Tekstovi sa tagom: milan živanović

Još od prve scene je jasno o kakvoj se ženi radi – dok stoji na ivici litice, i približava se divljem roju pčela bez maske, Hatidža u tišini radi ono što su i generacije pre nje. „Pola meni, pola vama“ – princip po kojem funkcioniše, i pčelama ostavlja dovoljno da i same prežive zimu, rečenica je u kojoj je smešten sav smisao očuvanja životne sredine, pa može da se prevede u – ne uzimaj više od onoga što ti je neophodno

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost", čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Mesecima se, međutim, kolektivno gušimo u zagađenom vazduhu. Balkanski gradovi smenjuju se na top listi najzagađenijih, a jedino rešenje vidimo u - vetru

Posmatrao je čašu vode koja se nalazila na stolu pored kreveta. Činilo mu se da je od njega udaljena kao izvor koji se nalazi na vrhu planine. Još jednom je pokušao da je dohvati, ali se srušio natrag u krevet. Pažnju mu je privuklo njeno povijeno telo. Stajala je u uglu sobe, okrenuta leđima. Iako u tome nije bilo ničeg neobičnog, osetio je da nešto nije u redu.

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji su pomno ispratili svaku od nekoliko stotina prošlogodišnjih TV serija, naš dvočlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je pravo da izabere pet voljenih naslova, te su ovih deset preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Kao potpuni laik kada su notni zapisi u pitanju, puštam da me vode emocije, odvrnem zvučnike, pa komšinica i ja plovimo kroz deceniju, ja sa više, ona sa nešto manje oduševljenja. Možete i vi sa nama.

Baš zato što su brendirani kao vreme sreće, osmeha i najlepše doba godine, praznici za mnoge umeju da budu teški i deprimirajući. Očekivanja su velika, euforija neizdrživa, dok se suština zanemaruje i zaboravlja. Zato smo ove srede odlučili da se pozabavimo samim dočekom Nove godine i načinom na koji ga doživljavamo mi i ljudi oko nas

„Hej, ti,“ ponovio je dečak. „Šta hoćeš?“ upitao ga je grubijan. „Pomoći ću ti da siđeš ako pristaneš da budemo drugari,“ rekao je mlađi sin.

Prolaznost vremena možemo da posmatramo sa različitih tačaka, a možda je najbolja ona na kojoj nam je jasno šta smo od prošlosti dobili. Formiramo se uticajem mnogih faktora, a jedan od njih je i film, za pripadnike LGBTIQ+ populacije film koji se bavi životom i problemima ove manjine, i prikazuje sve ono što je pre samo nekoliko godina bilo nevidljivo

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost", čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Nova godina, međutim, čini od nas bolje ljude ili to bar pokušava. I dok svaku dočekujemo euforično kao da nam je poslednja, pitamo se zašto smo tako depresivni u januaru

Različitost utiče na svaki aspekt života, između ostalog i na atmosferu na radnom mestu, pa se baš zbog toga štrecnem svaki put kada je XXZ magazin u opasnosti, i to ne samo zbog plate, već i zbog ljudi koje bih sa tim radnim mestom izgubio. U prethodnih 10 godina ovaj kolektiv je, prvo u e-novinama, a onda i u XXZ magazinu, odigrao važnu ulogu u mojoj borbi protiv internalizovane i autohomofobije

Oštar bol u donjem delu tela učinio je da Hana na trenutak zaboravi na obalu. Postepeno se pojačavao dok krljušti nisu počele da padaju, a rep da se deli u dve celine. Uskoro je mogla da se uspravi, istina nespretno, i da još bolje vidi dečaka koji joj se približavao

Ako nemate vremena i ne znate da kuvate, naša rubrika je mesto za vas, a zbog toga što smo i sami spremni da sopstveno neznanje i životne nevolje podelimo sa onima koji su voljni da čitaju

Dok su individualna iskustva ono što nas razlikuje, zajedničke tačke, koje bismo mogli da smestimo pod termin "srpska glupost," čine da se menjamo u smeru vulgarne mase koja odavno ne vidi zajednički cilj, već se fokusira na niz sitnih postignuća koja se svode na preživljavanje u duhu "šta će da se jede, šta će da se pije, koga da zajebem." Ovoga puta bavimo se komšijama, susedima i komšijsko-susedskim odnosima

Danas smo odlučili da se pozabavimo sveprisutnom opsesijom zdravim životom. Zdrav život sam po sebi ne bi bio uopšte loš kada ne bi imao toliko škola mišljenja, studija koje jedna drugu pobijaju, pseudonaučnih zaključaka i sledbenika koji nisu videli ni dana dopisnog kursa medicine, a sve znaju o procesima u ljudskom organizmu. Svako je od nas bar na trenutak bio rob poluistina, a sve zbog straha od smrti kojoj uporno pokušavamo da doskočimo

Beogradska publika je premijeru filma pratila u mukloj tišini, dok se razvijao odjek krivice koja raste iz onog pitanja „zašto su oni tamo, a mi ovde.“ Pojedinci i pojedinke koji su umakli od većinske grupe koja poštuje njuejdž prakse koje nas uče da su bolne teme za izbegavanje, uprkos tome što svet i danas broji milione žrtava i izbeglica koje beže od gladi, silovanja, mučenja i rata, dobili su neprocenjivu istorijsku lekciju o hrabrosti, humanosti i rođenju građanskog aktivizma, u vreme kada se to plaćalo glavom