Tekstovi sa tagom: mačke

Ne razumem se u njihova sporazumevanja, ali Deran je svaki dan uredno doprati do naših vrata. Kada Žujka odluči da uđe, a kada Žujka odluči da izađe, Deran je već pred vratima

Za prvoga Markovog tjeranja jedne je večeri Nona zaboravila zatvoriti kuhinjski prozor. Vidjela je njegov bujni sivi rep kako promiče za okvir, i to je bio kraj. Skočio je na skelu i više ga nisu vidjeli. Nono je izašao da ga traži. Do jutra se nije vratio kući

U zrelom kad su dobu, ja znam za jednu sličnost/ Ljubavnika vatrenih i strogih učenjaka:/ Jednako vole mačke, bića blaga i jaka,/ Što poput njih su zimljiva i vole nepomičnost...

Povodom Internacionalnog dana mačaka, koji se obeležava 8, avgusta, sa vama delimo malo poezije i nešto fotografija: Mačka ne bi da umre./ Jer šta da radi mačka/ u praznom stanu./ Da se penje na zidove./ Da se češe o nameštaj./ Kao da je sve ostalo nedirnuto,/ pa ipak izmenilo se./ Kao da ništa nije pomereno,/ pa ipak ispremeštalo se./ I uveče lampa više ne gori./ Čuju se koraci na stepeništu,/ ali nisu to ti./ Ruka koja stavlja ribu u činiju/ opet nije ona stara./ Nešto ovde više ne počinje/ u svoje uobičajeno vreme./ Nešto se ovde ne odvija/ kako treba./ Neko je ovde bio i bio,/ a zatim odjednom iščezao/ i uporno ga nema./ Pregledala je sve ormane./ Optrčala sve police./ Zavukla se pod tepih i pregledala./ Čak je prekršila zabranu/ i razbacala papire./ Šta ima više da se radi./ Da se spava, da se čeka./ Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može./ Ići će mu u susret/ kao da to čini preko volje,/ polagano,/ na veoma uvređenim šapama./ I bez velike radosti, za početak. (Vislava Šimborska, Mačka u praznom stanu)

O ljubavi je reč, uvek. Toliko tih čarobnih bića ušeta u naše dane i postane sinonim za istinsko radovanje, a često i ogromne tuge koje se pamte i o kojima pričamo i čuvamo ih od zaborava

Ulicama neprekidno teče smrtonosni saobraćaj automobila gazimačaka; na svakom kvadratnom metru zemljišta gde se prostirala neka bašta, ili neki brisan prostor ili ostaci neke stare ruševine, sada se uzdižu stambene zgrade, naselja, novi blešteći oblakoderi; svaki ulaz je pun parkiranih automobila; dvorišta se, jedno po jedno, prekrivaju cementom i pretvaraju u garaže, u magacine ili u radionice.

Mačkicama se učinilo, mada ga nisu mogle videti, da im se to bliži neki ogroman mačor. Nisu znale da dečak krade ribizle i da usput uhodi ptice. Pištale su kao sasvim mala deca.

Kvir priče su važne koliko i bilo koje druge priče, ali manjinska iskustva često ostaju nevidljiva, pa je zbog toga neophodno da se ponavljaju, pričaju glasnije i dele sa što većim brojem onih koji žele da ih čuju – obične priče o svakodnevnom životu, LGBTIQ iskustva koja uključuju mačke, selidbe, dosadne trenutke na autobuskim stanicama.

Od mačke se ne može napraviti čovečuljak, ne dopušta da joj se obuče frak. Ona se ne može ukrotiti, to protivreči dostojanstvu za koje poseduje smisao i do koga drži. Ona neće lajati ni gristi, već se sklanja s puta. Ako je pritešnjena i ne nalazi izlaz, boriće se do smrti.

