Tekstovi sa tagom: marina richter

Dobar radnik je pokoran i smeran (i možda previše jednostavan u načinu razmišljanja), a dobar gazda je velikodušan čak iako ne mora. To bi bili pojednostavljeni profili Carlosa i Rodriga (Nahuel Pérez Biscayart), čime je njihova konekcija od samog početka čudna. Niti Carlos ima tom prijateljstvu šta da ponudi, sem radne snage, nit je Rodrigova želja da mu pomogne u teškim vremenima bazirana na pravom razumevanju njegove situacije

Psihološki odlično obrađen scenario nalazi jaku podršku u glumačkom timu koji je dugo tražen. I Reinert i Olexa su amateri iz Lorene, odabrani među mnoštvom lokalnih kandidata. Principijelno, Theisu je bilo važno da radničku klasu predstavljaju ljudi iz regiona, ne bi li ih učinio vidljivima i zato je i svaka od epizodnih uloga koja ima bilo kakve veze sa Johnnyjevom porodicom zaposeta ondašnjim meštanima

Pitanje o tome šta je intimnost je tema kojom se „All Eyes Off Me“ najviše bavi. Da li smo se odučili od čuvanja svoje privatnosti, i da li povremeno brkamo fantaziju o deljenju seksualne intimnosti sa našim realnim željama?

Ovogodišnje izdanje Berlinala je, iako se preselio u online sferu (ako sve bude teklo po planu planirano je da se održi i pred publikom tokom leta) bilo izuzetno kvalitetno, pre svega po izboru filmova za takmičarski program

Interna šala među redovnim posetiocima internacionalnih filmskih festivala je da „čovek ožedni“ dok gleda Hongove filmove. Sa „Introduction“ je slična situacija, budući da se tokom jednog ručka u hotelskom restoranu ispije toliko alkohola, da se čini da se radnja zbog toga rasplinjava

U kome god svetu da je živeo, Deneš Nađi partizana u životu nije video, a prilika je da će neko ko partizana prvi put u životu videti u njegovom filmu zaključiti kako su to bile bradate drvoseče ili bokseri koji su naoružanim vojnicima pretili sekirama, i to vrlo uspešno po principu - ko tebe mašinkom, ti njega stavom. Druga vrsta partizana su seljanke, nejačad i gladni paori koji povremeno marnu krompir sa oficirskog stola

"Brother’s Keeper" je film o genezi straha u kome se i počinioci i žrtve bore za svoj deo sigurnog prostora. Šteta je samo što se taj osećaj raspršava zbog prosečnog kastinga čak i po pitanju profesionalnih glumaca

Film počinje bombardovanjem Helsinkija 1944. koji Tove provodi u skloništu skicirajuću Mumine. Ideja za strip o oblastim trolovima sa njuškama nilskih konja i o njihovim ljudolikim prijateljima je slikarkin način da pobegne od sumorne realnosti, i ona ih ne vidi kao umetnost, a pogotovu ne kao potenacijalan komercijalni uspeh

Svojim prvim igranim dugometražnim filmom „Agina kuća“ Lendita Zećiraj otvorila je program East from West Karlovarskog filmskog festivala, za koji je dobila specijalan pomen ekumenskog žirija. Ovo hrabro autorsko ostvarenje ostaće dugo u pamćenju gledaoca po nesvakidašnje građenim ženskim ulogama, toj grlatoj, raspsovanoj i neustrašivoj „bandi“ koja živi zajedno u kući u planinskoj zabiti i koja odbija da se preda sopstvenim traumama. Tu, zajedno sa njima je i devetogodišnji Aga koji čezne za figurom oca ili jednostavno za bilo kakvim muškim društvom. On bi mogao biti klinac kao i svi drugi, da nije vezan za majčinu sudbinu u sigurnoj kući. Region je dobio pravi feministički film koji će da iritira, boli, gane ili da zaprepasti publiku, U svakom slučaju je neće ostaviti ravnodušnom. Ovo je nastavak uspeha za Zećiraj, koja iza sebe ima višestruko nagrađivane kratke filmove „Ograda“ (2018) i „Balkon“ (2013) od kojih je prvopomenuti bio čak trostruko kvalificiran za Oskara

