Tekstovi sa tagom: lgbt

Tako se čini da se društvo ipak kreće napred, a uprkos lelecima koji se čuju iz desnih ćoškova planete, te dolaze od pojedinaca i pojedinki koji obično okreću glavu pred društvenim pitanjima koja su zaista važna za budućnost sledećih generacija, te ustaju protiv svega što je drugačije, a u uverenju da u kulturi, obrazovanju i društvu uopšte ima mesta samo za isto. Najglasniji se često pozivaju na seksualizaciju sadržaja, budući da identitet koji je drugačiji automatski biva seksualizovan, te se autovanje i vidljivost pripadnika LGBTIQ populacije najčešće doživljava kao seksualni čin, a ne kao vraćanje dostojanstva koje je generacijama drugačijih odavno oduzeto.

U biografiji Oskara Vajlda, koju je napisao svedok događaja pisac F. Haris, stoji da zakonske neprilike u koje je Vajld dospeo 1895. godine nisu bile samo obračun konzervativnog oca i ekscentričnog pisca, već i prilika za obračun konzervativne, takozvane „prave“ aristokratije, privilegovane naslednim titulama, posedima, novcem, a sa liberalnom, intelektualnom aristokratijom, koja se svojim sredstvima i prednostima – obrazovanjem, talentom i znanjem – borila za transformacije u društvu. Tako je Vajldov poraz bio i sredstvo za obračunavanje sa njegovim pristalicama i uticajem koji je imao na mlađe generacije.

Škotska će postati prva zemlja svijeta koja će u školski kurikulum uključiti i učenje o LGBTI pravima te povijesti. Državne će škole tako, učenike podučavati o povijesti borbe za LGBTI prava, kao i načinima borbe protiv homobije i transfobije.

Urednice portala lgbti.ba su od jednog čitatelja dobile komentar izazvan pojavljivanjem sadržaja sa stranice "Zaustavimo Zakon o Istopolnim Brakovima u BiH Novo" koja se nedavno pojavila na Facebooku. Objavljujemo komentar jer smatramo da je bitno ukazati na govor mržnje u online prostoru, te vas molimo da prijavite ovu stranicu koja širi govor mržnje i dezinformacije o istospolnim partnerstvima.

Civilizovano društvo je bilo spremno da se pretvara da ne vidi homoseksualne randevue sve dok su se odvijali pod velom tajnosti i srama. Nije bilo komentara o neobaveznom seksu sa pripadnicima nižih slojeva društva, koji su se lako dobijali za određene sume novca. Ipak, veza sa pripadnicima više klase smatrala se prestupom, pa Everet prikazuje Vajlda s portretom kraljice Viktorije pored njegove samrtne postelje, što je upravo komentar na pomenutu dvoličnost društva. Naime, Vajld je preminuo godinu dana pre nje, i film nagoveštava da je Vajldov kazneni tretman bio deo gnusnog osećaja srama i poniženja usmerenog ka romantičkom i estetskom povlađivanju koje je muževno krvoproliće Prvog svetskog rata trebalo da ispravi.

Deseti, jubilarni, Međunarodni festival queer filma „Merlinka“ održaće se od 6. do 9. decembra u Domu omladine Beograda. U toku četiri festivalska dana na programu će biti više od 100 filmova iz 35 država, među kojima i ostvarenja iz evropskih zemalja, Paragvaja, Argentine, Perua, Brazila, Kenije, Izraela, Irana, Indije, Burme, Tajvana, Kine, Australije... Mnogi od filmova nagrađivani su na najprestižnijim svetskim festivalima poput Berlinala, Festivala u Kanu, Sundance festivala, Međunarodnog festivala u Torontu i drugih. U fokusu ovogodišnjeg festivalskog programa je Nemačka, i nemačka kinematografija.

Stigma je, dakle, uvedena sa pojavom AIDS-a. I čitava opozicija, sa svojim različitim zahtevima, koja je stvorena protiv gej pokreta, kom se ubrzo pridružio i lezbejski pokret, izgrađena je na stigmi prema AIDS-u. Mislim da je to slučaj i danas – ona predstavlja kvazimoralistički argument, potpuno populistički po svojoj prirodi, i služi da obmane javno mnjenje kako bi se izgradila negativna slika o zajednici. Interesantno je da se svest o sigurnom seksu i prevenciji pojavila sa gej pokretom.

