Tekstovi sa tagom: milan živanović

Rečenicom „Svaka generacija ima svoju veliku borbu“ aktivista Cleve Jones (igra ga Guy Pierce) uvodi nas u osmočasovnu lekciju iz istorije When we rise. Kada izgovora ove reči, već je 2006. godina, a obraća se mladom novinaru koji zna dovoljno da bi za sagovornika izabrao velikog AIDS i gej aktivistu, ali s druge strane ne zna ništa o borbama koje je nasledio, a koje je Jones do tog trenutka izborio. Ova rečenica sadrži glas čitave jedne generacije gejeva i lezbejki, ali i lična iskustva svakoga od njih, iskustva u kojima nisu pristali da ih društvo transformiše u nešto što je manje od ljudskog, u nešto što bi trebalo lečiti i zatvoriti…

U vreme kada vidljivost trans* osoba raste, pripadnici zajednice često doživljavaju diskriminaciju, psihičko, te fizičko zlostavljanje samo na osnovu toga što hrabro žive svoju prirodu.

Nedavno je na fejsbuk stranici "Uživo iz beogradskih tramvaja i buseva", koja posluje pod sloganom “Ogledalo gradskog prevoza koji je ogledalo svih nas”, postavljena fotografija dve žene koje se ljube. Budući da ukupno 210.917 onlajn duša prati ovaj sadržaj, lajkoubilački rat je nešto što se moglo očekivati

Kvir književnost je pisana, čitana, kritikovana i promišljana u prilično neprijateljskom okruženju. Iako danas možemo da raspravljamo o stepenu tog neprijateljstva, ili o njegovoj prirodi u odnosu na različite vrste pritisaka i potiskivanja, njegova konstantna prisutnost je neosporna. Stvaranje, čitanje, pa i podučavanje o homoseksualnoj književnosti potčinjeno je političkom položaju gejeva i lezbejki u našem društvu. Razumevanje mašte u homoseksualnom kontekstu pre svega zahteva razumevanje one u homofobičnom kontekstu. Budući da su do sada kvir autori uglavnom pisali za čitaoce koji su bili neprijateljski nastrojeni, morali su da prilagode svoj rad očekivanjima te i takve publike.

I kako da se jedanaestogodišnja devojčica uhvati u koštac sa tim i objasni učiteljici da to što „njen tata nosi kravatu“ ne znači da je „fin čovek“ i da je ne zlostavlja. Kako da reaguje otac čiji dvanaestogodišnji sin gleda Severinine porniće nego onako kako ga je baš ta tradicija naučila: „Ma svašta oni danas gledaju.“ I šta da radi učenik jedne beogradske škole koji tek posle trećeg sastava iz srpskog jezika i književnosti, u kojima piše o svojoj homoseksualnosti, neprihvatanju i nameri da izvrši samoubistvo, dobije poziv od školskog psihologa koji mu kaže „kako je to verovatno samo faza i kako nije toliko poseban.“

“Nisam dobila ni jednu pritužbu na ovu temu, a i da jesam verovatno bih je odbacila”, rekla je Kheda Saratova, aktivistkinja za ljudska prava i savetnica predsednika Kadyrova. “Svaka osoba koja poštuje našu tradiciju i kulturu bi bez bilo kakve pomoći vlasti pronašla i kaznila takve ljude, i učinila sve da tih ljudi u našem društvu više ne bude.”

Ali najzad on vide da će umreti. Imao je samo toliko snage da još jednom uzleti na prinčevo rame. “Zbogom, dragi Prinče,” prošapta on, “hoćeš li mi dozvoliti da ti poljubim ruku?” “Milo mi je da najzad odlaziš za Egipat, mali Lastavče,” reče Princ, “ostao si suviše dugo ovde; ali me moraš poljubiti u usne jer te ja volim.”

Čitali smo mnogo puta da nije bezbedno biti gej u Siriji. Stupanje u intimne odnose sa osobom istog pola kažnjivo je zakonom, a onaj ili ona čija se “pogrešna” seksualnost otkrije može da provede i do tri godine u zatvoru. Sirija odavno nije bezbedna za bilo koga, ali se položaj LGBT zajednice dodatno pogoršao budući da ih pojedine ekstremističke grupe označavaju kao krivce za to što rat još uvek nije završen. Subhi Nahas je mladi Sirijac koji je uspeo da na vreme ode iz zemlje, a danas vodi organizaciju Spectra Project koja pomaže LGBT izbeglicama iz celog sveta.

Mit da su gej veze mirnije i da u njima ima više jednakosti nego u heteroseksualnim vezama uništen je prostom realnošću. Čak se i pretpostavka da su gej muškarci, za koje se veruje da su razumniji i osećajniji od svojih heteroseksualnih paralela, manje nasilni prema svojim partnerima danas tumači kao fantazija, budući da postoje jasni dokazi o porodičnom nasilju u istopolnim vezama. Kada je ćutanje na ovu temu prekinuto, svetska gej zajednica se suočila sa velikim problemom: šta činiti sa ovom neprijatnom informacijom?

Polari nije jedini takav jezik. Postoji i gotovo identičan Parlyaree koji se govorio najkasnije od 17. veka, a živi i danas kod putnika i Roma u Engleskoj i Škotskoj. Polari je mešavina italijanskog, engleskog, mornarskog slenga, lopovskog žargona i drugih slengova, a nešto kasnije u njega su ušle reči iz jidiša. Polari je postao popularan sedamdesetih, kada su ga zabavljači Julian & Sandy učinili javnom svojinom

Spustila je pismo pored sebe i pokušavala da zapali cigaretu. “Nema porodice,” odzvanjalo joj je u glavi. “Trebalo je da napravim taj prokleti ajvar.” Vrata se ponovo otvoriše. “Ja sam, kevo. Zaboravio sam…” Nije mogla da se pomeri. On se zaustavio na sredini sobe i posmatrao je pokušavajući da razume nešto iz njenog izraza lica. Nije bilo važno zašto je pročitala, već šta je iz toga razumela. “E, kevo. Imam nešto da ti kažem…”