazin za promociju čitanja Bookvar raspisuju konkurs za neobjavljenu priču „Ljubav je zakon“, a uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Službenog glasnika. Rok za predaju radova je Dan ponosa, 27. jun 2021. godine
Hosp1

Dino Pešut "Tatin sin"

Sine, banalan si

Na dan operacije jedva da govorim. Izgleda umorno, na rubu odustajanja, odsutno. Takvog ga se sjećam iz djetinjstva. Umorio sam se od našeg odnosa, iscrpili smo tih nekoliko tema koje smo pronašli zadnjih mjeseci. Još smo uvijek dva stranca. Ne možemo si pomoći. Ne možemo računati jedan na drugoga u vremenima krize. Ne znamo kako utješiti jedan drugoga. Sjedim pored njega. Razmišljam kako bih ga trebao uzeti za ruku. Ne mogu. Osjetim blago gađenje od fizičkog kontakta
Knjige

Weekend Videos

Svetski dan knjige u neobičnoj biblioteci

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama
Errt 01 S

Pozajmljeni intervju: Nataša Velikonja

Društvo postepeno prihvaća homoseksualnost kao činjenicu

Nataša Velikonja je sociološkinja, pjesnikinja, prevoditeljica i lezbejska aktivistkinja. Aktivna je na nekoliko društvenih i kulturnih frontova u Sloveniji: od 1993. aktivistica je gej i lezbijskog pokreta u Sloveniji; bila je članica uredništva časopisa Časopis za kritiko nauku; politička komentatorica za Radio Študent; urednica časopisa Lesbo i osnivačica lezbijske biblioteke i arhiva u Ljubljani…
Willi 14 S

Želimo da živimo

Dvadeset jedna ljubavna pesma

Adreinne Rich je rođena 16. maja 1929. godine u protestantskoj-jevrejskoj porodici. Neki smatraju da je zbog toga bila pripadnica trostruke manjine — žena, lezbejka i Jevrejka, činjenica koja će imati veoma veliki uticaj na njenu poeziju i političko angažovanje u kasnijem životu