Tekstovi sa tagom: lgbt

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike.

"Bila sam na rastojanju od nekih deset metara od četvorice nasilnika. Uzeli su nečiji mobilni telefon, a u tom trenutku se pojavila i peta osoba, koja je izašla iz lokala gde su svi zajedno bili, pa im je uzela taj telefon i spustila ga nekih par metara od mene i rekla mi da ga uzmem. Prišla sam da podignem telefon, a u tom trenutku su napadači uzeli betonske kocke i počeli da me gađaju njima"

Rusko Ministarstvo inostranih poslova objavilo je listu preporuka za svoje građane koji putuju u inozemstvo. Pod edukativnim naslovom “Opšta pravila ponašanja”, službenici Ministarstva upozoravaju Ruse i Ruskinje na čudne običaje van granica Rusije, savetujući im šta da rade, a posebno – šta da ne rade u tuđini, kako ne bi zaglavili u zatvoru, bili osramoćeni, pokradeni ili pretučeni   

Mi smo neposlušne i mi smo neposlušni. Mi tražimo drugačiji sistem prava. Drugačiji jezik, drugačiju nauku, drugačiju kulturu. Nećemo da budemo nevažni i nepostojeći, na takozvanim marginama društva, izlazimo iz logike manjine. Mi smo tu, na istim ulicama, u istim školama, na istim radnim mestima, igramo u istim disko klubovima, šetamo kuce ili gajimo mace, ali nećemo više da ćutimo i nikome ništa ne govorimo o našoj lezbejskoj i gej egzistenciji. Želimo da svet zna da mi postojimo baš ovakve i ovakvi kakvi jesmo.

Verovatno si čuo od majke, ili onih koji su te podizali, da među cvećem postoji cvet (verovatno suncokret ili neven) koji je zaljubljen u sunce, te doživljava sudbinu ljubavnika, podižući se u nebesa kada sunce izađe, prateći njegovo kretanje preko neba, a kada sunce zađe vraća se na početnu tačku. Ali taj cvet ne zloupotrebljava svoju ljubav prema suncu. Najmanje poštovan, od sveg cveća, ovaj se cvet ne koristi na zabavama ili banketima, niti se upliće u vence koji se poklanjaju bogovima ili ljudima. Možda ćeš, o dečače, poželeti da vidiš taj cvet. Pokazaću ti ga ako budemo šetali van zidina grada, do reke Illisus…

Drag, sam po sebi, nije ništa novo. Pre rijalitija “Drag Race” cvetao je u noćnom životu: kako u klubovima, tako i na ulici. Uvek je uticao na pop kulturu, ali su ga zbog alternativnih korena popularni umetnici često i lako zloupotrebljavali. Iako se život za mlade drag kraljice bitno popravlja, još uvek nije lako baviti se ovom vibrantnom umetnošću. U beogradski klub KC Grad, u komšiluku XXZ redakcije, u subotu 22. aprila (nakon Markizine Eeastervaganze 15. aprila,kao i dragtastičnih večeri koje su pomogle lokalne dreg kraljice Dekadenca, Dajana Ho i Valerie Candy) stigla je iz Subotice prelepa, mlada Dita Von Bill. Ona sebe smatra konceptualnom kraljicom, uživa da je nazivaju ljubavnicom, a direktna je posledica Madonnine erotične ere. Ova mračna zavodnica ledi pogledom i na taj način kroti nevaljale momke. Svaki njen nastup pažljivo je planiran, a priča svoju priču kroz šljokičavi i zavodljivi ples sa publikom. Inače, RuPaul's Drag Race zamišljen je kao televizijski šou 2009. godine kada je startovao, a u međuvremenu je postao globalni fenomen. Svet je zavoleo "drag" kao umetničku disciplinu, a "queens" bivaju prepoznate kao beskompromisne zabavljačice. Ova sinkretička forma zahteva talenat, ali se ceni i dugogodišnji rad na sebi, te ostavlja malo prostora za uspeh mediokriteta, što je primetila publika različih godina, iz drugačijih staleža i pozadina uopšte. One dizajniraju sopstvene haljine, u njima plešu i izvode scene pred kamerama, pevaju i lipsyncuju kao da im život od toga zavisi. Takmičarski deo šou-programa je potraga za novom američkom dreg super zvezdom, što neke od njih i jesu postale. One su na naslovnim stranama eminentnih magazina, razvijaju produkcije na Brodveju, snimaju duete sa pop zvezdama, nastupaju na prestižnim dodelama nagrada, izdaju albume i rade na gledanim filmovima i serijama. Njihov uticaj na modu je nemerljiv, bilo kroz sopstvene linije ili saradnje sa uglednim dizajnerima. Ne morate biti fanovi samog šoua da biste prepoznali neko od velikih imena koje danas jesu Alyssa Edwards, Alaska Thunderfuck 5000, Bianca Del Rio, Violet Chachki, Bob The Drag Queen, Ekaterina Petrovna Zamolodchikova (iako je tvoj tata zove Katya), Willam Beli, Sharon Needles, Courtney Act, Kim Chi, Raja Gemini, Miss Fame, Victoria Parker – (Hej) Porkchop i mnoge druge. Njihovi fanovi na društvenim mrežama broje se u milionima, a među njima ima visokoprofilnih zvezda kao što su Lady Gaga, Ariana Grande, Björk, Miley Cyrus, Olivia Newton-John, Gigi Hadid, Chloë Sevigny, Dita Von Teese, Kathy Griffin, Demi Lovato, Alyssa Milano, Khloe Kardashian, Nicole Scherzinger, Blondie... Kako je sve to u Beogradu izgledalo, proverite na fotografijama Marije Đoković! RPDR Srbija

