Tekstovi sa tagom: ljubav

Pokro46

Verovati i nadati se

U čemu je smisao života?

Ne gubiti nadu znači i ne shvatati sebe, a ni druge, previše ozbiljno. Spas je tako i u humoru, mimovima i uopšte bizarnim sadržajima koji, ističući apsurdnost ljudskog postojanja, leče, ili bar ublažavaju, one mane u kojima obično nema ničega smešnog
Abrac 01 S

Nisko samopoštovanje

Kad sami sebe ne volimo dovoljno

I što učiniti kada je naša slika o sebi ružna? Kada smatramo da ne vrijedimo dovoljno da nas se poštuje i voli? Kada su svi oko nas bolji? Kada gazimo sebe kako bi zadovoljili druge? Kao i uvijek u životu, kada ne možemo sami, važno je pitati za pomoć
Partigana1

Odlomci iz dnevnika mlade bolničarke Nanice Paroški

Ljubav u partizanima

"Mi moramo da sačuvamo srca za ljubav. Ovo je vreme ubijanja, ali mi proglašavamo ljubav! Mržnja je najbliži rod strahu i nespokojsivu." (Iz Dnevnika N. Boškovića, borca Prve proleterske. Poginuo je u Petoj neprijateljskoj ofanzivi).
Retrov1

Dan zaljubljenih

Sveti Valentin protiv svetog Trifuna

Taj njihov Valentin nije ni prineti nijednom našem svecu. Ne samo onima iz prve postave crkvenog kalendara, već ni onima s klupe za rezerve. Eto, recimo, velikomučeniku Lavrentiju su gvozdenim kleštima otkidali meso i drobili kosti, bacali ga na roštilj da se peče, a on im samo mangupski dobacio: “Mislim da je vreme da me okrenete, s ove strane sam već pečen”. Faca neviđena. Nije ni čudo što je postao zaštitnik kuvara i komedijaša
Appop 03 S

Cmok, cmok, cmokić

Ljubav, krvožedni monstrum

Onda ih ja pošajen ukurac oboje, a oni "Boba nas je poslala ukurac, jubavi?", i cmoknu se
Mores 01 S

Onaj nespretni moment morem glatko preskočiti

Ne daj se godinama, moja Hajdi

Tak da sam tu sezonu napravil baš pravi presing. Hajdi je bila moja i božja - kud ona, tud ja. Po cijele smo se dane kupali na bazenima, špricali, loptali, spominali na prste i grimase i jeli sladolede kaj nam je kupuval njen stari. Jer videl je i on da "tu nekaj smudi", ali valjda mu je to bilo nekak simpatično pa je toleriral. Znal je da sam dečec z jarka i gde sam doma. Nije štel komplicirat
Fotoe 01 S

Uputstva za bolji život

Ko se boji ljutnje još

Ljutnja je najdublji oblik saosećanja, razumevanja drugog, razumevanja sveta, sebe, života i tela, porodice i svih ideala, ranjivosti, i svih onih koji su na korak od toga da budu povređeni. Oslobođena fizičkog oklopa i nasilnih radnji, ljutnja je najčistiji oblik staranja o drugom, a unutrašnji plamen ljutnje uvek osvetljava mesta i grupe kojima pripadamo, koje želimo da zaštitimo, te da se konačno za njih i žrtvujemo. Ono što nazivamo ljutnjom obično je ostatak, te ono što je preostalo od suštine, a kada smo savladani osećajem slabosti koji prati sve ono što je važno, kada naš um više nije u stanju da savlada uzbuđenje, i kada se pređu granice onoga što smo u stanju da razumemo. Tako je ono što smatramo ljutnjom u stvari samo fizička nemogućnost da se nosimo sa brigama i stvarima koje su važne u svakodnevnom životu, te nespremnost da budemo dovoljno veliki i darežljivi kako bismo u telu i umu zadržali ono što volimo.
Avic 01 S

Ljubav u kapitalizmu i komunizmu

Buržoaska vještica i prorok seksualnog oslobođenja

Za razliku od seksualne revolucije u SAD-u, koja nije pozivala na otpor protiv braka nego na promjenu unutar braka, sovjetski teoretičari tih godina pozivaju i na ukidanje bračne zajednice, debatirajući živo o seksualnim pitanjima
Lbv 01 S

Paolo Raeli: San koji ne prestaje

Koliko puta ljubav?

Fotografije koje pravi Paolo Raeli podsećaju na nešto što se sanja u budnom stanju, te traje i nakon prestanka onoga što je san inspirisalo. Svaka fotografija je uvod u sledeću, ali i njen kraj, budući da pokreće pitanja poput „Koliko traje ljubav?“ i „Šta posle nje?“ Tako se njegov rad ne zasniva samo na kreativnosti, već i na strahu da su sećanja samo privremena, i da nakon završene mladosti ne ostaje ništa. Strah od zaboravljanja je tako glavni motiv, ali i glavni instrument u borbi za ono što se smatra ljubavlju, u okviru koje se iskustva razlikuju od slučaja do slučaja. Ovaj sicilijanski fotograf svoju publiku na kraju ostavlja sa pitanjem „Koliko puta ljubav? Jednom, dva puta ili u više navrata? I šta kada joj dođe kraj, šta je sledeće?“
Aaulu 04 S

Grad veličine šljunka

Boginje

zemlja se trese. zemlja se trese tako da se vidi. zemlja se trese tako da izgleda kao more. zemlja se trese tako da vidimo kuće koje se talasaju, drveće koje se diže i spušta, kao da zemlja diše. zemlja se trese. zemlja puca. zemlja puca u velikim, debelim krivudavim linijama. zemlja puca u munjama. munje se šire. munje gutaju. kuće u daljini. cvijeće. drveće. igrališta. eno, tamo, na istoku, gutaju i nebodere. eno ode i stadion. ode i džamija. ode i crkva. ode i šoping centar. ode i parking i sva auta. guta.
Asek 09 S

Šta je seksualno oslobođenje?