Zećiraj će „Aginom kućom“ kojom je otvorila East of the West takmičarski program Karlovarskog filmskog festivala, i koji joj je doneo specijalan pomen ekumenskog žirija, sigurno izazvati burne reakcije svojom hrabrom misijom da ženama da grlatu slobodu u izražavanju emocija

Prilaz reditelja Marka Škopa kompleksnoj temi buđenja ksenofobije je otreznjujuće blizak onome što poznajemo iz stvarnog života. On je analitično obzervativan, dubinski i bez direktno izgovorene kritike i takođe ukazuje na tužnu činjenicu da smo taoci svoje direktne sredine

Zlatna Palma je otišla sveopštem miljeniku 72. kanskog filmskog festivala, „Parazitu“ korejskog reditelja Bong Joon-Hoa, pametnoj i uvrnutoj kritici boljki savremenog društva koje prosečne ljude osuđuje na to da jedni drugima postanu paraziti. Što se Grand Prixa tiče, on je završio u rukama Mati Diop (nećaka Djibrila Diopa Mambetyja i glumica koju smo videli u „Sleepwalkers“ Thierryja de Perettija i „35 Rhums“ Claire Denis) za „Atlantik“, njen žanrovski obojen prvenac koji se takmičio u „Izvesnom pogledu“

U ulozi života, Favino suvereno igra čoveka koga Marko Belokijo oslikava u svom klasično trezvenom duhu, bez romantizovanja, simpatija i humora, kratko rečeno - bez svih onih elemenata koje poznajemo iz klasičnih američkih filmova o mafiji. Istina je da nema ničeg simpatičnog u mrcvarenju ljudi, u mučenju i ubijanju, i Belokijo ide kroz svoju političku dramu brutalno iskreno, ne samo prateći 20 godina Bušetinog života, već prodirući i u strukturu mafijaške organizacije koju na izvanredan način publici vizuelno predstavlja u uvodnim minutima filma

Film "Heroji nikad ne umiru" rediteljka Od Lee Rapen smestila je u bivšu Jugoslaviju. Problem je samo u tome što ni kao road movie, ni drama, ni žanr, film deluje izgubljen kao dete koje se roditeljima na vašaru otelo iz ruku, pa ih čeka na informacijama. S druge strane, film Ladž Lija "Očajnici" nije samo pod očiglednim uticajem Spajka Lija i američkih televizijskih policijskih serija, već i Kasoviceve „Mržnje“ iako ne ide toliko daleko da se približi svojim mladim delikventima, bizarno ih bacajući u drugi plan sve do najboljeg dela filma – njegovog divljeg, osvetoljubivog. dvadesetominutnog finala

Politički i sociološko angažovani filmovi su i ove godine jako zastupljeni u svim sekcijama kanskog filmskog festivala, uključujući glavni program i „Izvestan pogled“. Ratovi (ili njihove posledice) u bivšoj Jugoslaviji, Siriji, Avganistanu su centralna tema „Heroja koji ne umiru“ (Od Lea Rapen), dokumentarca „Za Samu“ (Vad al Kateb & Edvard Vots) i „Lastavice iznad Kabula“ (Zabu Brajtman & Elea Gose Mevelek), policijska korupcija i brutalnost u siromašnom, imigrantskom predgrađu Pariza su tema filma „Jadnici“ Ladž Lija, a „Mladi Ahmed“ braće Darden se okreće trinaestogodišnjaku koji u savremenoj Belgiji postaje ostrašćen pod uticajem radikalnog imama. Pojedini iznimno naivni, neki apsolutno budalasti, među njima se pojavilo par koje treba posebno izdvojiti bilo zbog vanrednog, bilo zbog neshvatljivo lošeg kvaliteta.