U jednom turističkom vodiču kroz Havanu stoji kako nema Kubanca kojega za Lenjinov park (u blizini glavnog grada) ne vežu samo divne uspomene: na igru ili prijatnu dremku pod drvećem, na čitanje knjiga u božanstvenoj prirodi, na bezbrižno druženje... Nakon neuspelog pokušaja da napusti Kubu prepuštajući se moru u gumi s točka (možda traktorskog), Reinaldo Arenas (1943–1990), proganjani kubanski pisac, uhapšen je baš kod tog prekrasnog parka gromkog imena. Njegove uspomene su malo drugačije. Ako znate španski, odlično, možete nešto i da pročitate o tome u njegovim ovde neprevedenim knjigama. U međuvremenu, recimo dok neko od izdavača ne pomisli da bi objaviti Arenasa imalo smisla – dve njegove pesme...

Aktivna homoseksualnost je svuda prisutna u grčkim i rimskim tekstovima. Katul se hvali svojim podvizima, a Ciceron je opevao poljupce koje je oteo sa usana svog roba. Svako je birao, prema ukusu, žene ili muškarce, ili i jedne i druge. Vergiliju su se dopadali isključivo mladići, caru Klaudiju žene, a Horacije ponavlja da voli oba pola. Pesnici su opevali ljubavnika zastrašujućeg cara Domicijana isto onako slobodno kao što će pisci 18. veka slaviti madam Pompadour, a poznato je da je Antinoj, ljubavnik cara Hadrijana, nakon prerane smrti dobio status božanstva. Kako bi udovoljili publici, latinski pesnici, bilo kakvi da su bili njihovi lični ukusi, hvalili su i jednu i drugu ljubav. Jedna od uobičajenih tema lake književnosti bilo je stavljanje obe vrste ljubavi jedne do druge i poređenje njihovih privlačnosti. U društvu gde su najstrožiji cenzori videli u homoseksualnosti čin razuzdanosti, aktivna homoseksualnost se nije krila i oni koji su se prepuštali mladićima bili su brojni koliko i oni koji su voleli žene: to najviše govori o pravoj prirodnosti karaktera ljudske seksualnosti (Paul Vayne)

“Nisam dobila ni jednu pritužbu na ovu temu, a i da jesam verovatno bih je odbacila”, rekla je Kheda Saratova, aktivistkinja za ljudska prava i savetnica predsednika Kadyrova. “Svaka osoba koja poštuje našu tradiciju i kulturu bi bez bilo kakve pomoći vlasti pronašla i kaznila takve ljude, i učinila sve da tih ljudi u našem društvu više ne bude.”