Japanska fotografkinja Miyoko Ihara već više od 15 godina fotografiše svoju baku Misao i njenu mačku, a kako bi dokumentovala i od zaborava sačuvala odnos koji ove dve imaju. Mačka je dobila ime Fukumaru, što na japanskom znači „krug sreće“, a nakon što se jednog dana pojavila u dvorištu devedesetogodišnje starice, i od tada postala njen nerazdvojni saputnik koji joj pravi društvo u svakodnevnim aktivnostima. Čini se da je Vislava Šimborska mislila baš na ovakve saputnice, a kada je pisala o mačkama: Mačka ne bi da umre./ Jer šta da radi mačka/ u praznom stanu./ Da se penje na zidove./ Da se češe o nameštaj./ Kao da je sve ostalo nedirnuto,/ pa ipak izmenilo se./ Kao da ništa nije pomereno,/ pa ipak ispremeštalo se./ I uveče lampa više ne gori./ Čuju se koraci na stepeništu,/ ali nisu to ti./ Ruka koja stavlja ribu u činiju/ opet nije ona stara./ Nešto ovde više ne počinje/ u svoje uobičajeno vreme./ Nešto se ovde ne odvija/ kako treba./ Neko je ovde bio i bio,/ a zatim odjednom iščezao/ i uporno ga nema./ Pregledala je sve ormane./ Optrčala sve police./ Zavukla se pod tepih i pregledala./ Čak je prekršila zabranu/ i razbacala papire./ Šta ima više da se radi./ Da se spava, da se čeka./ Samo neka se vrati,/ samo neka se pojavi./ Pokazaće mu već/ da se tako s mačkom ne može./ Ići će mu u susret/ kao da to čini preko volje,/ polagano,/ na veoma uvređenim šapama./ I bez velike radosti, za početak. (Vislava Šimborska, Mačka u praznom stanu)

Slavni pilot Charles Lindbergh toliko je volio mačke – da je svog mačka vodio sa sobom na posao - po nebeskim putevima, stazama i bogazama.

Psi su nešto poput vukova koji vole da se maze, te dolaze u različitim oblicima i veličinama – od velike danske doge, do malene čivave. I dok jedni svojim izgledom ulivaju strahopoštovanje, te njihova pojava odvraća svakog od bilo kakvih loših namera prema njihovom vlasniku ili teritoriji koja im je poverena na čuvanje, drugi više liče na bezazlene igračke, na čiju se vučju prirodu skoro zaboravilo.

Bog, univerzum, čovečanstvo, razvoj civilizacije, industrije i tehnologije dali su nam Internet, mrežu zahvaljujući kojoj smo globalno povezani i možemo da saznamo šta god poželimo. Ipak, izabrali smo da se na Internetu uglavnom svađamo, gubimo vreme i gledamo mačke. Zato kratki video u kojem maca gleda horor film na Youtubeu ima preko pet miliona pregleda. Šta u njima znači naša mala kap! Ako i vi pripadate pokretu mačkoljubaca koji preuzima Internet, uživajte; ako ste na suprotnoj strani i opirete se, pridružićete nam se kad-tad.

Amaterska fotografkinja i aktivistkinja, Evgeniya Gor, napuštenim kazahstanskim mačkama pruža mnogo više od povremenih zalogaja, te radi na tome da čitav svet čuje za njih, te razume njihove probleme. Od 2006. godine radi na projektu „Among the worlds“, čiji je cilj rešavanje problema, te dokumentovanje procesa, a kada je počela projekat, Gor nije imala nikakvo prethodno fotografsko iskustvo. Glavna tema projekta jeste odnos građana prema mačkama lutalicama, te se ispostavilo da je fotografija korisno sredstvo, budući da bolje od bilo kojeg pisanog dokumenta ilustruje odnose, te posledice napuštanja onih koje su nekada zvali ljubimcima. Na kraju, cilj ovih fotografija nije samo da prikaže, već i da izazove empatiju kod posmatrača, te tako doprinese boljoj poziciji jednog dela mačijeg sveta.