Tekstovi sa tagom: lgbt književnost

Kad je Dušan otišao, prešao sam u malu sobu. Taman je tolika da mačka može da se okrene oko sebe, ali mi je tu bolje. Veliki prozor gleda na dvorište. Ne otvaram ga ni kad je zagušljivo – iz podruma izbija sladunjavi smrad tela u raspadanju. "Kao da ceo Dorćol dolazi ovde da crkne", kaže komšija.

Adreinne Rich je rođena 16. maja 1929. godine u protestantskoj-jevrejskoj porodici. Neki smatraju da je zbog toga bila pripadnica trostruke manjine — žena, lezbejka i Jevrejka, činjenica koja će imati veoma veliki uticaj na njenu poeziju i političko angažovanje u kasnijem životu

Bila je sjajna ta 1990. Godinu dana ranije konačno je srušen Berlinski zid, taj najočigledniji simbol blokovske podeljenosti, i svet je krenuo u nešto što je Fukujama nazvao „krajem istorije“. Bili smo na pragu dekade u kojoj će bukvalno čitav svet (osim SFRJ čiji su građani i građanke na izborima iskazali volju za suprotnim stremljenjima) zahvatiti „wind of change“, pozitivne promene ili, makar, nada u njih. Čak su i oni jadni kmetovi u Rusiji (tada još uvek Sovjetskom Savezu) i robovi u Kini osetili početak promena i nadu u popuštanje stega.

Te noći nisam mogao da zaspim. Slušao sam kako diše – ravnomerno. Dok sam se koncentrisao na to, počinjao sam da se gušim. Udisaji su mi postajali plići, uvlačio sam toliko vazduha da mi se činilo da ću da se rasprsnem.

Tradicionalna bajka je princezu uvek postavljala na očekivano mesto, te bi ova obično mirno čekala da je neki plemić muškog roda oslobodi i uzme za ženu. U modernim bajkama žive i drugačije princeze, različiti zmajevi i slobodni vitezovi ali su tu i oni tradicionalni - i to je u redu

William Naphy, Born To Be Gay – Historija homoseksualnosti, Sarajevski otvoreni centar, Queeria, Domino, Sarajevo/Beograd/Zagreb, 2012.

Povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, gej magazin Optimist i Magazin za promociju čitanja Bookvar raspisuju konkurs za neobjavljenu priču o odrastanju LGBTIQ+ osoba, a uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje. Rok za predaju radova je Dan ponosa, 27. jun 2022. godine.

Zovu me Baletske noge, ponekad Novinar. Kad su u grupi, viču Pederčino! Zatim telima naprave obruč oko mene.

Suvo i mokro brijanje, čak i brijanje pod tušem, pričinjavali su Ariju veliko zadovoljstvo. Kad bi dovoljno nakvasio lice, brzim potezima bi lako uklanjao čekinje koje su rasle po levom obrazu. Pored unošenja hrane, bila je to retka radnja koju je još uvek smeo da obavlja rukama.

U Levitanu, unutar brojnih ubojito efektnih i značejski ilustrativnih anegdota, ima prilično i kvir elemenata i epizoda (a sve to napisano i objavljeno u eri u kojoj će homoseksualni čin još zadugo ostati zvanično/zakonski kriminalizovan!), poput gej-seksa, lezbo-avantura tamo utamničenih, pa čak i dreg-ispada, ali sve to u ovoj, u svim aspektima vrhunskoj prozi pada u zasenak maestralno postavljene, u srž i u prirodu same priče vešto udenute i prikazane drugosti u, stalnom i možda i potpuno nepremostivom klinču sa bigotizmom i autoriteta i šire sredine.

Ode do radnog stola i iz gornje fioke uzme plastičnu bočicu. Zvecka dok se vraća ka krevetu. Odvrne poklopac i sadržaj prespe u šaku. Potom je stisne u pesnicu.

U tako malo stvari u životu sam čvrsto sigurna. Ponekad, tačnije – vrlo često, sve mi izgleda promjenjivo, prolazno, varljivo i propadljivo. Nestalnost je moje najdominantnije stanje. Ali, sa druge strane, možda ni u šta ne vjerujem toliko silovito i postojano kao što vjerujem u privlačnost, magiju, i iscjeliteljsku moć pisanja. Vjerujem da je pisanje moja najveća blagodat.

Tamnoplavi oblaci su se vukli po nebu kao prazni džakovi. Hodao sam ka parku, tamo popodne obično nema ljudi. Onda mi se učinilo da usred ućutanog grada čujem grcanje. Požurio sam nazad.

Obiman, inovativan i kompleksan roman Djevojka, žena, drugo, za kojeg je britanska autorica Bernardine Evaristo osvojila nagradu Booker 2019., a kojeg čitamo u prijevodu na hrvatski jezik zahvaljujući senzibilitetu zagrebačke izdavačke kuće Profil i izuzetnom umijeću prevoditeljice Davorke Herceg-Lockhart, zasigurno će osvježiti, prodrmati i iznenaditi čak i najodanije i najstrastvenije čitateljice i čitatelje proze

Odnos između dva odrasla naizgled zrela muškarca, oca i sina, koja tek trebaju da odrastu – temelj je na kojem počiva Tatin sin. Problem koji se javlja u odnosu između oca i sina u ovome romanu je problem veoma karakterističan za podneblje balkanskog patrijahata: naime komunikacija između sina i oca već od djetinjstva je reducirana, očinska figura u Lukinom djetinjstvu je tek površno prisutna što onemogućuje uspostavljanje prisnosti