Tekstovi sa tagom: lgbt književnost

Ljudi često zaborave da se ljudi razlikuju. Ukoliko se i sete, to uglavnom znači nevolju. Drugačijost se ne prašta, različitost se progoni od najranijih dana. Samo oni koji se razlikuju znaju kakve posledice to ostavlja, ali i kakvu slobodu donosi ukoliko se prežive najgori dani.

Depresija je počela da poprima novi oblik. Ranije bih osetio nezadrživu tugu koja bi se ubrzo transformisala u bes. Bes u mržnju prema svakome ko bi mi pao na pamet...

vidim:/ otvaraš usta,/ crveni se jezik u jami./ danju si mek,/ kao šaka blata./ posle ćutiš./ čekaš da me mrak/ onesvesti,/ da mi na usta pođe voda/ od gladi...

Novosadska lezbejska zajednica (NLO) je ostvarila potrebu da se lezbejke organizuju, imenuju svoj način života i započnu političko angažovanje. Grupu su osnovale, u privatnom prostoru, dugogodišnje feminističke aktivistkinje Biljana Stanković Lori, Veronika Mitro, Čarna Ćosić i njihove prijateljice. Prvi projekat koji je NLO započela 2004. godine bio je Sakupljanje životnih priča lezbejki aktivistkinja. Projekat još uvek traje i podrazumeva kreiranje lezbejskog dokumentacionog centra, a 2008. godine iz ovog projekta nastala je prva knjiga “Lutkice za devojčice“ - životna priča Čarne Ćosić , aktivistkinje NLO- a.

mrak miriše/ na trule šljive./ pokušavam da te/ prevedem u slike,/ prsti mi upadaju/ u rupe./ ponešto pamtim:/ da su ti usta mala,/ da imaš sve zube i/ deset prstiju...

Mogu li ih malo/ dirati,/ stiskati,/ razvlačiti?/ Nije upitala,/ iz opreza koji je imala/ prema jednoj strankinji, muslimanki...

mrziš oktobar/ tad često zaboravljaš stvari/ na primer/ kako da me zagrliš/ da mi naprsnu rebra/ puštam druge/ da se nadvikuju/ oko moje glave...

U ambis koji si ostavio/ Može da stane/ Celo nojevo jaje/ Kuvano ili prženo/ Savršen zalogaj/ Liči na tebe/ Spušta se niz neko drugo grlo...

Opružen na poljskom krevetu, na krovu zgrade preko puta, mladić čita. Preplanula koža se rasteže preko uredno složenih mišića, ili mi se bar tako čini. Stvar je u tome da ga posmatram golim okom. Dvogled ili durbin ne dolaze u obzir – ono što vidim bez dodatnih pomagala, sasvim sigurno se dogodilo slučajno.

jedne večeri put me opet nagna/ ka skrovištu tome, ka vojniku mome/ tamo je močvara bistra i sijenke su sive/ tamo su dva dječaka odvezala pse/ tamo su pse na mene potjerali/ tamo su dječaci grohotom me tjerali...

Jesmo li sigurni/ Da postojiš?/ Nikad se nismo probudili/ Na istom mestu,/ U isto vreme./ Možda si ti...

Užasava me ta vlaga/ I praznina/ Kad se osuše bare/ Juče si bio tu/ Baš tu/ Kao sobna biljka/ U šumi/ Sad izlaziš noću...

Kao što se to često dešava u životu, Vedranu je sve dozlogrdilo. U sredu ujutru je prvi put pokušao da sebi oduzme život. Razrezao je žile na desnoj ruci, ali je izgubio svest pre nego što se dočepao leve. Kad se probudio, lokvica krvi se već osušila. Zamotao je peškir oko ručnog zgloba, obrisao pod i skuvao čaj.

sve je nestalo. smak sveta nije došao u vidu meteora. u vidu užarene kamenite mase koja bi smoždila planetu i izbrisala svaki trag homosapijensa. posmatram pčelu kako kruži oko jagorčevine. iza njih, prostire se svetoplavo nebo i tamno more. taj prizor je skladan. pčelina putanja je smislena. sve je otišlo. nestanak se najbolje raspoznaje u prisustvu...

Odbacivanje često izaziva gubljenje pojma o sebi, disocijaciju – nije lako kad vas svet ubeđuje da ste nešto drugo, a ne ono što jeste. I dalje nije jasno kako kvir identiteti ugrožavaju heteroseksualnu većinu, ali je očigledno da se i dalje brišu i da se o njima govori kao o nečemu što ne bi trebalo da postoji. Nadamo se da će se to uskoro promeniti – dovoljno je LGBTIQ+ generacija već stradalo.