Mada svako pripada svakome, niko ne poseduje nikoga

Jim Haynes (Louisiana, 1935), pisac, reditelj, profesor, aktivni promoter ‘seksualne revolucije’ šesdesetih godina, 1962. osniva The Traverse Theatre u Edinburghu, a 1965 je saosnivač The London Traverse Theatre Company kao i časopisa I.T. (1966) , The UFO Environment (1966) i The Arts Laboratory (1967). U to vreme biva i odlikovan Whibread Prize-om za preko 200 pozorišnih ostvarenja (1966). Sa grupom prijatelja objavljuje u Amsterdamu časopis SUCK – First European Sexpaper sa ciljem da “tretira sexualnost u nežnom, dragom i bez srama erotskom svetlu“. Prvi svetski festival erotskog filma u Amsterdamu – The Wet Dream Film Festival je bio od 1970. do 1972. god. pod njegovom upravom. Godine 1969. prihvata poziv gostujućeg profesora na eksperimentalnom Univerzitetu Paris VII i do danas živi u Parizu. Objavio je više knjiga: “Workers of the World. Unite and Stop Working! – a Reply to Marxism”, “More Romance, Less Romantisme”, “Homage to Henry Miller”, “Everything is, Around the World in 33 Days”. Izdao je takodje i pet svojevrsnih vodiča za 10 zemalja Istočne Evrope i Rusiju zašto je i dobio nagradu od Institute of Social Inventions u Londonu. Projekat pod imenom EATS kojeg je započeo 1978, uspešno se odvija do dan danas: svake nedelje se njegov pariski ateljeu pretvara u Salon kojeg je posetilo do sada u više od 100 000 ljudi, jedan komunikacioni dogadjaj sui generis. Thanks for Coming! je naziv njegove autobiografije (1984) i asocijacija na ovaj njegov, možda najvažniji, projekat-misiju – zbližavanje ljudi.
Kiss 01 S

Edvard Majbridž, The Kiss

Prvi snimljeni poljubac

Edvard Majbridž, fotograf poreklom iz Britanije, poznat je prvenstveno po ranom korišćenju višestrukih foto-aparata da uhvati kretanje, te po zoopraksiskopu, uređaju za projektovanje pokretnih slika koji se koristio pre današnje celuloidne filmske trake. Za Majbridža se prvi put čulo 1867. godine, kada je objavio fotografije Josemitija i San Franciska. Ubrzo se proslavio svojim fotografijama pejzaža, koje su slavile veličanstvo i prostranstvo Divljeg zapada. Slike je objavljivao pod pseudonimom Helios. U leto 1868. godine Majbridž je dobio narudžbinu da fotografiše ekspediciju američke vojske koja se uputila na Aljasku.
Abrac 02 S

U susret Danu republike

Laž je da su se narodi bivše Jugoslavije mrzili

Tvrdnja da su se narodi Jugoslavije mrzili, laž je nad lažima. Ona je razorila živote tada, a i sada nastavlja svoj pakleni put, kad joj se dozvoli
Sexu 03 S

Podsećanje na poreklo

Filozofija danas ćuti o ljubavi

Nikako se ne podrazumeva, ma koliko nam to danas delovalo paradoksalno, da je filozofija pre svega povezana s naukom, kao da se saznajni projekt, ne pribegavajući nekom drugom promišljanju ili nekoj drugoj pretpostavki, sam po sebi nameće. Naprotiv, moguće je da bi za postizanje istine u svim slučajevima bilo potrebno najpre ih želeti, dakle voleti. I iskustvo savremene ideologije, to saznanje koje sve žrtvuje moći, činjenično nam je pokazalo da čovek vrlinu ne voli spontano i da je često žrtvuje laži, ukoliko mu ona obezbeđuje moć
Aafann 01 S

O nemajčinstvu i ljubavi

Nema ljubavi bez rađanja

Ljudi žive za djecu jer je to jedini način na koji vlastitu budućnost uopće mogu zamisliti. Ono što pri tom zaboravljaju jest da se preko djece u budućnost ne protežu samo oni, već i opasna ideja da je roditeljstvo jedni ispravan način da budućnost mislimo i da volimo. Pro-life inicijativa ne crpi, dakle, svoju snagu iz ideje da ženama treba zabraniti pobačaj, već iz inercije po kojoj majčinstvo prihvaćamo kao najveću i neupitnu ljubav. Ako ljubav majke prihvatimo kao ideal, logično je da žene koje majčinstvo odbijaju postaju slika i prilika mržnje