Tekstovi sa tagom: lgbt

U proteklih nekoliko dana nanizale su se tri loše vijesti u tri različite države, ali sama je srž problema ista – i u Americi, i u Mađarskoj, i u Brazilu mahnita desnica koja autoritarnom vladavinom nastoji institucionalizirati homo- i transfobiju te zatrti ljudska prava. Oduševljenje drugih desničarskih vođa daje naslutiti da se na globalnoj razini sprema pakleno, fundamentalističko razdoblje.

Noć veštica prilika je da svi oni koji poštuju strah, monstrume, veštice i razna druga čudovišta proslave svoj praznik, a kvir sadržaji oduvek su sastavni deo svih kostimiranih prilika, te uslova u kojima identiteti nisu strogo fiksirani raznim heteronormativnim momentima.

Gluma, ples, pjevanje i pripovijedanje s fokusom na LGBT prava sažetak je kabaretskog showa "Happily ever after" mlade udruge Backstage koja treba vašu pomoć. Riječ je o skupini darovitih mladih ljudi koji svoja široka znanja i talente ulažu umjetnost koja zabavlja, oplemenjuje, ali i obrazuje.

“Ja sam out queer univerzitetski profesor i u svom svakodnevnom radu na univerzitetu otvaram prostor za propitivanje isključivanja i stigmatizacije po svim osnovama. Univerzitet je i slika našeg homofobnog/transfobnog drustva – i društva u kojem je govor o seksualnom obrazovanju stigmatiziran – ali istovremeno i dinamičan društveni prostor u kojem je bitno kreirati govor bez straha o tome kako smo mi zapravo želeća bića i kako su naše želje uvijek transgresivne u odnosu na strukture moći. Na univerzitetu je moguće analitički promišljati sve vidove želje i seksualnih praksi i identitarnih pozicija. Međutim, mali broj predavačica i predavača se usuđuje da to čini iz straha. Čak i oni koji bi sebe smatrali ‘progresivnim’ su najveća prepreka da se nešto ozbiljnije učini po pitanju rodnog i seksualnog obrazovanja na našim visokoškolskim institucijama. Upravo oni misle da ‘nije još vrijeme’; da ‘ne treba biti toliko radikalan’ – i u tome je i najveća ideološka zamka."

Vampiri su već dugo, između ostalog, i simbol za nesputanu seksualnost, kako na filmu, tako i u književnosti. Tako su, na primer, u svetu kinematografije ova bića koja dolaze s one strane mraka neretko upotrebljavana da bi opravdala homoerotične scene, te prikrila seksualnost koja je u svetu izvan velikog platna bila nešto o čemu se ne govori. Vampiri i druge drakule su takvim delovanjem bitno doprineli vidljivosti jedne manjine, a tajne signale su mogli da prepoznaju samo oni koji su žudeli za vidljivošću, čak i kada im nije bilo jasno šta je to što osećaju. Takav je slučaj i sa pesmom „Vampir“ Antuna Branka Šimića, u kojoj stvorenje straha, koje obično pripada svetu mrtvih, te postoji bez otkucaja srca i cirkulacije krvi, ima ruku koja je „mala topla mekana“, kojom lirskog subjekta odvodi u dubinu večeri, gde „grli njegovo telo i pije njegove usne.“

Kritika i publika s velikim su zanimanjem iščekivale "Disobedience", film Sebastiána Lelija, čileansko-argentinskog redatelja koji je lani za "Fantastičnu ženu" dobio Oscara za najbolji strani film. Jasno, privlačna je bila i priča – zabranjena ljubav dviju žena u ortodoksnoj židovskoj zajednici u sjevernom Londonu. Iako je film zanimljivo izveden, krajnje loš završetak odaje da bi manje lirike, a više smislenog vođenja ipak polučilo bolji rezultat.

Današnji dan, 26. oktobar, obilježava se kao međunarodni dan svjesnosti o intersex osobama – Intersex Awareness Day. Ovaj datum označava prvi javni protest intersex osoba u SAD-u, koji je održan 26. oktobra 1996. godine u Bostonu. Tim povodom, prevele smo zanimljiv i informativan članak o tome kako izgleda život Ori, intersex djeteta, i zašto su njeni roditelji odbili operaciju koja bi je učinila striktno djevojčicom ili dječakom.

