Tekstovi sa tagom: milan živanović

"We Walked the Earth" je instalacija danskog umetnika Uffe Isolotta. Zauzela je celu jednu sobu, a kako bi posmatrač mogao udobno da se smeti usred jednog završetka. Ta prostorija je kao štala, potpuno drugačija od idiličnih pastoralnih prizora

Ako nemate vremena i ne znate da kuvate, naša rubrika je mesto za vas, a zbog toga što smo i sami spremni da sopstveno neznanje i životne nevolje podelimo sa onima koji su voljni da čitaju

Nisam se osjećala bezbjednije i poslije ovog traumatskog iskustva se zasigurno još dugo neću osjećati bezbijedno u Banjaluci, Doboju, gradu u kojem živim i Republici Srpskoj. Huligani postoje u svakom gradu i postojat će i dalje, ali trenutak u kojem vam osobe zadužene za red i vašu sigurnost kažu da vam je ne mogu više garantovati je strašan. Nakon gotovo tri sedmice još nisam bila kući i stalno razmišljam o tome kako će taj povratak izgledati, te kako će se, ukoliko dođe do narednog incidenta, to tretirati, jer iz informacija koje trenutno imam, policija još ništa nije uradila na tom slučaju, na izuzimanju dokaza i sankcionisanju nasilnika

Bube naravno ništa ne rade s predumišljajem, to je čovečja odlika. Ljudsko biće planira sve i svašta, između ostalog i razna zverstva. Iako ti planovi ukazuju na psihopatske crte ličnosti, čini se da je još strašnije kad predumišljaja uopšte nema, pa se osoba ponaša kao zver koja bezglavo juri i odgriza glave. Junakinja serije Swarm je odličan primer, jer je Andrea “Dre” Greene (sjajna Dominique Fishback) sila pred kojom ništa ne ostaje čitavo

Soba je bila dobro osvetljena – ni preslabo, ni prejako, taman toliko da se koža svetluca kao da upakovana u celofan. Mladić je pokušavao da navuče crvene pantalone, ali su bile toliko uske da mu je zadnjica ispadala, kipela kao masno jelo u maloj šerpi. Na stolu koji se nalazio iza njega bila je čaša s nekakvom crvenkastom tečnošću. Polupuna. Još se pušila, učinilo mu se da se pramenovi pare uvijaju oko mladića i nestaju u toplom mesu. Zamišljao kako mu jezikom prelazi preko kože i finih malja koje su se, u to je mogao da se zakune, na svaki njegov izdah talasale kao vlati trave koju je sunce opržilo

Druga sezona dakle počinje mračno, što je sigurno po meri onih koji su uživali u prvoj. Sjajna glumačka ekipa na čelu s Melanie Lynskey, Juliette Lewis, Christinom Ricci, te ništa manje talentovanim mladim glumicama, nas vodi dalje u želju za životom. Ta se žudnja obično opisuje kao nešto dobro, doprinos opstanku vrste, ali u surovim uslovima u čoveku može da probudi ono najgore i da ga podseti da ako sam ne upravlja svojom sudbinom, niko to neće da uradi umesto njega

To se ponavljalo skoro svake večeri. Kad me prvi put dodirnuo, osetio sam bol. Ipak nisam ustuknuo. Još imam ožiljak na tom mestu, ili mi se bar tako čini. Nije to bio isti onaj Boris iz škole, iz očiju mu je sevalo nešto drugo, životinjsko. Neupućen u svet oko sebe, mislio sam da je to želja, ili ako baš hoćete – ljubav. Kasnije sam mu se pridružio u krevetu

Skoro da smo zaboravili na to da je ljubav između osoba istog pola bila kriminalizovana širom sveta, a u nekim zemljama je to i danas slučaj. Ponavljamo rečenice poput one dobro poznate „ljubav je ljubav“, ne bi li smo mrzitelje podsetili da su LGBTIQ+ osobe obična ljudska bića, gladna ljudskih prava

Ljubav raste ukoliko se koristi. Kad se krije – propada. Urasta u meso kao buntovna dlaka, uvlači se pod kožu sve dok ne dođe do srca ili nekog drugog vitalnog organa koji nam pomaže da živimo. Zatrpana i sakrivena izjeda onog koji je oseća, a nevolja je u tome što je nekima i danas, nakon tabloidizacije ljubavi, potrebno mnogo snage i hrabrosti da bi živeli i voleli u skladu sa svojom pravom prirodom

„Stvorenje koje nema nikakve potrebe“, pisala je filozofkinja Martha Nussbaum, “Nema ni razloga za strah, tugu, nadu ili bes”. Žudnja za ljubavlju je ona o kojoj najčešće pišemo, jer duboko verujemo da je najlepša od svih moranja. Onaj/a koji voli zna da to nije potpuno tačno, jer se iz ljubavi rađaju i strašne stvari, posebno kad mislimo da je ono što volimo u opasnosti.

jutro se ponavlja:/ opet i opet i opet./ gužvam posteljinu,/ gnječim jastuke./ prozori mirišu na kobasice./ znam:/ nije to naš doručak/ ti ne jedeš meso...

Volim da ulazim u tuđe stanove, naročito zimi. Već oko Nove godine svi građani odu svojim kućama, pa ulice ostanu puste. Iz praznih soba izbija slabašna svetlost – strašilo za lopove.

Kad se nešto zabrani, odmah postaje slađe – mami nas obećanom tajnom. Sadržaji koji se zabranjuju s tajnama ipak nemaju ništa, pa se obično šalju u skrivene fioke kako bi se sačuvao moral, uglavnom lažni. Cenzori na sav glas hvale svoje postupke i traže još – neki filmovi ni danas nisu poželjni u određenim delovima sveta, najčešće zbog homoerotskih sadržaja koje vređaju nežne zenice heteroseksualnih gledalaca

Počinioci su osumnjičeni za pokušaj ubistva, pa policija traga za njima. Odgovorni su i drugi – političari koji su nekim čudom stigli do poslaničkih klupa, pa odatle šire mržnju i homofobiju, oni koji bi da menjaju udžbenike iz biologije, ali ništa drugo osim toga, svi koji su bar jednom rekli da imaju „gej prijatelja koji nije za Prajd, već sedi u svoja četiri zida i ne sme da pisne“. Krivi smo i mi, jer ne znamo šta da radimo – s novinskih štandova nas bombarduju svakojakim vestima, pa smo otupeli – šokantni naslovi više nikoga ne šokiraju. Koža nam je toliko odebljala da od nje možemo da pravimo martinke za neke nove Skinse (cipele i čizme naravno nisu samo njihove - pripadaju svima)

U Bogdanovoj blizini moja nervoza je brzo napredovala i dok me ispitivački posmatrao trudio sam se da izgledam nezainteresovano.