Tekstovi sa tagom: milan živanović

Dana se udobno smestila u fotelju i pustila da joj krupna, crna mačka legne u krilo. Mila moja, tepala joj je, dok joj je životinja gurala glavu u dlan. Umirivale su je vibracije koje su dolazile iz trbuha umiljatog bića. Skoro je zadremala. Prezirala je staricu u koju se pretvorila – često bi se uspavala, mlitava od toplote. Plašila ju je pomisao da je svršetak blizu.

Dokumentarni film „The Celluloid Closet“ iz 1995. godine objasnio je vezu između filma i identiteta, ali i vidljivosti bez koje pojedinac/ka lako može da poveruje u to da ne postoji. Brojni spiskovi sa LGBTIQ+ filmovima opsedaju internet, ali su vrlo često identični, budući da okupljaju kultne i popularne filmove sa manje ili više vidljivim kvir junacima. Na mnoge se zaboravilo, a filmske liste su ipak bogatije – od Kennetha Angera do Pier Paola Pasolinija, od Gus Van Santa do Bruce LaBrucea i mnogih drugih. Tom temom ćemo se pozabaviti u potpunoj slobodi, bez hronološkog reda

„To velebilje ti je celo otrovno – i koren i list i cvet, a posebno bobice“, objašnjavao je Bogdan i živo mahao rukama

„Ako društvo uistinu želi da odbrani tradicionalni brak, kao što svakako ima prava i najverovatnije i treba da učini, mnoge mere se same nameću – porodična i zdravstvena bolovanja, savetovališta za probleme narkomanije i alkoholizma, izdašna finansijska podrška za bračno savetovanje i brigu o mentalnom zdravlju, postrožavanje zakona protiv nasilja u porodici i njihova doslednija primena, savetovališta za traženje posla i finansijska podrška onima koji su pretrpeli najveći udar tekuće finansijske krize i naravno, stroža primena zakona o alimentaciji. Takve mere su u jasnoj vezi sa pritiscima i napetostima kojima je izložen tradicionalni brak. Zabrana istopolnih brakova nije. Ako bismo proučavali heteroseksualni razvod, teško da bismo našli i jedan jedini slučaj u kojem stranke osećaju da je njihov razvod izazvan dostupnošću braka istopolnim parovima“

Obuzimalo ga je neko nejasno zadovoljstvo. Poželeo je da ustane i sedne pored grofa, ali se predomislio. Iz Kanina je sad već izbijala neka otvorena prostota, ali ne ona nesigurna, koja se viđa među samouverenim muškarcima, već neka tvrda, vrela. Onda je ustao i prišao mu. Dotakao mu je vrat i napravio kružni pokret, baš tamo gde je juče bila omča. Bar se Ozrenu tako učinilo. Onda se uspravio i rukom mu dao znak da pođe za njim

Vikendom zgrada opusti. Stegne mi se nešto u stomaku od tišine, a i bojim se provalnika. Kad sija sunce gledam kako se svetlo valja preko komšijskih prozora, kad pada kiša – slušam. Razmišljam o smrti. Baš bi bilo dobro da onda mogu da se povampirim, ili da dođem kao utvara. Da budem od onih pokojnika što ne znaju da su mrtvi, kako bih tad zavodila red!

Vrata nije zaključala, nije mogla da se seti kako. Malopre je to bila njena kuća, s belim zidovima i slamenim krovom, i bašta. Sad je sve drukčije – fino potkresana živica srasla je s divljim žbunjem, a umesto bele zgrade nikla je koliba tamnih, lepljivih zidova. Ni brava nije ista. Gleda u ključ koji joj se opružio na dlanu, gurne ga u ključaonicu – ništa. Metalna glava tvrdoglavo stoji u mestu, kao da se vrata zaključavaju nekom tajnom bajalicom. Stavi ključ u džep i krene k šumi.

Istoričari umetnosti, bar oni koji se interesuju za kvir teme, su poslednjih decenija obelodanili mnoga umetnička dela koja se bave homoseksualnošću i homoerotikom, čime se javnosti približila istorija istopolne želje, ljubavi i zajedničkog života. Zahvaljujući umetnosti danas nam je jasno da nismo izmislili ništa novo, te da postoji bogata istorija kvir identiteta koja je sve do nedavno bila sakrivena pod velom srama. Sa oslobodilačkim gej pokretom vidljivost je postala poželjna, najpre zbog toga što je u pitanju najbolje oružje u borbi za jednakost, a to je uticalo i na umetnost koja se bavi motivima koji većinsku javnost uglavnom sablažnjuju, bez obzira što je telo samo telo – čak i kad je homoseksualno, a seks samo seks – čak i kada su ljubavnici istog pola

Mnogo se uložilo i u LGBTIQ+ aktivizam, a za dobre aktiviste, sa pravim ciljevima, svako je slovo važno kao prethodno, a svaki kvir građanin – bilo da zna ko je, ili se još uvek preispituje, bilo da je autovan ili ne, bogat ili siromašan, migrant ili starosedelac, lezbejka, gej, biseksualan, *trans ili interpolan, sa svim traumama i ožiljcima iz prošlosti, baš svaki do poslednjeg, je deo jedne globalne porodice koja je trpela nasilje svuda na svetu

U nedelju, odmah iza podneva, muškarac s krupnim, tamnim rogovima ujahao je u grad. Na koplju koje mu je sezalo iznad glave nosio je steg s natpisom „Niko me nije poslao“. Kada su se građani okupili počeli su da sevaju blicevi. Ždrebac se propinjao tako da se činilo da asfalt puca.

Lažne vesti i teorije zavere nisu nedavno nastale, još se pre četrdeset godina spekulisalo o svemu i svačemu, između ostalog i o novoj bolesti koja je mnoge pripadnike kvir populacije vratila u ormar. Homoseksualnost je u to vreme u Velikoj Britaniji još uvek bila zločin, a nova bolest je dodala još jedan razlog za strah i sramotu. Strepnja od gubitka posla i odbacivanja, u kombinaciji sa nezainteresovanošću i dezinformacijama, sigurno je jedan od razloga što su obrisane čitave gej generacije

Već su bili iscrpljeni, a lica su im se grčila kad god bi čuli krckanje grančica. Ušli su u vodu. Elija je krenuo prvi, Greta za njim. Pogledom je obleteo oko sveta u kojem su se našli. Malo se umirio, činilo se da su umakli. Kad više nije mogao da podnese hladnoću vode, Elija je izašao na obalu

"Crvena smrt" beše dugo pustošila po zemlji. Nikad kuga nije bila tako zlokobna, tako užasna. Krv joj je bila početak i kraj... crvenilo i užas smrti. Prvo se osećahu oštri bolovi, pa iznenadna nesvestica, zatim obilno krvarenje na sve pore pre no što nastupi smrt. Crvene ospe po celom telu, a naročito po licu, bile su kugina anatema zbog koje su žrtve ostajale bez pomoći i saučešća bližnjih; cela bolest, razvijanje i svršetak trajali su pola časa (Maska crvene smrti, Edgar Alan Po)

Priče u koje sami sebe ubedimo podjednako su, ako ne i više, važne od onoga što se stvarno dogodilo, jer realno ja približavaju onome što smo maštali da ćemo biti

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...