Valente je na ovom projektu radila naredne dve godine, te ističe da i dalje smatra da je ovo veoma važna priča koju je bilo neophodno ispričati, budući da svedoči o tome šta je tolerancija, i koliko je važna ljubav prema sebi, te život u skladu sa istinskim identitetom.

Iako postoje različiti problemi transrodnih osoba, u različitim sferama života, svi ti problemi vode ka jednom ishodu koji je – rub egzistencije. Nepostojanost zakona, neprimjenjivanje zakona, neadekvatna zdravstvena zaštita i nemogućnost školovanja zbog neinkluzivnosti obrazovnog sistema oduzimaju transrodnim osobama pravo na život, pravo na slobodu, pravo na osobnu sigurnost, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na socijalnu sigurnost u svrhu osiguranja temeljnog dostojanstva, pravo na obrazovanje i pravo čovjeka da radi i slobodno izabere zaposlenje.

"Bitno mi je napomenuti da situacija zaista nije crno-bijela, i da u svakom sektoru našeg sistema postoje ljudi koji su otvoreni, susretljivi, pristupačni i spremni pomoći. Mi smo, iako smo svim institucijama pristupale prilično rezervisano, što je posljedica nedostatka povjerenja u iste, zaista nailazile na dobra isksutva, koja su opet, važno je napomenuti, rezultat volje i rada pojedinaca i pojedinki, ne nužno funkcionalnog sistema. Meni je to zaista bitno i ohrabrujuće. To je, čini mi se, solidarnost koja nam je potrebna i ona sa kojom se može raditi. Nije tu nužno riječ o isključivo deklarativnoj solidarnosti, nego onoj građanskoj, moralnoj obavezi koja se ne dovodi u pitanje. To je najdivniji primjer čovječnosti grada Sarajeva."

Ulazim u zgradu kao posle sedam sati povraćanja, palim lampu na telefonu, sija jače od bilo koje rasvete čini mi se, iza vrata stanova čujem: komeša se život. Nije uvek prijatno, znam.

Hapšenja, koja bismo lako mogli da nazovemo i uvodom u holokaust, se u Čečeniji dešavaju već godinu i po dana. Godinu i po dana! Prema analitičaru Paulu Gobleu već više od godinu dana postoji i logor u koji se šalju muškarci za koje se sumnja da su gej, a nalazi se u nekadašnjim vojnim objektima u Argonu. Porodice se odriču svojih kvir članova, a kako bi „sačuvale obraz“, a prema glasinama neke mogu i da biraju hoće li same da ih ubiju, i tako spreče da se sazna o „njihovoj sramoti“, ili će ih, pak, prepustiti organima reda, koji će pre ili kasnije zapečatiti njihovu sudbinu.

“Reakcije su uglavnom bile pozitivne. Naravno, na društvenim mrežama ljudi imaju mogućnost da pišu svakakve komentare i sakriju se iza ekrana. Znam da postoje ljudi koji doživljavaju mnogo više prijetnji i mržnje nego ja, tako da se trudim da mislim o tome i da se fokusiram na ono što moram uraditi jer je bitno za sve nas. Biti ženom i lezbejkom koja igra fudbal izaziva dosta mržnje.”

Nije moguće da se utvrdi da li su ljubavnici ikada završili u krevetu, a glasine koje su mogle da se čuju nakon Ficinove smrti, a po kojima je bio poznat kao sodomit, ukazuju da verovatno jesu. I sam Ficino u jednom pismu priznaje „da može da se ima prevelika ljubav prema telu, ali da to nije neobično budući da je telo družbenik i čedo duše“.

Prva pesma koju je napisala je “iT”, koja peva o želji za penisom kao alatkom koja omogućava lakši život u patrijarhalnom sistemu, a napisala ju je kada je izbačena iz dramske škole u Lionu, a zbog toga što je režirala sopstvenu predstavu. Naime, u školi je režija bila namenjena isključivo dečacima, dok se devojčicama nametala samo gluma, a Letissier nije bila spremna da na to pristane. Danas kaže da bi radije ostala žena, te odustaje od želje za penisom, budući da kao jedino sredstvo koje vodi ka boljem životu vidi borbu, te konstantno preispitivanje muške dominacije.