Tekstovi sa tagom: margita stefanović magi

Ekvv 03 S

Nismo znali da su sela spaljena

​EKV i lirika slutnje

Pjesme EKV-a su bile jedne od rijetkih koje nisu narativne i, u poplavi narativnih pjesama, bile su izvan horizonta očekivanja slušalaca
Ekkv 05 S

Retro intervju iz 1986.

Magi je nešto drugo

Ekatarina jeste opozicija, ali ne namerna. Nismo sedeli i definisali šta je u stvari naš rock and roll i pravili nešto suprotno od toga. Mi smo, a i ja sama, vremenski jako uslovljeni. Godinama, događajima kod nas i u svetu. Narativnost koja je postojala proisticala je baš iz takvog vremena kakve su bile osamdesete. Sećaš se Šarlove "Ona se budi" i stripa koji je Kordej radio na osnovu te pesme. Sve to posedovao je i Bora, koji je u to vreme harao Jugoslavijom
Aarocka 07 S

Godišnjica smrti: Margita Stefanović (1.4.1959. - 18.9.2002)

Prvi i poslednji dan

Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija
Aarocka 08 S

Položaj žene u jugoslovenskom rokenrolu

Ni kurva ni svetica, već revolucionarka

Raspadom SFRJ žena je ponovo gurnuta na margine u najvećem delu novonastalih država. Njena uloga u pop rocku, tamo gde je koliko toliko preživeo, svedena je na puki objekat u bendu, sem u par svetlih izuzetaka kakav je hrvatski bend Srbi. Preovladjući izraz, sukladno dominantnoj nacionalističkoj retorici, postao je onaj u kome je ženi sve dopušteno dokle god nema liderske ambicije. Umesto samoosvešćenosti, ona postaje kurva čija je polna sloboda neupitna dokle god se održava u okviru muških htenja i podleganja istima
Rokolo 03 S

Retro-interview: Margita Stefanović Magi, »Vreme zabave« 1995.

Od dečačkih grafita do večnosti

Uvek sam se bojala da će se, kad budemo prestali da radimo, dakle čim završimo sve onako kako smo hteli, samo zatvoriti vrata iza nas i da će biti kao da ničega nije ni bilo...