Ali najzad on vide da će umreti. Imao je samo toliko snage da još jednom uzleti na prinčevo rame. “Zbogom, dragi Prinče,” prošapta on, “hoćeš li mi dozvoliti da ti poljubim ruku?” “Milo mi je da najzad odlaziš za Egipat, mali Lastavče,” reče Princ, “ostao si suviše dugo ovde; ali me moraš poljubiti u usne jer te ja volim.”

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Ipak, ono što se u kontekstu seksualnosti dešavalo u antičkoj Grčkoj donekle ide u prilog pomenutim modernim teorijama. Utvrđeno je da se tamo smatralo kako seks ne služi samo za reprodukciju i produžetak vrste, već i za zabavu. Seksualno zadovoljstvo nije bilo nešto pokvareno ili prljavo. Grčka društvena svest još nije bila okusila bilo šta slično hrišćanstvu, koje telesno i seksualno ne povezuje samo sa brakom, nego i sa sramom, apstinencijom, grehom i kaznom. Motiv golog muškog tela cvetao je u atinskoj kulturi. Gradska raskršća krasili su falusi koji donose sreću i štite od zla. Isticanje tela je podrazumevalo golotinju, ali je to važilo samo za muškarce. Čitava pokućstva bila su oslikana eksplicitnim erotskim prizorima, što ostavlja utisak da seks nije bio privatna stvar, niti nešto čega se treba sramiti. Dok je muž sa svojim prijateljima uživao u seksu i alkoholu, žena bi u svojim sobama živela svoj deo života. Odnosi nisu bili politizovani, a ljubav muškarca prema ženi nije se doživljavala drugačije od one prema mladiću. U grčkom jeziku nisu postojali različiti termini za “homoseksualnost I “heteroseksualnost,” pa pitanje seksualnog identiteta nije bilo naročito važno.

Čitali smo mnogo puta da nije bezbedno biti gej u Siriji. Stupanje u intimne odnose sa osobom istog pola kažnjivo je zakonom, a onaj ili ona čija se “pogrešna” seksualnost otkrije može da provede i do tri godine u zatvoru. Sirija odavno nije bezbedna za bilo koga, ali se položaj LGBT zajednice dodatno pogoršao budući da ih pojedine ekstremističke grupe označavaju kao krivce za to što rat još uvek nije završen. Subhi Nahas je mladi Sirijac koji je uspeo da na vreme ode iz zemlje, a danas vodi organizaciju Spectra Project koja pomaže LGBT izbeglicama iz celog sveta.

Mit da su gej veze mirnije i da u njima ima više jednakosti nego u heteroseksualnim vezama uništen je prostom realnošću. Čak se i pretpostavka da su gej muškarci, za koje se veruje da su razumniji i osećajniji od svojih heteroseksualnih paralela, manje nasilni prema svojim partnerima danas tumači kao fantazija, budući da postoje jasni dokazi o porodičnom nasilju u istopolnim vezama. Kada je ćutanje na ovu temu prekinuto, svetska gej zajednica se suočila sa velikim problemom: šta činiti sa ovom neprijatnom informacijom?

Polari nije jedini takav jezik. Postoji i gotovo identičan Parlyaree koji se govorio najkasnije od 17. veka, a živi i danas kod putnika i Roma u Engleskoj i Škotskoj. Polari je mešavina italijanskog, engleskog, mornarskog slenga, lopovskog žargona i drugih slengova, a nešto kasnije u njega su ušle reči iz jidiša. Polari je postao popularan sedamdesetih, kada su ga zabavljači Julian & Sandy učinili javnom svojinom

Najveći broj autovane dece ne razgovara sa svojim roditeljima o homoseksualnosti – roditelji se povlače u sebe, a deca traže podršku na drugoj strani. Jaz između roditelja i dece i narušeni porodični odnosi mogu izazvati snažne negativne posledice po decu, pre svega njihovo zdravlje. Zato je važno da roditelji i deca ne odustaju jedni od drugih, rade na uzajamnoj komunikaciji i razumevanju.