Ma, naravno da se sjećam svake sekunde. Prvi mart. Divan dan, proljeće počinje, nas dvije išle pješke na planinu. Mama bila baš razgovorljiva, pričale o religiji, politici, bistrile velike mudrosti. Napravile pauzu na sred nekog makadama, ja puhćem, zadihana, a mama kao djevojčica, u top formi, pita me šta je, nije valjda da sam umorna. I ja tu nekako pomislim: Ma, reći ću joj i to odmah sad!

Krivično delo, ukoliko je motivisano mržnjom prema nekome samo zato što je drugačiji, predstavlja zločin iz mržnje. Iako zločin iz mržnje nije novina u praksi, u srpsko krivično zakonodavstvo uveden je tek 2012. godine, a kao posebna otežavajuća okolnost u slučajevima kada je neko krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve.

Paul Makonda, guverner najnaseljenijeg grada u Tanzaniji Dar es Salaama, naredio je javnosti da vlastima prijave sve sugrađane za koje sumnjaju da su gej. Istodobno je osnovan i odbor od 17 članova koji ima zadatak nalaziti LGBT osobe na društvenim mrežama i uhititi ih.

Čovek o kome nam govore i koji treba da postane slobodan već je, po sebi, rezultat potčinjavanja čiji koreni sežu mnogo dublje u prošlost. Jer, njega nastanjuje ona ’duša’ koja je i sama točkić u mehanizmu ovladavanja i upravljanja telom. Duša je rezultat i instrument političke anatomije; duša je tamnica tela. ( Mišel Fuko, Nadzirati i kažnjevati: Nastanak zatvora, Prosveta, Beograd, 1997)

Kad sam bio dijete, govorio sam kao dijete, shvaćao kao dijete, mislio kao dijete; ali, kad sam postao muškarac, odbacio sam detinjaste stvari.

Pokušaj da se razume seksualnost pojedinca ili naroda koji je postojao pre, na primer, tri hiljade godina ne prija queer teoretičarima jer oni preziru tradicionalne definicije „homoseksualnog" i „heteroseksualnog" i smatraju da seksualnost postoji u kontinuumu, u kojem, naprosto, neki ljudi preferiraju partnere suprotnog, a neki oba pola, pa koga briga šta je bilo u tamo nekoj staroj Grčkoj. Pokušaj da se razume seksualnost savremenika trebalo bi da donekle predstavlja jednostavniji proces, ali nije uvek tako, budući da je queer, te druge kategorije, upotrebljen kao eksplicitno nov društveni rod i društvena pozicija, kao nekakva politička trans/preko seksualna paradigma identiteta i pozicioniranja, koja uslovljava više različitih seksualnih identiteta, ne samo lezbejske, homoseksualne, niti isključivo samo heteroseksualne. Queer je dakle ’ono’ granično, što je između društvenog i biološkog pola, što omogućava opredeljenja ’ne - tačno’, ’ne - pravilno’, ’ne - žena ‘, ‘ne - muškarac’, i koji povezuje oba u smeru radikalne pozicije života kao i medija, umetnosti i kulture. U umetnosti su ove granice ponekad potpuno jasne, ponekad ih uopšte nema, a homoerotski momenti su često prisutni i kada umetnik nije imao nameru da napravi nešto što može da se tumači kao deo queer umetnosti.

Ne postoji samo jedan i ispravan način življenja vlastitog seksualnog identiteta. Ali postoji jedan koji je sigurno pogrešan. Življenje neheteroseksualnog identiteta u svojoj srži podrazumijeva nekonformizam, individualizam i razmišljanje svojom glavom.

Fotografija nije tek običan portret, već slika ponosa, prkosa i obećanja da će jednog dana biti bolje, ali i svedočanstvo o hrabrosti koja već neko vreme menja tokove kvir istorije. Subjekti na fotografijama ne drže transparente, ali ipak prenose jednostavnu poruku, ispisanu na koži i u svakodnevnom životu, koja odjekuje, te nudi simbol samopouzdanja i volje za ljubav uprkos svemu.