Tekstovi sa tagom: lgbt književnost

Kavafi za života nije objavio nijednu knjigu pesama; pojedinačne pesme je štampao na odvojenim listovima u malom broju primeraka, koje je zatim spajao u cikluse i delio prijateljima ili svakom onom ko bi mu pisao i tražio ih. Izvestan broj ih je rasut po časopisima onog vremena. Nekih pesama se javno odrekao, dok druge nije stigao da objavi (Angra Maina)

Skerlić je o njoj pisao: „Mlada devojka Leposava Mijušković javila se sa tri odlične, sumorne, nemirne, gotovo neuropatske pripovetke, koje možda označavaju književni pravac, ali su veoma individualne, veoma impresivne, psihološko simboličke vizije i ispovesti, pisane vrlo jednostavnim, ali pri tom i vrlo umetničkim i originalnim jezikom"

Povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, gej magazin Optimist i Magazin za promociju čitanja Bookvar raspisuju konkurs za neobjavljenu priču „Ljubav je zakon“, a uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Službenog glasnika. Rok za predaju radova je Dan ponosa, 27. jun 2021. godine

Na dan operacije jedva da govorim. Izgleda umorno, na rubu odustajanja, odsutno. Takvog ga se sjećam iz djetinjstva. Umorio sam se od našeg odnosa, iscrpili smo tih nekoliko tema koje smo pronašli zadnjih mjeseci. Još smo uvijek dva stranca. Ne možemo si pomoći. Ne možemo računati jedan na drugoga u vremenima krize. Ne znamo kako utješiti jedan drugoga. Sjedim pored njega. Razmišljam kako bih ga trebao uzeti za ruku. Ne mogu. Osjetim blago gađenje od fizičkog kontakta

Dali smo sebi redakcijsko obećanje da ćemo uoči svakog vikenda čitaocima ponuditi nešto da gledaju, umesto što im samo nudimo da čitaju. Umesto tabloidnih video-užasa koji posvuda imaju zajednički naslov „Da se naježiš“ ili „Da se smrzneš“ ili „Skandalozno: ovo morate videti“, odabrali smo YouTube spotove koji, čini nam se, prijaju formatu našeg portala, a bogami i nama

Nataša Velikonja je sociološkinja, pjesnikinja, prevoditeljica i lezbejska aktivistkinja. Aktivna je na nekoliko društvenih i kulturnih frontova u Sloveniji: od 1993. aktivistica je gej i lezbijskog pokreta u Sloveniji; bila je članica uredništva časopisa Časopis za kritiko nauku; politička komentatorica za Radio Študent; urednica časopisa Lesbo i osnivačica lezbijske biblioteke i arhiva u Ljubljani…

Adreinne Rich je rođena 16. maja 1929. godine u protestantskoj-jevrejskoj porodici. Neki smatraju da je zbog toga bila pripadnica trostruke manjine — žena, lezbejka i Jevrejka, činjenica koja će imati veoma veliki uticaj na njenu poeziju i političko angažovanje u kasnijem životu

„To velebilje ti je celo otrovno – i koren i list i cvet, a posebno bobice“, objašnjavao je Bogdan i živo mahao rukama

Obuzimalo ga je neko nejasno zadovoljstvo. Poželeo je da ustane i sedne pored grofa, ali se predomislio. Iz Kanina je sad već izbijala neka otvorena prostota, ali ne ona nesigurna, koja se viđa među samouverenim muškarcima, već neka tvrda, vrela. Onda je ustao i prišao mu. Dotakao mu je vrat i napravio kružni pokret, baš tamo gde je juče bila omča. Bar se Ozrenu tako učinilo. Onda se uspravio i rukom mu dao znak da pođe za njim

Bi-Bi je bipolarna. Bi-Bi je biseksualna. Bi-Bi je stalno na točkovima. Moj život započinje kao neka pjesmica na slogove, nalik jednoj od onih iz retardiranog serijala crtaća o Pepa-prasetu koje braća, ne trepćući gledaju jer im, naravno, niko ne kontroliše medijski sadržaj kojim se drogiraju

U nedelju, odmah iza podneva, muškarac s krupnim, tamnim rogovima ujahao je u grad. Na koplju koje mu je sezalo iznad glave nosio je steg s natpisom „Niko me nije poslao“. Kada su se građani okupili počeli su da sevaju blicevi. Ždrebac se propinjao tako da se činilo da asfalt puca.

Adreinne Rich je rođena 16. maja 1929. godine u protestantskoj-jevrejskoj porodici. Neki smatraju da je zbog toga bila pripadnica trostruke manjine — žena, lezbejka i Jevrejka, činjenica koja će imati veoma veliki uticaj na njenu poeziju i političko angažovanje u kasnijem životu

Već su bili iscrpljeni, a lica su im se grčila kad god bi čuli krckanje grančica. Ušli su u vodu. Elija je krenuo prvi, Greta za njim. Pogledom je obleteo oko sveta u kojem su se našli. Malo se umirio, činilo se da su umakli. Kad više nije mogao da podnese hladnoću vode, Elija je izašao na obalu

Ovo nije drama bez topline, ljubavi i utjehe. Naprotiv, Ljudožderka je drama u kojoj se djevojčica u djevojčicu zaljubila, i to sretno. Autorica vrlo nježno i uvjerljivo opisuje ljubav između dvije žene, predstavljajući pri tome tu ljubav kao jedinu snagu koja je uspjela unijeti radost, sigurnost i utjehu u život u kojem se ponekad čini da nema ničega što bi nas moglo spasiti: I onda im kažem. Sve je dobro. Bolje sam, puno bolje./Imam nju. Nas dvije i mačka

Odbacivanje od strane porodice, prijatelja, i društva uopšte, jedan je od najvećih problema sa kojima se suočavaju mlade LGBTIQ+ osobe, a sve počinje od ružnih misli koje su uslov za pripadanje čoporu. Razumni razgovori, prihvatanje i razumevanje mogli bi da budu rešenje. Šteta što su još uvek retkost